Прање биографије - линчом

Које околности су биле пресудне да асистент Правног факултета остане без посла? Колико у прилог чињеници да је реч о манифесту савремене декаденције говори податак да је одлука о неизбору припала професорима оптуженим у афери „Индекс"?

Пише: Наташа Јовановић

+++

У земљи у којој важе двојаки аршини, закони, разуме се, нису исти за све њене житеље, па чак ни онда када познавање права јесте део њихове професије. Ваљда у таквој атмосфери савремене декаденције не треба да чуди да случај смењивања асистента Правног факултета мр Зорана Чворовића који, будући да најбоље илуструје време недемократије, није завредео пажњу јавности. А, десило се да због једне књиге црквено-канонског садржаја „Истина о случају владике Артемија", Чворовић, асистент на предмету Општа историја државе и права без подршке двотрећинске већине не прође реизбор. Да ствари буду чудније одлуку је донело Научно-наставно вeћe чију већину чине професори умешани у аферу Индекс.

ПОЛИТИЧКИ   НЕПОДОБАН

Читаоцима „Печата“, који се ceћajу „Нових инквизитора", подсећа Марко Павловић, професор на Правном факултсту у Крагујевцу, пoзнато је да је приређивачима књиге „Истина о случају владике Артемија", најављен отказ. Развлачење кривичног поступка оптуженима у афери Индекс, уз препуштање оптуженицима управе Правног факултета у Крагујевцу, у спрези са анатемисањем зборника текстова о владици Артемију, 15. јула је добило своју прву жртву. Један од приређивача зборника текстова, мр Зоран Чворовић, на Наставно-научном већу Правног факултета у Крагујевцу, није добио потребну већину за реизбор, што за последицу има отказ. Наиме, оптуженици из афере Индекс били су довољно монолитни да спрече формирање потребне већине.

„На седници је главну реч водио један од 'нових инквизитора' Н. Ђурђевић, који је говорио дуже од пола сата. Припомогао му је други 'нови инквизитор', декан П. Стојановић. Главна примедба на предлог Комисије да се Зоран Чворовић реизабере за асистента била је у томе што је он у новинама и на сајтовима говорио о безакоњу на факултету и о безакоњу у Цркви. Много му je замерено и то што je у једном интервјуу рекао да неки појединци желе да спрече његов научни рад као првог српског правног историчара који треба да докторира из руске правне историје", наводи Пaвловић.

Позиција Н. Ђурђевића као једног од два најмоћнија човека међу оптуженицима, заснива се на београдским (политичким) везама и на нагомиланим функцијама. Ђурђевић је уредник сајта Факултета, главни уредник часописа, шеф Катедре за грађанско право, руководилац докторских студија, члан Стручног већа Универзитета, члан Антидопинг комисије. Он је и кандидат за Матични одбор за друштвене науке и једини кандидат за новог превременог декана (који ће бити лаке руке за отказе, поготову кад му утицајни припадници оптуженичке већине донесу „главу на тацни" неког од непокорних).

На седницу Већа дошло је и неколико професора који од успостављања власти оптуженичке већине (пуних годину дана) нису долазили на седнице. Осим двојице спречених, из породичних разлога, на седиицу Већа дошли су и они необележени афером Индекс. Већина од њих, сматра Павловић, дошла је са једином намером да својим гласом одбрани политички неподобног асистента, коме су „нови инквизитори" најавили отказ.

Поводом негативне одлуке факултетског Наставно-научног већа Правног факултета универзитета у Крагујевцу проф. др Коста Чавошки истиче да је реч о веома нечасном и погубном случају. „Колега Чворовић је изразито способан асистент који је способност доказао писањем магистарске тезе, а убрзо се приближава и завршетку своје докторске тезе коју планира да брани на том факултету. Он је имао реизбор, испуњавао је све услове и Комисија је написала изразито позитивно мишљење. Отуда није бидо никаквог разлога да Он не буде изабран. Чланови Наставно-научног већа врше приликом избора јавну делатност и службени посао и морају дати позитиван глас ономе који испуњава све уcлове за избор за звање за које је предложен. Другим речима, уколико неко испуњава услове за избор они морају гласати за тог човска, јер они својим гласом не располажу као неким личним ћефом, у смислу да могу да према свом властитом расположењу гласају овако или онако, већ попут судије у суду морају донети ону пресуду која одговара чињеничном склопу тог случаја."

Нажалост, наводи Чавошки, уместо тога, девет чланова овог Наставно-научног већа и то управо они којима се суди за једно од најтежих кривичних дела на Универзитету, а то је узимање новца од студената зарад полагања испита, гласали су против њега. Тако је испало да су они који су осумњичени за тешка кривична дела и којима је у току суђење, избацили са факултета једног часног и поштеног праведника.

„То је недопустиво и крајње је време да се умешају и универзитетске власти и Министарство образовања. Питам се, како они који су осумњичени за тешка кривична дела која су извршили у послу којим се баве, уопште могу да и даље предају на факултету и врше управне функције, а у току им је суђење. За то је криво Министарство образовања, али и Смедеревски суд који то суђење без икакве потребе одуговлачи. Другим речима, колега Чворовић је жртва обести својих колега".

ВЕСТЕРН ФИЛМ

Права слика данашњег стања на Правном факултету у Крагујевцу (у „европској Србији") у понечему увек измиче и највештијем перу. Потпуна слика ове несрећне установе Павловић сматра да се може наћи у сценама из вестерн филмова. То су оне сцене у којима је крајње једноставно направљена разлика између државе и разбојничке дружине. Наиме, према дефиницијама jош с краја средњег века, држава је организација коју карактерише поштовање праведног закона. За разбојничку банду закони не постоје.

„Елем, замислимо један гpадић на Дивљем Западу који су освојили оптуженици, одбегли од правде из једног другог града. У освојеном граду, као разбојничка дружина, завели су страховладу. Ипак, као и у свакој страховлади, остала су нека места непокора. Власници једне од лепших радњи у граду, отац и син, и једна њихова рођака су се успротивили. Од правде одбегла дружина одмах је зграбила сина и ставила га на вешала. Помоћи ниоткуд. Федерални шериф је добро обавештен о случају, али има личне разлоге да се не меша у свој пocao. Има ту још надлежних државних службеника који су окренули главу од бесудног градића.

Многи би у овој филмској причи могли пронаћи елементе дешавања на Правном факултсту у Крагујевцу. Градић у коме је заведена страховлада је Правни факултет у Крагујевцу. Онај на вешалима је мр Зоран Чворовић. 'Немарни' федерални шериф је министар просвете, Жарко Обрадовић".

Овоме ваља додати и сцене с грађанима који се, затворени у cвoj најужи круг, питају ко је следећи.

Закон је погажен. Помоћи ниоткуд.     

Извор: „Печат“ бр.124, стр. 24-25.

Приређивач: „Борба за веру“