понедељак, 26 јул 2010 12:07 ЈАВНИ АПЕЛ МОНАШТВА РАШКОПРИЗЕНСКЕ ЕПАРХИЈЕ Ми, долепотписани свештеномонаси, јерођакони, монаси, монахиње, искушеници и искушенице манастира богоспасаване Епархије рашкопризренске осећамо потребу да се поново и јавно обратимо свеукупној српској јавности, како Његовој Светости, Патријарху Иринеју и тренутном Администратору Епархије рашкопризренске, Митрополиту Амфилохију, тако и свим Оцима Архијерејима СПЦ, све до оног последњег верника наше Свете Цркве, у које нека бисмо и ми, као последњи, били убројани.
Са радошћу смо примили вест да је Врховни суд Републике Грчке – Ареопаг, пустио на слободу о. Симеона Виловског, увидевши да за пласиране и монтиране оптужбе против њега нема никаквих доказа. У нашој јавности се то покушало тенденциозно, а нетачно, објаснити на разне начине, од тога да је пуштен уз кауцију, да је пуштен на основу лажног сведочења Еп. Артемија, преко тога да је, скандалозно потирући сваку веру у неовисност судског система у Грчкој (па је таква изјава дотурена и потурена и Његовој Светости, Патријарху) ''вероватно у питању нека интервенција''. Но, како било, док се у Србији уз повике на једну страну: Држ'те лопова! обављао сасвим други посао (уклањање са епископске катедре Епископа Артемија), уз непримерено упадање у просторије Епархије рашкопризренске, обијање брава и пробијање врата, распиривање немира, подела и раздора, запаљивих говора, беседа и клевета, грчки Врховни суд је мудро и мирно донео своју, верујемо, не сумњајући у непристрасност и неутралност грчког судства, поштену и правичну одлуку. У међувремену је велики део монаштва рашкопризренске епархије, не могући се помирити са неправедним одлукама, поготово оне, да им се владика Артемије декретом одузме и изузме, отме као духовни отац, одлучио на тешко и болно напуштање своје епархије, својих манастира. Они преостали, од којих многи хтедоше да иду још месецима раније, остадоше, многи притиснути претњама и страхом, са болом у души, молећи се, чекајући и ишчекивајући повратак вољеног пастира. Све то време, избегло монаштво је са разних страна, а поготово од Епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија, било ''човекољубиво'' и ''пастирски'' чашћено разним именима и епитетима: ''парасинагога Артемијева, Артемити, псевдозилоти, зурлоти, дрвени адвокати, епигони, расколници, цркворушитељи“, (и многим другим, непобројаним и небројивим). Ми смо се, пак, трудили, по сили својих моћи да испунимо Господњу заповест и да се молимо за оне што нас вређају и гоне и да благосиљамо оне што нас куну (ср. Мт, 5:44), јер нам је истинска жеља била и остала да будемо синови Оца Небескога и верна чада Светосавске нам Мајке Цркве, из које, очигледно, покушавају да нас прогнају и истерају, пласирајући приче о наводном ''расколу'' и ''расколницима'', са нама чудним, а Еванђељу и Цркви противним тоном прижељкивања истог. А раскола није било и нема га (а ако Бог да, неће га ни бити) не само на делу, него ни у примисли, никога од нас, јер нас је тако учио наш Авва, а он учио, и научио од свога Авве, затворника, ангела и благовесника Ћелијског. У светлу ових најновијих дешавања, пуштања, услед непостојања доказа, на слободу о. Симеона Виловског, као и позива Њ. Преосвештенства, оца нашег, Епископа Артемија, да се вратимо у своје матичне манастире пострига и покајања, смирено, но искрено и одговорно изјављујемо да смо спремни то истог часа прихватити и вратити се на распето Косово и Метохију и у Рашку област, да чувамо, Светим Тајнама и Светим Врлинама, постом и молитвом, бивствовањем и остајањем, светиње које су нам поверене, како нас је и чему нас је, годинама, а неке и деценијама учио Преосвећени владика Артемије. На све то у потпуности смо спремни уколико Пастири наше Свете Цркве смогну храбрости и снаге да, пажљиво и одговорно преиспитавши одлуку о смени и прогону епископа Артемија, (као последицу неоснованих оптужби на његов рачун), икономијски преиначе исту, како би нама омогућили миран повратак, у циљу потпуног поштовања молбе САСинода као и нашег духовног оца да се вратимо у ЕРП, следујући, како и у позиву пише, ''духу Светих Отаца и Подвижника'', који су пожртвовано свагда истрајавали на тешком путу одбране истине и правде Божије, не пристајући на супротно. Да оваквим захтевом не правимо преседан и не тражимо ништа страно, непримерено и противно САСабору и саборности наше Цркве говоре нам и речи светог Јустина Ћелијског, којег Оци Архијереји ове године једногласно уврстише у диптихе светих, потврђујући тако његову аутентичност и богонадахнуст његовог богословља: „Све пак ово (мисли на синтагму "човекољубивије неке одлуке", као што каже, на пример, пети канон Св. Првог Васељенског Сабора) говорили су, и тако поступали, свети Епископи Цркве Божје не што нису веровали у непогрешивост Цркве Христа Богочовека, напротив, у питањима вере и догмата они су свагда били неотступни и непопустљиви чувари светог Апостолског Предања и, силом Духа Светога, непогрешиви тумачи његови. Међутим, Свети Оци су тако поступали што су као Епископи и Пастири Цркве Христове знали да се ради црквене користи, - а то може да буде само спасење људи у Цркви, у Христу - може преиспитати и "икономијски" преиначити чак и правилно донета ранија одлука, а камоли одлуке које су дале повода или и изазвале веће немире и нереде него ред који су у почетку хтеле да заведу. То су управо Свети Оци и називали црквеном икономијом (εκκλησιαστική οικονομία), а исту називали "одличним и премудрим средством" (Св. Кирил Александријски, Писмо 72) и "леком" за болна места и ране на црквеном организму.“ Једино ће нам на овај начин бити омогућен повратак који неће бити противан нашој савести. У том смислу синовски и коленопреклоно позивамо Његову Светост, Патријарха Иринеја, Високопреосвећене и Преосвећене саборске оце Архијереје да, после ових најновијих дешавања, и све очигледније и видљивије намештености процеса против Владике Артемија, у што скоријем року, сазивањем ванредног Архијерејског Сабора, исправе велику неправду свргавања Епископа рашикопризренског са његовог досадашњег вишедеценијског трона. Знамо да ни Његова Светост, нити многобројни Оци Архијереји нису деловали из злонамерности или пакости, већ на основу лажи, клевета и инсинуација, потеклих првенствено од Епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (који се ни ових дана у томе не зауставља, него, међу многобројним клеветама, тврди, авај, уз гомилу многих других клевета, како наше монаштво купује у Срему куће од, ваљда, опљачканог сиротињског новца), и управе манастира Високи Дечани (викарног Епископа Теодосија и протосинђела Саве Јањића), главних виновника ове умишљене и измишљене, лажне и лажиране, а ничим поткрепљене, кампање, која дубоко потреса нашу Цркву, претећи да уколико се не залечи правдом и правицом на Телу Цркве остане као незарасла рана. Повратком Епископа Артемија, Свештеноначалије наше Свете Цркве би само отворило двери онога што од нас захтева, тј. да се вратимо у наше манастире, а пре свега би свима, а посебно светским моћницима, показало, да заиста у христоводећој црквеној политици наше Светосавске Цркве није дошло ни до каквог умекшавања и промене става и курса према Косову и Метохији, како већ најави Питер Фејт, а како би то они здушно желели, и како, славодобитно, на својим ''совјетима'' најављују), већ да сви, удруженим и једномисленим снагама и даље, Светом Тројицом вођени, Оцем крепљени, Христом сабрани, а Светодуховски љубећи један другога, не само чувамо то свето, распето косовско парче неба на земљи, него да и у вечности сви будемо причасници неприступне тајне Живота Вечнога. Овом апелу избеглог монаштва придружујемо се и ми, остало монаштво манастира Рашкопризренске епархије, које и даље у својим манастирима пребива, очекујући повратак наше браће и сестара у своје манастире наше богоспасаване Епархије, али пре свега хотећи и смирено и коленопреклоно молећи Његову Светост и Оце Архијереје да учине све да нам се врати, на своју катедру и у своју Епархију, недужно прогнани отац, Епископ Артемије. СПИСАК МОНАШТВА-ПОТПИСНИКА АПЕЛА (78 браће и сестара из 16 манастира) Манастир Црна Река 1. протосинђел Николај Николић 2. јеромонах Наум Мирковић 3. јеромонах Дамаскин Вацић 4. јеромонах Висарион Шуловић 5. јеромонах Иринеј Ристић 6. монах Антоније Маринковић 7. монах Климент Недељковић 8. монах Рафаило Пејчић 9. монах Кипријан Кељевић 10. монах Јоасаф Лојић 11. монах Харитон Влаић 12. искушеник Дејан Стојановић 13. искушеник Дејан Матијашевић 14. искушеник Драган Младеновић 15. искушеник Александар Стопа 16. искушеник Јован Ердељан 17. искушеник Александар Козулин 18. искушеник Јован Банков 19. искушеник Марко Трајковић Манастир Бањска 1. јеромонах Агапит Бичанин 2. јеромонах Пимен Дејановић 3. монах Леонтије Кантар Манастир Сопоћани 1. јеромонах Доситеј Вукосављевић 2. јеромонах Максим Новаковић 3. монах Пајсије Марковић 4. искушеник Оливер Ђурђев 5. искушеник Дејан Макић Манастир Свети Архангели 1. јеромонах Бенедикт Прерадовић 2. јеромонах Ксенофонт Томашевић 3. јеромонах Јован Милојевић 4. јерођакон Прохор Ацковић 5. монах Мелхиседек Миљковић 6. монах Владимир Милић Манастир Девине Воде 1. јеромонах Роман Папић 2. јерођакон Павле Дрековић 3. искушеник Бобан Весић 4. искушеник Александар Мартиновић Манастир Богородица Браинска 1. протосинђел Варнава Димитријевић 2. јеромонах Јован Узелац 3. искушеник Славко Мирковић Манастир Дубоки Поток 1. јеромонах Никита Берић 2. јерођакон Јаков Купрешак 3. монах Платон Бабић 4. искушеник Миле Василић Манастир Зочиште 1. Протосинђел Стефан Миленковић 2. Јерођакон Мартинијан 3. Монах Дионисије Сујић Манастир Сочаница 1. јеромонах Евтимије Милентијевић Манастир Светог Јована – Велика Хоча 1. Протосинђел Мирон Косаћ 2. Синђел Алексеј 3. Монах Давид 4. Искушеник Ђорђе Манастир Драганац 1. Јеромонах Кирило Ђурковић 2. Јеромонах Игњатије 3. Искушеник Ђорђе Талић Манастир Ђурђеви Ступови 1. јеромонах Георгије Марковић 2. монах Козма Арсеновић 3. искушеник Дејан Цакић Манастир Грачаница 1. монахиња Филотеја Микулек 2. монахиња Пелагија Станић 3. монахиња Јована Јеремић 4. монахиња Варвара Станкић 5. монахиња Марта Лисинац 6. монахиња Јерусалима Филиповић 7. искушеница Митра Андрејевић 8. искушеница Ирена Симић 9. искушеница Биљана Чанади 10. искушеница Зорица Ивановић 11. искушеница Радојка Јанковић 12. искушеница Мирослава Савковић Манастир Св. Петке – Улије 1. настојатељица монахиња Злата Манастир Гориоч 1. монахиња Антуса Маринковић 2. монахиња Олимпијада Маринковић Манастир Кончул 1. монахиња Сара Мосур 2. монахиња Митродора Јовичић 3. монахиња Варвара Тишма 4. монахиња Исидора Рајковић 5. монахиња Домна Здравковић 6. монахиња Марија Гегић 7. мскушеница Маријана Ђурић 8. искушеница Мирјана Мартиновић http://mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/135-2010-07-26-12-09-22.html |