header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Михаило Перовић: Ма Владика Артемије је крив, зато што је још увек епископ! Штампај Е-пошта
субота, 31 јул 2010

МА ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ЈЕ КРИВ, ЗАТО ШТО ЈЕ ЈОШ УВЕК ЕПИСКОП!

Хвала Господу Богу нашем, који нас грешне и скудоумне удостоји да молитвено прославимо Св. Бесребренике Кира и Јована са Св. Мученицима дабробосанским и милешевским. Укрепљени молитвом и постом, нахрањени у послушању са Пресветим Телом и Крвљу Господњом, дахнусмо сладошћу Вечнога Живота на трен од муке и невоље којима човекоубица од искони опет и опет покушава да раздроби и уништи Цркву Која Јесте тело Богочовека Христа.

         Међутим, радост коју примисмо, телом и душом својом, само још јаче отвори срца честитих и очи оних који хоће да виде за Косово и Метохију, то страшно судилиште, на коме се опет вага ко је вера, а ко невера. Крива је Дрина и мутна сада, али из бистрог извора истиче и ка бескрајном мору хита.

Некада је Арсеније, не признајући турску чалму, кренуо тамо где мора - данас Владику Артемија распињу и каменују тамо где мора да буде. Мора, јер не хтеде ни папску тријару, ни европску звезду, која сија унутар црвеног, од крви побијених, полумесеца. Тачно је: Владика Артемије је отишао са Космета сам, али не зато што хоће, но што је прогнан! Једино што је са собом понео као попутнину биле су оптужбе и пљувања да је издајица и творац парасинагоге од појединих из Св. Арх. Синода. На те оптужбе је реаговао и реагује само када догори до ноктију, вапијући ка својој браћи: «Зашто ме бијета, ако сам крив докажите, ако не зашто ме бијете?».

Нема одговора, али има оних који су кренули за њим, јер им је био и отац и пастир кога познају и који њих познаје. Нажалост, то нити је схваћено нити је покушано да се залечи од оних који седоше на трон ЕРП. Управо ти нови Управитељи и изазваше садашње сеобе, јер Владика Артемије остаде у чину епископа! То, за поједину «браћу» архијереје, никако не ваља! Јер док је он епископ, не може бити да мунар и тријара заједно дубе на Крст раздробљени! Није довољно да се папа слави у Новом Саду или Цетињу, но су потребни достојанство и част Епископа Артемија.

Остао је народ на Косову и Метохији, али они су за нове «турско-крсташке» измећаре само ситне овце за клање и средство за поткусуривање. Ни први ни последњи пут гледамо како сеизи и вазали уводе рају у «земљу обећану» у којој су лонци пуни меса. Ко још да пита шта је цена за то? Питаш ли - ти си јеретик, а поставиш ли питање да ли је то на спасење или не, онда си све оно што пензионисани «надепископ» (Атанасије) може да смисли и каже за  оне који му не иду низ длаку. Када њега хвале и говоре, у његовом присуству, да је највећи теолог и сл., онда то није култ личности, али када неко каже да је послушан Артемију до смрти, следујући монашком послушању о коме сведочи Св. Василије Велики1, онда је то идолопоклонство, и, наравно, Владика Артемије је крив, зато што је још увек епископ!

Не дао Бог да ја, скудоумни, желим и хоћу на мегдан са свезнајућим и свемоћним епископима Атанасијем, Амфилохијем и Иринејем Новосадским. Не, то никако! Само бих им рекао да се узалуд крију иза целине Цркве, када их неко прозове због екуменизма или недоследности у сведочењу Христа. Они су одавно, у својим саопштењима и изјавама, себе поистоветили са Црквом. По логици њиховој, свако супротстављање њиховом (именом и презименом) ставу представљају као напад на Цркву и веру. Притом приговарају Владики Артемију да се понаша као неки нови Марко Ефески (чини ми се, како рекоше, заборавише оно Свети), као неки усамљени борац за Православље ван заједнице Цркве.

Да се овај приговор, за Св. Марка Ефеског, не повезује у главама именованих епископа са чињеницом да је Владика Артемије, пре неколико година, поднео Св. Арх. Синоду СПЦ за Св. Арх. Сабор три (3) свеске у којима документовано указује на могуће заблуде и грешке у учењу епископа Игњатија Мидића? Поднео и ником ништа. Не паде ни једна длака са главе ником. О душама не вреди ни причати јер оне и онако нису битне, јер су смртне, како рече Игњатије. Биће да није само екуменизам проблем у СПЦ?

Толико журбе у «обнови» богослужења, без права на питање зашто тако брзо и мимо Сабора и канона2, пре указује на то да је циљ да се промени суштина, а не само форма богослужења. Тихо али сигурно, по људским мерилима, преваспитавање народа за те нове евро-атланске, али не и светоотачке, циљеве одрађује Игњатије Мидић и његова школа «теологије». Намерно кажем школа, јер је то антропозофија, мудрост по човеку, а не по Богу, јер како назвати причу епископа који пред студентима каже да се он никада не би замонашио да је могао без пострига постати владика, и да ће њега Бог препознати као Добривоја, а не као Игњатија?

У тој школи се указује на «грешке» Светих Отаца који нису знали и нису хтели да имају заједницу са јеретицима у различитости учења и веровања. Поправља се «грех» који је учинио Богочовек Христос руководећи Свете Оце Духом Светим по вољи Бога Оца да одреде границе Цркве. И опет је Владика Артемије крив, јер се не угледа на дипломате у мантијама, наследнике Ане и Кајафе, већ на Свете Оце - ма крив је јер је још увек епископ!

Велику љубав према Владики Артемију показују «браћа», на челу са пензионисаним епископом Атанасијем, коме у помоћ прискаче и Новосадски епископ, ради званичности и покушаја да се став Атанасија представи као став СПЦ. Такву «љубав» још једино има крвожидни тигар према своме плену. Ако «браћа» не виде да Црква све то види, очима нас обичних верника који иако грешни нисмо мутави и безимени, јер имамо име Христово на себи запечаћено Духом Светим, грдно су се преварили.

Из речи којим промовишу своју еклисиологију споменута «браћа» Владике Артемија директно одвајају епископство (а тиме и целокупну јерархију) од органске повезаности са народом. Пуна су им уста народа, али тај народ нема слободу и мора да је мутав. Када виде народ сабран око Владике Артемија то им смета, јер се народ од Артемија учи слободи живота у Цркви, али не «слободи» у ЕУ или у САД.  Ту разлику народ види, осећа и тражи да научи од Владике Артемија па хрли у Шишатовац.

Браћа - пензионисани епископ Атанасије, митрополит Амфилохије и Новосадски епископ, причају о непогрешивости судских одлука Св. Арх. Сабора да би прикрили своју непогрешивост коју пропагирају и намећу свима. Знају они добро (па учени су и преучени) да је било много случајева када су судске одлуке од стране појединих Сабора доношене по људском, а не Божијем праву (да се тако изразим). Нека се сети пензионисани епископ Атанасије Светитеља чије име носи, колико је пута Свети Атанасије био «праведно» осуђиван од оних који су више бавили философијом и дипломатијом но теологијом и спасењем? Да ли «Сабор» који осуди Светог Златоустог би у праву, господине пензионисани епископе? Митрополит Амфилохије могао би да се присети оних «Сабора» који осуђиваху Светитеља и Митрополита солунског, Св. Григорија Паламу. Да ли су и одлуке тих Сабора биле непогрешиве? Новосадски епископ би могао да се запита коме сада следује: Св. Марку Ефеском или пак оном «сабору» чије одлуке Свети Марко Ефески није прихватио и због тога био гоњен? Са свим споменутим Светитељима Владика Артемије има темељну сличност у томе што јасно и гласно у свом времену указује на главну опасност која прети Цркви и спасењу човека, а то је екуменизам.

Антиекуменизам Владике Артемија је А и Ω његовог прогона од стране поједине «браће» архијереја СПЦ. Једном речју, крив је Владика Артемије што је још увек епископ.

Толико од мене грешног и скудоумног.

 Михаило Перовић

_________

1Г. Флоровски, Источни Оци IV века, Хиландарски Путокази књига 26, Ман. Хиландар, 1997, 66.

2Канона на које се реформатори много више позивају но што желе да признају али са новим, својим, тумачењима.

Последњи пут ажурирано ( субота, 31 јул 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 184 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.