Његово Преосвештенство умировљени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г.г. Артемије служио је данас, 2/15. августа, на дан празновања преноса моштију Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шишатовац, уз саслужење настојатеља манастира јеромонаха Варсануфија и јерођакона Дамјана. Светој Литургији је присуствовало око 200 верника и монаштво које је отишло из рашко-призренске Епархије. У својој беседи на Светој Литургији Владика је највише говорио о Светом посту  и  достојном причешћивању Светим Тајнама Христовим, дотичући се укратко и страдања Светог Архиђакона Стефана. Звучни запис, видео запис и транскрипт владикине беседе доносимо у наредним прилозима.

 Транскрипт беседе Владике Артемија

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Други дан поста празника Пресвете Богородице, браћо и сестре. Јуче је почео пост којим се припремамо за сусрет, за празновање великог преславног празника Успења Свете Богородице, њеног преласка из овог пролазног живота у онај вечни живот. Као што је познато, света Црква у току године одредила је неколико периода када се хришћани - њена деца духовна, постом и молитвом труде да свој живот проводе по заповестима Божијим, да очисте душу своју постом и молитвом, као што је Господ и рекао једном приликом, да се зли род демонски ничим не може истерати до молитвом и постом. То је Божићни пост - којим се припремамо за  сусрет са Богомладенцем Христом, то је Велики или Часни Ускршњи пост  - којим се припрема за прославу и дочек Светог Васкрсења Христовога, то је Петровски пост  - којим  се припремамо за дочек и и прославу празника Светих врховних Апостола Петра и Павла, и то је Госпоински пост, управо који је тек почео јуче - којим се припремама за дочек и прославу празника Свете Богогородице и Њеног славног успења.

Шта значи пост браћо и сестре? То није само време када се уздржавамо од неке врсте хране, од мрсне хране, а све остало као да је дозвољено. Не! Човек је биће састављено  из душе и тела. Постоји телесни пост - то је уздржавање од хране, али постоји и духовни пост - то је уздржавање од свакога греха, од сваке рђаве мисли, од сваке ружне речи од свакога рђавога  и злога дела. Само телесни пост не чини нас достојним, браћо и сестре, јер као што рече Господ, да је душа човекова претежнија од тела колико је тело претежније од одела. Сваки човек ће бити спреман да се лиши одела свога, да се лиши имовине своје, па да сачува живот свој телесни - да сачува тело своје. Исто тако, треба да будемо стремни да се лишимо свих задовољстава што овај живот нуди, свих луксуза, свих злих дела, да би смо сачували душу своју која је претежнија од целога света, као што је Господ рекао.

Пост јесте бања душе и узда тела, како се говори у црквеним молитвама и песмама. Бања душе којом се душа лечи од свих својих духовних рана, од грехова, од страсти, од свега што је противно закону Божијем, али је пост и узда тела. Јер пост нам помаже да обуздамо своје телесне прохтеве, своје телесне страсти, своје греховне жеље. И тако трудећи се у посту  и молитви ми се припремамо за сусрет не само са празником, него се припремамо за примање Свете Тајне Причешћа, када примамо само тело и крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Каже Свети Апостол да ко недостојно једе и пије тело и крв Господњу, да осуду себи једе и пије. Свето Причешће је тајна, браћо и сестре, која нам служи на спасење душе и тела али само онда ако се достојно припремамо за ту свету и узвишену тајну. Ако приступамо тој Светој Тајни неприпремљени без дужне припреме и поштовања које је Црква прописала, онда нам причешће бива на суд и на осуду. Наравно, да се за Свето Причешће можемо припремати и ван поста. Тада је такође потребна припрема и душе и тела иако није пост од ова четири, него је време када се пости само среда и петак, ипак за Свето Причешће треба најмање три дана провести у строгом посту, у храни спреманој на води, без уља и сваке масноће. А за време ова четири поста онда је природно да се припремамо озбиљније и дуже. Зато је увек  причешће после неколико дана поста,  рецимо за овај Госпоински пост - од поклада па до Преображења ми се припремамо постом без уља, али пошто је субота и недеља почетак овога поста, онда ће бити довољно понедељак, уторак и среда да се припремамо достојно на посној храни, да живимо у молитви, у чувању од свакога рђавога и злога дела, да се исповедимо пред свештеником, пред духовником и онда на Преображење Господње да приступимо Светој Тајни Причешћа. Никако пре тога и никако без тога, браћо и сестре. Наравно, ако има деце овде, мале деце, они могу данас да се причесте овде као и сваке недеље што то чинимо. Али, за нас одрасле потребна је озбиљна припрема. Онај ко жели да се причести нека послуша ове наше речи, нека се тако припреми и, ако Бог да, у четвртак на Преображење, када је велики Господњи празник, да тада приступимо тој Светој Тајни и да нам она буде на исцељење душе и тела.

Данас, браћо и сетре, поред празника Свете недеље, која је уједно и највећи празник, јер је свака недеља празник Васкрсења Христовога, ми данас славимо и празник Светог Новомученика, Архиђакона и Апостола Стефана - првога који је после Господа Христа пролио крв своју за Веру Православну, за Јеванђеље Христово. За то се зове Првомученик - јер је он први пострадао по васкрсењу Господа Христа за своју веру од стране јеврејских старешина. За њим пострадале су многе хиљаде и хиљаде мученика од којих су неки убележени у календар наш а много више их је убележено у књигу живота на небесима, где су њихова имена, њихове жртве, њихове муке које су претрпели, познати само Господу Богу нашем. И овде, у овоме светом манастиру, проливана је крв, браћо и сестре, за веру нашу православну. Зато имамо међу светим мученицима и Преподобномученика Рафаила Шишатовачког Момчиловића  који је за време Другога светскога рата пострадао за своју Веру Православну и кога је Црква наша Православна Српска уврстила у ред светитеља Божијих, у ред Преподобномученика. То значи да ми православни хришћани требамо да будемо спремни за своју веру не само да живимо онако као што црква проповеда, као што Свето Јеванђеље заповеда, као што је Господ заповедио својим светим заповестима, него да будемо спремни у сваком моменту, ако је то Божија воља, и ако Бог допусти, да и страдамо за нашу веру, било прогоном, било вређањем, било подсмевањем, било проливањем и наше крви за Господа Христа, јер и он је своју богочеванску крв пролио за нас људе, за наше спасење, и ми да би смо постали заједничари те његове жртве, Његовога Царства Небескога, ми требамо да будемо достојни следбеници његови, да идемо за Њим узевши крст свој, што значи животне тегобе, невоље, страдања и да тако живећи у овоме свету припремамо себе за живот вечни у царству Христа Бога нашега, тамо где се налазе и многи из рода нашега, почев од Светога Саве и пре њега, светог Петра Коришког, Јоаникија Девичког, Светог Кнеза Лазара, до Светих Новомученика и Мученика српских пострадалих у Јасеновцу и Јадовну, на Косову и Метохији и на свим другим местима где наш народ живи и вековима страда за веру своју Православну.

Само тако живећи, браћо и сестре, ми ћемо се удостојити да нас Бог прими у Царство своје небеско да тамо и ми са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.

http://www.pastirdobri.com/2010-04-10-22-09-16/464-2010-08-15-18-41-28.html