Нови производ ватиканске "фабрике светаца"-

Агнес ГОНЏА БОЈАЏИЈУ  или "светА" МајкА ТерезА

 У деспаратној тежњи да преобрате у католицизам што више људи из оних крајева света који још нису примили Хришћанство, као и да обезбеде да свака нација у свету има бар по једног римокатоличког светитеља, папа и великодостојници римокатоличке цркве покушавају да на сваки начин "прогласе" или "канонизују" што више светитеља.

Римокатоличка црква се ових дана спрема да прогласи за "светицу" мајку Терезу поводом стогодишњице њеног рођења. Интересантно је видети шта о томе пише у штампи и у литератури. Мајка  Тереза је рођена 1910. године у Скопљу као Агнес Гонџа Бојаџију (Agnes Gonxha Bojaxhiu). Била је ћерка једног шиптарског бакалина католичке вере. Када је напунила 18 година послали су је у Ирску, да би већ после шест  недеља одпутовала у Индију да мисионари као учитељица. Завршила је обуку за болничарку и започела рад међу пуким сиромасима који  су се окупљали око храма Кали. Ту је 1948. године основала свој ред милосрдних сестара који је  папа признао 1950. године. Овај ред је пружао помоћ само онима који су прихватили да буду католици. Организовала је и "школе" под ведрим небом за децу која су могла да буду покрштена. За старање о сиромашнима, старима и болеснима добила је низ награда и одликовања. Ватикан ју је издашно финансијски помагао и подржавао. Папа Павле VI јој је доделио велику финансијску помоћ за њен лепрозаријум. Исти папа ју је наградио "Наградом за мир" јер је "постала пример и симбол открића...да је сваки човек наш брат".

Један од великих ватиканских бораца да се усвоји Конкордат између Ватикана и Краљевине Југославије уперен против Српске Православне Цркве и православља уопште, некадашњи жупник (пре II светског рата) у Босанском Броду Цекада, постављен је  после рата за надбискупа Скопског. Он се трудио свим силама да се пронађе нека особа албанске националности која би могла једнога дана бити проглашена за албанског светитеља. Мајка Тереза је управо била таква особа због свога рада у Индији. Ред милосрдних сестара који је она основала ширио се уз помоћ целе католичке цркве по свету. Римокатоличка црква је 2003. године донела одлуку да прогласи Терезу за "блажену". Да би се испуниле формалности, како пише Катарина Филип (Catherine Philip) у лондонском Тајмсу требало је по сваку цену пронаћи чудо које је учинила мајка Тереза. Ватикану је за то послужила нека Моника Бесра, која је наводно излечена од тумора пошто су је милосрдне сестре опасале појасом који је имао медаљон са ликом мајке Терезе. Говориле су да је Моникин живот био угрожен неизлечивим тумором. Тај се тумор међутим "чудесно" изгубио, а ватикански лекари су то чудо одмах прихватили без обзира на доступне чињенице. Насупрот њиховом мишљењу лекар који је лечио мајку Терезу Др. Тарун Бисвас је изјавио да се ту није десило никакво чудо, већ да је она оздравила захваљујући лековима које је примала. Радило се о туберкулозном запалењу лимфних жлезда које се повукло после давања антитуберкулозних лекова. Моника је имала и једну туберкулозну цисту у стомаку, која се после девет месеци примања лекова повукла. Баш ту цисту су ватикански лекари прогласили за "неизлечиви тумор". Други лекар који је лечио Монику Бесра, Др. Рањана Мустапхи је изјавио: "Она је примала лекове 9 месеци и захваљујући томе дошло је до смањења и излечења цисте". Ватикан се није обазирао на мишљења ових лекара. Чак ни супруг Монике није веровао у "чудесно" излечење. Римокатоличка црква је брзо примила да школује Моникину децу и цела породица је прихватила католицизам. Почели су да говоре о "чуду". За Ватикан је важно да "фабрика светаца" ради пуном паром. О Мајци Терези је написано око 200 књига које су раширене по свету. Пропагандна машинерија Ватикана неуморно обрађује јавно мнење да прихвати као истину оно што им Ватикан, по сваку цену намеће. Тако је и у Београду у Музеју примењене уметности организована изложба фотографија о животу и "раду" мајке Терезе. Изложбу је организовала католичка апостолска нунцијатура за Србију и Црну Гору заједно са издавачком кућом "Плави јахач". Ова кућа је објавила један превод књиге о Мајци Терези која је послана као поклон свим школама у Србији. Дневни лист "Политика" је донео један опширан чланак о овој изложби о мајци Терези. Поред књига снимљени су и филмови, држана предавања и сл., а све у циљу промовисања ватиканске идеје. Мајка Тереза је за свој "рад" добила и Нобелову награду за мир, која је постала тотално профанисана јер је додељивана и највећим злочинцима против човечанства. Према писању "Политике" ауторка пројекта популарисања мајке Терезе у Србији је Наташа Марковић, а подржао ју је и католички свештеник из Бинаћа са Косова Ђерђај Љуши, који је аутор 12 књига о мајци Терези.

Очекује се ових дана свечано проглашење Мајке Терезе за светицу, јер је Ватикан "успео" да пронађе један, исто тако "веродистојан" пример "чуда" као и онај претходни, који је доказ исцелитељске моћи мајке  Терезе. Једино се не зна да ли ће неко од епископа СПЦ званично присуствовати овој свечаности.