ЧУДО У МАЧВИ:

        Из иконе Светог Василија Острошког у селу Ноћај цурило уље које је испуштало пријатан мирис

         Све се одиграло на дан овог светитеља  и трајало је 10 дана. Кандило се током молитви клатило лево-десно. Ходочасници из разних делова Србије походе кућу ђакона Александра Љубанића у нади да ће им бити услишене молитве.

Мештани Ноћаја, села у Мачви са једва 300 кућа, од 12. маја, од када се прочуло да је икона Светог Василија Острошког у кући ђакона Александра Љубанића почела да мироточи, не престају да долазе да се поклоне овом свецу. Отац Александар, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, у суседном селу, каже да је икону купио пре шест или седам месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици.

- У почетку се ништа необично није дешавало. Дан пред празник Светог Василија Острошког, 11. маја, кренуо сам да долијем изјутра уља у кандило, које иначе гори нон-стоп испод икона. У том тренутку видео сам да је икона Светог Василија влажна, али сам помислио да је то од кандила. Међутим, одједном се осетио снажан пријатан мирис који се проширио на целу кућу. Моја супруга је додирнула ту кап на икони и схватила је да је у питању уљана маса и да мирис потиче из ње. Одмах сам позвао сеоског пароха оца Иву- прича млади ђакон.

Прве капи, каже он, појавиле су се из „руке“ светитеља.

- Оног тренутка када је свештеник цркве из Ноћаја отац Ива одржао молитву, та прва кап је склизнула доле. Уље неописивог мириса ишло је цео дан. Увече, негде после поноћи, капи су кренуле и из крста са капе (митре) светитеља, да би ујутру, на сам дан његовог празника, икона била сва у уљу. На седам места је капала - прича отац Александар.

Икона чудотворца Светог Василија Острошког, у породичној кући Љубанић, постављена је у углу собе уз остале светитеље тако да заједно чине импровизовани олтар овог домаћинства. Прво вече су три свештеника читала молитву, а друго вече девет. По селу се брзо прочуло шта се дешава, па је народ почео спонтано да долази. Ђакон Љубанић каже да је ту прву ноћ сигурно триста душа прошло кроз његов дома.

- Људи су долазили да се поклоне појављивању светог Василија и његовој великој милости. Долазе и данас. Било је људи из Сремске Митровице, Валјева, Земуна, Новог Сада... Палили су свеће, плакали, падали на колена и молили се за спас својих душа, за оздрављење... - прича он.

Икона је непрестано, са мањим или већим интензитетом, мироточила десетак дана. А како каже један од првих очевидаца, ветеринар Небојша Љесковац, дешавало се нешто што је противно свим законима физике.

- Како је више уља ишло, мирис је био слабији, да би, када је ишло мало уља, мирис био тако јак да се ширио двориштем и целом улицом - каже он.

Љубанић каже да је икона Светог Василија папирната и да је залепљена на медијапан. Икону је, одмах пошто је купљена, осветио прота Милован Иванковић, парох цркве у Салашу Ноћајском. Умирујући мирис још се шири дневном собом породице Љубанић.

- Пре него се ишта десило чак нисмо ни знали на каквом је материјалу урађена. Онда смо скинули да погледамо, јер смо помислили да није можда на боровини, јер се дешава да боровина некада пушта смолу, која може да пробија. Али, ово је уље, значи није смола, и капало је кап по кап - прича ђакон.

Мироточење је престало 22. маја, тачно десет дана пошто је и почело, а трагови су још видљиви на икони.

- Врло је мало икона у историји цркве које су мироточиле. Посљедњи случај који је забележен је икона Светог апостола и еванђелисте Луке и она се, мислим, налази тренутно у манастиру Лепавина у Хрватској. И она је почела да мироточи у једној православној породици у Немачкој и мироточила је три-четири дана, да би била пренета у манастир. Било је и неколико случајева да су иконе Богородице мироточиле, а у скорије време и на овим просторима није. Ово је благодат и за ово место, и за Мачву, и за сав наш род српски. Јер миро је прво кренуло из руке којом свети Василије благосиља. Благослов и благодет божја може бити само на добро - верује ђакон.

Љесковац, који је и председник црквеног одбора, каже да је непобитна чињеница да се десило нешто јединствено.

- Било је у историји и да икона проплаче... Овде нису ишле сузе већ уље и тај угодан мирис - каже он, додајући да је уочио да се кандило све време док је служена молитва клатило лево-десно да би се оног тренутака када се молитва завршила потпуно умирило.
Ђакон каже да је занимљиво то да је све почело да се дешава на недељу Мироносица.

- Ове године дан пред Василија Острошког био је празник, то јест дан у коме су по јеванђељу жене са мирисним уљима пошле ка гробу Исуса Христа да његово тело помажу. Интересантно је да је баш на тај дан икона и кренула да мироточи.

Милован Иванковић, свештеник, каже да се зна да се чуда излечења у манастиру Светог Василија Острошког дешавају. Мештани села у коме је икона Светог Василија Острошког почела да мироточи причају да су неки људи оздравили када су се поклонили овом свецу. Ђакон Љубанић каже да не може ништа да каже о томе јер није тако нешто видео, али додаје да је сасвим сигурно једно:

- Оно што сам на лицима људи могао да видим свих ових дана је нека мекоћа, као да су им се вратиле давно изгубљене вредности - љубав, праштање, мир, слога... А то је у данашње време много више значајно.

Ђакон Александар Љубанић испред Мироточиве Иконе светог Василија

 

 

 

 

Акатист Светом Василију на дан када је Икона почела да мироточи.