header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Михаило Перовић: Вратоломије митрополита Амфилохија Штампај Е-пошта
четвртак, 16 септембар 2010

Михаило Перовић

ВРАТОЛОМИЈЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ИЛИ ЧИЈА ЈЕ ОВО ЕПАРХИЈА

 Човек стварно мора да буде много јак, у смирењу и трпљењу, па да не западне у гнев на оне који кажу да су нам Оци, а који нас на сваком кораку, јавно и тајно, разбаштињују од Светих Отаца наших, Светог Симеона Мироточивог и сина му Светог Саве I Архиепископа Српског. Бојим се да ја скудоумни не спадам у групу смирених и трпељивих, већ пре у групу окамењених међу вернима али понекада и камен проговара када људи заћуте.

Митрополит Амфилохије, самоназвани Архиепископ и Егзарх, синодопрокламовани Администратор Епархије Рашко-призренске Српске Православне Цркве управо на Косову и Метохији укида полако али сигурно све православно-српско. У свом раду је врло тактичан и бруталан у исто време. Тактичност му се огледа кроз заслађене говоре којима жели да сакрије сву бруталност према Владики Артемију и монаштву (које је кренуло за својим Духовником не прихватајући безпоредак, тј. неканоничност свега што се дешава са Управом Епархије Рашко-призренске Српске Православне Цркве) оптужујући их за стварање раскола у СПЦ. Бруталан је у упорности да све мења користећи се демагогијом која укида истину али афирмише оне који сагињу врат пара ради и интереса ради.

Први чин фарисејске бруталности Митрополита Амфилохија, који се лако да проверити, јесте нови изглед сајта ЕРП (http://www.eparhija-prizren.com/sr ) из чијег наслова је избачена свака одредица да је реч о епархији Српске Православне Цркве; то не пише ни словима, нема Грба СПЦ, нема одредице по благослову ког епископа или Администратора тај сајт постоји и сл. Да не би било заблуде ево слике:

 

 

Којој Православној Цркви припада ова Епархија? Ко јој је Епископ? Једном речју укинута је не само једна епархија СПЦ но и сама СПЦ на Косову и Метохији. Да то није припрема за неку другу јурисдикцију или марионету од цркве на Косову и Метохији?

Ово је слика (наслова) сајта Епархије Рашко-призренске из времена док није био нарушен канонски поредак у истој ( http://eparhijaprizren.com/):

 

 

 

Разлика је очигледна.

Ово не чуди, јер Митрополит Амфилохије и своју Митрополију не идентификује корз одредицу да је то Митрополија Српске Православне Цркве. Што ради на Цетињу то ради и у Грачаници, поставља се питање са којим циљем и зашто? По свему судећи митрополит Амфилохије пре наставља дело митрополита Мардарија и његовог ђакона Висариона[1], но што наставља (без обзира на демагогију) дело Светог Василија и Светог Петра Цетињског. У неким стварима је претекао митрополита Мардарија јер овај није ишао у Рим, а Амфилохије је био тамо више пута! Можда би му милије било да на сајту буде грб Ватикана, а да он добије (обнови у себи) титулу римокатоличких надбискупа (тј. «архиепископа») из Бара тј. да се прогласи за Serbiae primas i totius regni Serviae primas.

Други пример, бруталности и демагогије јесте Дежевски сабор у Петровој Цркви. Видимо да је митрополит био као свој међу својима што се тиче епископа, али...? Да ли неко примећује «умировљеног Епископа Аљаског Николаја»[2]? Ко је тај епископ и зашто је умировљен? Из које је Цркве дошао и да ли је и он умировљен по икономији? Када је примљен у свезу клира СПЦ и где столује? Било би врло интересантно да се неко у СПЦ макар мало позабави тиме.

Намеће се једно питање у вези Архиепископа Охридског Јована; наиме да ли је у СПЦ био покренут макар какав канонски поступак који је утврдио његову невиност у вези оптужбе и пресуде коју је изрекло Македонско тужилаштво у вези њега? Осим тога, ко издржава епископе Охридске Архиепископије и где они столују у Србији или у Бившој Југословенској Републици Македонији?

На крају, шлаг на торти замешетаљства у ЕРП, са истог Сабора, налазимо у извештају који гласи: «А међу петоро епископа СПЦ, и викарни епископ липљански Теодосије, кога ће митрополит Амфилохије, како је најавио, предложити за епископа Епархије рашко-призренске. Говорећи о њему изузетно бираним речима, митрополит Амфилохије је при том изразио наду да ће, уз Божју помоћ и сагласношђу сабора СПЦ, владика Теодосије бити изабран за епископа Епархије рашко-призренске, чије је место упражњено након смене и пензионисања владике Артемија.»[3] Не треба напомињати да вога нема на званичном сајту епархије којом управља Администратор.

Једини могући коментар на ово јесте: митрополит Амфилохије промовише насилника као "наследника". Стварно је  демон виспрен када куша људе чинећи од сина издајника од насилника наследника. Полу истина, у устима човека, омиљена му је маска, јер је у њој недоречено и добро и зло, све може да буде иако не мора да значи.

Шта да радимо, после Светог Кнеза Лазара дошао је дух «Бранковића», који је створио Андрија Змајевић, надбискуп барски и примас Србије[4]. Да су бар историјски Бранковићи имали би опет Свете за вође, макар и у изгнанству.

После њих нам нуде или Турке или Латине да изаберемо, понављају се ко покварена грамофонска плоча. Но, хвала Богу, за сада имају и исти одговор: ни Турци ни Латини, но Христос Богочовек.

Ето толико од мене скудоумног и свегрешног.

Михаило Перовић

 

___________

1 Види http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/Unija.htm

2 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-nemanjin-svetopetrovsko-dezevski-sabor-u-novom-pazaru

3http://www.sgpristina.com/index.php?option=com_content&view=article&id=236:2010-09-13-09-23-04

4http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Последњи пут ажурирано ( петак, 17 септембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.