Позив за редовно месечно окупљање Светосаваца пред Патријаршијом против даљег урушавања српског Православља екуменизмом – субота, 2. октобар, у 13 часова

„Православљем против екуменизма!“

Исповедање не бивало угрожене Православне вере на интернету и међу својим једномишљеницима су само речи вере, али ако иза њих не стоје, ма и најмања исповедничка дела, таква вера показује се ни врућом ни хладном, ни побожном ни непобожном, ни вером ни невером, једноставно недовољном за спасење. Јер речи „Срцем се верује за правду, а устима се исповеда за спасење“ - еванђелска су свеистина. Мера вере се излива преко уста која смело стоје директно насупрот противницима. Једно од најминималнијих дела исповедања вере данас је свакодневно молитвено одстојавање православаца пред тренутно екуменском патријаршијом СПЦ, али, нажалост, и оно нам, бројношћу, „храмље на обе ноге“!

Свачија вера има одговарајућа дела. Погледајмо само екуменисте и њихово одрицање од својих традиција и веровања ради остваривања заједнице са незнабошцима и кривоверцима које се пројављује кроз њихове свакодневне, јавне, саблазне трудове на том глобалном задатку. А ми, по имену православни, или ленствујемо, или страхујемо, или злурадо једва чекамо да ови отпадну и да тако дође мир на Цркву. Ни једно од оваквих дела није искрено побожно, није долично вери православној. Само онај који уложи све своје трудове за јединство и мир Цркве, биће похваљен Господом Свише, и неће сносити ни најмањи грех уколико дође до раскола.

Чекамо овде, вас православне, да нам припомогнете, ако не свакодневно, оно бар једном месечно, сваке прве суботе у месецу, у овом малецном молитвеном искању од Господа да живе ране Цркве, које екуменисти свакодневно продубљују, што пре исцели, у овом маленом исповедању вере, пред залуђеним епископима и онима који их следе, не би ли се зауставили пред провалијом даљег срљања ван граница спасења Свете Вере које нам омеђише Свети Оци. Екуменизам је рак рана српског Православља која се ево 45 година свакодневно и непрестано увећава пред очима нас маловерних. Зато ћемо морати дати одговор за неделање и мирење са непрестаним и свакодневним ширењем јеретичких учења и делања у Цркви нашој јединоспасавајућој. Да смо бар упола ревносни у Православљу као поједини епископи у екуменизму, Србија би била данас светлост свету, који у злу лежи.

Зато, макар се и у „једанаести час“ пробудили из светољубивог духа овог времена, жртвујмо бар део самољубља свог ради очувања Цркве српске од планираног раскола; конкретно – најпре звонимо на узбуну гласом својим насупрот екуменској свејереси, ако не можемо свакодневно (јер ево овде смо свакодневно, од 17-19 часова, присутни већ пуних 5 месеци), а оно бар једном месечно, као нпр. сада у суботу -  2. октобра (и надаље: 6. новембра, 4. децембра ..)

С вером у Бога – за Цркву Његову! Иначе, осим краља и отаџбине, и душе ћемо своје погубити.

                                                                                                   монах Антоније