|
Драго Жарковић О, СРАМА И ГРДОБЕ! Да ли је посртање поглавара СПЦ казна Божија за народ светосавски? Здравом разуму је несхватљиво да поглавар СПЦ пре неколико месеци каже: „Артемије је добар, честит и поштен човек“, али су се, тобож, његовој контроли отели поједини његови сарадници, па су злоупотребили његово поверење. Тако нас превари Поглавар наш, и тако ми гледасмо осуду без суда, без права на одбрану – супротно Уставу и канонима.
После тога Синод забрани овом Божијем човеку да служи Службу Божију. Аман, где ће им душа!? Сад Патријарх забрањује епископу Артемију да говори! За име Бога! Знамо да се није смело говорити у времену које је иза нас. Али зар Патријарх српски треба да имитира, и да иде стопама Јосипа Броза!? Јер Синоду фали само још Голи Оток, па да своју лакрдију доведе до краја. Или му је, можда, потребнија и дража Инквизиција, са пратећим ломачама, па да тако оствари свој унијатски сан? И то све у време кад поједини самовољни епископи саслужују са иновернима. Да ли су они тражили одобрење од Синода и Патријарха за то своје безакоње? И да ли им Синод и Патријарх то одобрише? И то све у време кад Иринеј Буловић и Игњатије Мидић по Бечу „гурају папина кола“. Кога су они питали? И ко им је то одобрио? И то све у време кад Амфилохије Радовић расрби Цркву у Црној Гори, па то сад чини и на Косову. Кога је он за то питао, и ко му је то одобрио? И то све у време кад Патријарх Иринеј Гавриловић у Бечу учини невиђен преседан и нанасе својим говором бол и бруку народу своме. И то све у време кад се обелодани брука о католичком крижу изнад Ниша, и кад схватисмо због чега је епископ нишки незаменљив. И то све у време кад се на расрбљеном Косову прави огроман паркинг на који ће, к'о у време Јосипа Броза, доћи у аутобусима народ са пробраним вођама (свештеницима) на устоличење Патријарха. О, срама и грдобе: и досад су се устоличавали патријарси српски, али на благочестив, а не на Брозов начин. И никад у историји Срба није било да устоличењу Патријарха не могу присуствовати обични смртници, већ само пробрани, или бар од стране вођа аутобуса контролисани људи. Господин Иринеј Гавриловић има право да чини оно што му је воља, али Патријарх српски нема право да чини то што чини, јер као Поглавар наше свете Цркве својим делима не навлачи проклетство само на себе, већ и на српски народ, што нас је најбоље поучио Св. Владика Николај у свом делу „Библија и рат“. Ако је и од Патријарха – много је! И премного! Још нешто: да ли Синод СПЦ мисли да је српски народ стадо бесловесно кога они као Домановићев вођа воде на заклање? Бојим се да се варају. Бојим се да ће навући гнев народа на себе. Бојим се да ће се поновити оно збитије кад су руске бабушке љубиле крст, а пљувале руку заблуделим владикама. Неки наши епископи већ и сад, у потпуно неразумном и неоснованом страху од свог народа, воде са собом телохранитеље, а сада, после овог безакоња, савест ће их још више мучити, и број телохранитеља умножавати, иако им непријатељ није српски народ, већ њихова узнемирана савест. Бојим се да је Синод заборавио ону народну мудрост: ко с ђаволом тикве сади, о главу ће му се лупати! Нека Бог да, и да Патријарх наш схвати шта му раде, какву бруку и љагу му наносе његови најближи сарадници - чланови Синода. Драго Жарковић |
