Хришћани треба да буду борци. А када кажемо борци, не мислимо да узму ашове, крампове, мотике или оружје.

Не. Далеко то било од нас.

Потребно нам је оружје духовно.

А наше духовно оружје је реч Божија, то је наш протест, то су наши гласови,  то је узвик «срамота», сва та атмосфера коју можемо створити против шибања Исуса Христа, коју морамо уздићи протествујући због корумпираног стања данашњег друштва.

У житијама светих остајемо изненађени гледајући храброст Хришћана. Појављују се пред аутократорима и тиранима вичући гласно, срамота, стидите се, ви сте нечовечни и окрутни!…

Протестовали су против њихове свирепости. И њих су на крају хватали и мучили. Такви живи су били они хришћани.

Имају свој систем незнабошци да униште Цркву Христову.

Зато треба да смо спремни да заштитимо свето и преподобно.

Да се не одмарамо у «има Бога» и у «врата ада неће њу уништити».

Наравно неће се угасити Црква али може се угасити у Грчкој као што се угасила у Малој Азији.

Где је Црква Мале Азије?

Где је њених педесет митрополија?

Где су њени храмови?

Где су њени манастири?

Где су њена поклоништа (ходочашћа)?

Где су њене мошти?

Где?… Где?

Уколико сте расположени да се борите, постоји нада да победимо, ако нисте расположени, угушиће нас вал неверја и непобожности и свих других јереси.

Ја данас-сутра одлазим са овога света, стар сам човек. Али вас обавештавам и говорим вам, видећете многе недаће у нашој домовини, страшније него до сада што смо ми старији видели и доживели.

Али шта и да се деси, и звезде са неба да падну и реке да пресуше, једно ће остати Исус Назарећанин, кога децо прослављајте у векове, векова. Амин.