|
МУК ЧУВАРА ВЕРЕ Одржавање геј параде на улицама Београда конфротирала је стручну и лаичку јавност, посленике јавне речи, невладине организације и политичаре. Но, ове године изостао је званичан став СПЦ о исправности одржавања ове манифестације. Питања која је редакција „Печата“ тим поводом упутила Његовој Светости Патријарху Иринеју и већини владика СПЦ, до закључења овог броја остала су без одговора. У прилогу доносимо текст оригиналног писма са питањима постављеним патријарху и архијерејима СПЦ.
„НАШ ПЕЧАТ“ а.д. Београд Ваше високопреосвештенство, Поводом наступајуће тзв. Параде поноса или геј параде која је предвиђена за 10. октобар у Београду у јавности се отворила велика расправа. Како се приближава 10. октобар у друштву се јављају све веће тензије, а држава најављује употребу силе у случају да неко покуша да спречи најављену параду. Српска Православна Црква, за разлику од прошле године, још увек није изнела свој званичан став. Притом, и бројни читаоци нашег недељника се интересују за ову тему, па је то разлог да Вам се обратимо са молбом да од Вас директно добијемо мишљење по наведеном питању. Спремни смо да објавимо Ваше саопштење, изјаву или интервју који бисте дали овим поводом. 1. Какав је став Православне Цркве по питању хомосексуализма? 2. Сматрате ли да би најављена геј парада требало да се одржи на улицама Београда и ако не, да ли то значи да ћете упутити апел државним институцијама да спрече одржавање поменуте манифестације? 3. Шта бисте посаветовали младе људе који су огорчено против одржавања ове манифестације? 4. Да ли информација да је бугарски митрополит недавно одликовао највишим црквеним признањем представника државе власти који се успротивио организацији геј параде, док је у Москви геј парада годинама забрањена од стране градоначелника, показује да се према овој теми може односити и другачије? 5. Какав је став Цркве према бројним злоупотребама хришћанских симбола у најави геј параде које вређају верска осећања? У Београду, 23. септембра 2010. У име редакције недељника ПЕЧАТ Милорад Вучелић Извор: „Печат“ бр. 134 |
