Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара:

Сви они који себе сматрају верним чедима Цркве не прихватају одржавање геј параде и траже њену забрану

 Имајући пастирско саосећање према свима који страдају од било какве греховне склоности, Црква се истовремено бори против покушаја да се грех представи као норма живота, а нарочито као предмет „поноса” и пример за подражавање. Због тога сви они који себе сматрају верним чедима Цркве не прихватају одржавање овакве јавне манифестације и траже њену забрану.

Делегација Српског сабора Двери, коју је предводио Саша Илијић, координатор Покрета за живот, боравила је ових дана на поклоничком путовању у светој српској царској лаври манастиру Хиландару на Светој Гори. Том приликом игуман ове свете обитељи, архимандрит Методије, дао је интервју специјално за ДВЕРИ СРПСКЕ. У наставку доносимо разговор који је водио Саша Илијић.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Високопреподобни оче игумане, прошло је више од шест година од пожара у манастиру Хиландару. Како теку радови на обнови и имали неких потешкоћа?

Тачно је да је прошло шест и по година од катастрофалног пожара, али потребно је знати да је сама обнова почела тек 2006. године, због тога што су до тада предузимане мере за смањење опасности од урушавања и обављано рашчишћавање. Обично се губи из вида да је извођење радова на обнови старих, девастираних објеката много тежи и дуготрајнији посао од изградње нових, тако да многима изгледа као да обнова споро напредује. Објективно, сматрам да је напредовање обнове сасвим у складу са природом задатка који је пред нама.

До сада је извођење радова текло по плану, али због познате економске ситуације у којој се јелинска држава налази средства за обнову којима располажемо су преполовљена. То као последицу може да има прекидање радова у временском интервалу од више месеци, што свакако нико од нас не би желео. Уз Божију помоћ, надам се да ћемо ипак превазићи и овај проблем, као што смо решавали и остале. Такође бих искористио прилику да се захвалим и свима онима који су нам до сада помогли на било који начин.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Свети Владика Николај је рекао да ако срушимо цркву у срцима својим, Бог допушта да нам се руше и видљиве цркве. Може ли се онда закључити да би и обнова манастира текла брже кад бисмо се као народ духовно и морално обновили?

Сваки пут када говоримо о реконструкцији изгорелих конака, напомињем да је она могућа само уз духовну обнову братства, без које грађевинска обнова не би ни имала смисла. Уосталом, манастир Хиландар је настао и дограђиван као круна ондашње славе и духовности нашега народа. Ова обнова је дело читавог народа, па ће и њен завршни резултат бити најбоље огледало наше духовности.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Који је начин да духовно ојачамо и да ли има снаге у српском народу за такво нешто?

Од доласка Господа Исуса Христа у овај свет најбољи и једини начин духовног узрастања је живот по Његовом Јеванђељу. Потребно је најпре упознати Јеванђеље, а потом имати и решеност за живот по њему. Нажалост, систем вредности у савременом свету је у највећој мери у супротности са Христовим учењем.

У нашем народу је увек било људи који су успевали да ревносно испуњавају Христове заповести, али и да другима буду пример који би требало следити. Поменимо овде само Блаженопочившег Патријарха Павла, нашег савременика, као најбољу потврду за то.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Поменули сте поремећени систем вредности у свету. Шта конкретно мислите о најављеној „паради поноса” и о иницијативи родољубивих организација за забрану такве манифестације?

Свим хришћанима јасан одговор на ово питање даје Свети апостол Павле на почетку своје посланице Римљанима, када каже да је узрок овог пада то што више служимо твари него Творцу (Рим. 1, 25). Што се конкретног случаја тиче, сасвим је природно да подржимо став СПЦ, који је објавио Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије прошле године, када се као заменик Патријарха обратио јавности поводом најаве таквог догађаја.

Имајући пастирско саосећање према свима који страдају од било какве греховне склоности, Црква се истовремено бори против покушаја да се грех представи као норма живота, а нарочито као предмет „поноса” и пример за подражавање. Због тога сви они који себе сматрају верним чедима Цркве не прихватају одржавање овакве јавне манифестације и траже њену забрану.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Шта мислите о иницијативи коју смо покренули ради очувања породичних вредности и људског живота као највеће светиње кроз Покрет за живот?

Наш Господ Исус Христос је благословио рађање, Сам родивши се од Пресвете Богородице, као што је и благословио брак на свадби у Кани Галилејској. Монаси манастира Хиландара, иако ради монашког завета безбрачни, су увек гледали на брак и рађање као на светињу. Најбоља потврда тога је спремност да се грожђе и део лозе, која је израсла из гроба Светог Симеона и која на чудотворан начин помаже бесплодним супружницима да добију дете, пошаљу у најудаљеније делове света, када се то од нас тражи. Тога ради подржавамо и Вашу иницијативу и призивамо благослов Божији, као и молитве Светог Симеона Мироточивог, да би Вас укрепиле у Вашем труду.

У манастиру Хиландару, 7. октобра 2010.

За Информативну службу Српског сабора Двери, Саша Илијић

http://www.dverisrpske.com/tekst/1873098