header image
Драган Радосављевић: Одговор проти Љуби Милошевићу Штампај Е-пошта
среда, 13 октобар 2010

Драган Радосављевић

ОДГОВОР ПРОТИ ЉУБИ МИЛОШЕВИЋУ

Поштована Редакцијо „Борбе за веру“,

Из искуства стицаног у последњих неколико година, знао сам да ће уследити одговор о. Љубе Милошевића, и управо на овај начин - форумашки, иако о. Љубо управо критикује „данашњег човека“ који не чита књиге Отаца Цркве нити савете свештеника него само разна писанија по разним форумима“. Неумесно је да неко, макар то био и свештеник, ко годинама пише по разним форумима (о. Љубо је стари форумаш), упућује критике ове врсте . Али, ово је његов препознатљив стил: „Ко си ти да се усуђујеш да критикујеш“ (духовну елиту). Онда иде канонада отворених или прикривених увреда којима се дискредитује опонент.

Читајући текстове из ваше полемике са о. Љубом, наишао сам и на место где се он изражава на следећи начин: „...Шљам, опанчари, тврдоврати и непослушни, и горди, и незналице истина свете цркве Христове“. Није он овим изразима почаствовао ни домаће екуменисте - новотарце, ни белосветске јеретике (ни њих не треба - ово само наводим као пример), већ (сигурно погађате!) оне који сматрају да у учењу и пракси еп. Игњатија браничевског има примеса јереси. Дакле, правоверне. Понижавао је о. Љубо и верни народ: „Владика Атанасије има своје моменте и они су могући једино у СПЦ, а највише због тога што његова образованост и искуство које је видео по свету зјапи као огромно провалија у односу на неописиву црквену и народну необразованост, која се, нажалост, тако јасно открива и у нашим академским круговима. Много ми каскамо уместу у свему и за свачим, па и у "теологији"/.../  Дакле, Атанасије који руши Цркву је „образован“ и „искусан“ (јер је то видео по свету), а народ који брани веру и Цркву је необразован и много „каска у теологији“.

Још је о. Љубо говорио за Атанасија Јевтића да је јуродив а да је народ на ниској духовној лествици па не може да га разуме: „Да ли је у питању јуродивост? То је огроман и тежак подвиг, исто тако опасан због могуће прелести. Ајде, ти објасни нашем народу који стоји на нашој познатој духовној лествици да је овај "јуродив Христа ради", а да не каже оно друго? И сад је велико питање а ко кога провицира у нашем народу: Таса народ или народ Тасу?/.../ Дакле, „јуродиви“ руши Цркву, а ови са ниске духовне лествице га провоцирају. Овог „јуродивог“ који је са оклопним транспортерима НАТО пакта ушао у Грачаницу и као разбојник разваљивао келије и вршио преметачину по стварима владике Артемија, који је монасима забранио причешће у пост и направио хаос у Рашко-призренској епархији, својим зулумом прогнао око осамдесет монаха и искушеника, тог, дакле, „јуродивог“ народ провоцира?!? Додуше, ово је о. Љубо написао пре ових догађаја које сам поменуо, али не чусмо о. Љубу да је јавно изнео коју реч критике на рачун Атанасијеву. Господ је у лице говорио фарисејима истину о њима да су гробови окречени, змије, породи аспидини, да им је отаца ђаво... Али о. Љубо каже да се од њега не може очекивати да форумашки "биолошким отпатцима овог смртног човека" описујем црквену власт у Србији или ван ње, онда је истина то што он каже: не мешам се! И недао Бог икада!” (само наслућујем шта је о. Љубо хтео да каже. Али, боље да сам у заблуди).

Али, шта је ту је. Идемо редом.

О. Љубо каже да ја у његовом раду видим „русофилетизам“. Ја нећу као отац Љубо све нешто закукуљено и замумуљено; поставићу веома просто питање: одакле то да свештеник (без обзира што је Србин) који не припада Светосавској Цркви уређује сајт „Светосавље“?! Зар у српској Цркви нема никог довољно стручног да уместо њега ради тај посао? И одакле право свештенику, који је напустио своју матичну Цркву, да нон-стоп дели лекције нама, верницима СПЦ, који стојимо на овој снажној ветрометини наших унутарцрквених догађања (и лично трпимо ударе ових снажних ветрова), и то из удобне фотеље, са пристојне удаљености од неколико хиљада километара?!?

 Даље, по устаљеном обичају о. Љубе, иду увреде: каже да ја не разумем „геополитичку ситуацију“ (Од када су то свештеници постали стручњаци за геополитику? У којој се богословској школи предаје тај предмет?), да нешто говорим „безвезе“...

Даље, отац Љубо пише да „Светосавље“ уређују три свештеника. Да, тако пише у „Уводнику“ овог сајта. Ту су наведена имена оца Србољуба Милетића из аутралијско-новозеландске епархије и настојатеља светониколајевске обитељи манастира Јошаница. Међутим, од другог уредника има мало трага и гласа, а од трећег нимало. Зашто не рећи: о. Љубо Милошевић „и ведри и облачи“ на „Светосављу“. Па то сви знају. Или је овој другој двојици уредника приступ „Листи“ забрањен, па зато не можемо прочитати шта они мисле о актуелним дешавањима у СПЦ?

На моју примедбу да се у рубрици „Вести“ „Светосавља“ објављује све и свашта, али врло мало оно што је потребно – о екуменисању врха СПЦ и прогону вл. Артемија и његовог монаштва, добио сам одговор да је то због тога што  вести које се не објављују на нашем језику треба преводити док уобичајених и свакодневних има и на претек“. Трагикомичног ли објашњења! Зато су, значи, на „Светосављу“ објавили јуче (10. октобра) вест да је „Објављен пројекат мегаџамије у 'нултој тачки' Њујорка“! Или, на пример, 7. октобра, да је „Барак Обама први пут као председник говорио о својој вери у Бога“! Верујем да ће се сви Светосавци сложити да су ове вести од непроцењиве важности за Светосавску Цркву и Светосавце! Не морате се упињати из петних жила, оче Љубо, да докажете недоказиво: то што не постављате вести о прогону владике Артемија и његовог монаштва, као и вести о издајничком екуменисању врха СПЦ, само по себи говори какав је Ваш став, али и став друге двојице уредника. Додуше, Ви издају ових наших несрећниh екумениста правдате и некаквом „црквеном дипломатијом“, што ћемо видети нешто касније.

У свом писму о. Љубо своју измишљотину звану „трећи пут“ или „средњи пут“ или „царски пут“ ставља под наводнике, као да је се и он сам одриче? Ако је се одриче, добро је да је тако, и ја се радујем. Али је чињеница да су то његове измишљотине. Ево цитата из полемике редакције „Борбе за веру“ и о. Љубе где се то лепо види:

>>Нама је поред већ поменутог чудна и следећа логика Вашег размишљања. Ево, рецимо, ова реченица: „'они'“ (новотарци – прим. Д.Р) у мени не виде истомишљеника - што је добро, а како то овим и ви исто чините - такође је добро, јер то указује на наш пут царски (светосавље.орг), тежак, у послушању благородном црквеном поретку а исто тако и канонима Цркве и њеној општој Истини.<<  У прилогу доносим оно што сте ви, цењена редакцијо, написали о тзв.“средњем“ или „царском путу“ сајта „Светосавље“ у полемици коју сте водили са о. Љубом.

Даље о. Љубо:

Затим ваш читалац мени замера за "немешање" у црквени живот СПЦ? Знате, он једноставно не зна шта говори. Стотине мојих порука и јавних мисли написане су критички у вези неких појава у црквеном животу СПЦ. Констурктвино и одговорно.

Ономад јавно и више пута, и без било којег устезања изјавио сам бол за неправду која се врши над еп. Артемијем која се покрива правним системом (канонским) у СПЦ, и да је она поклекла под политичким притисцима са стране. Али ако се од мене очекује да форумашки "биолошким отпатцима овог смртног човека" описујем црквену власт у Србији или ван ње, онда је истина то што он каже: не мешам се! И недао Бог икада!”

Разумете ли ви, цењена редакцијо, ово што је о. Љубо написао: „...да форумашки "биолошким отпатцима овог смртног човека" описујем црквену власт у Србији“. Да ли се то мени само чини да сам ја у овим редовима провучен као „биолошки отпадак“ или бар неки мој форумашки део? Очекујем да о. Љубо ово мало појасни, како би његове „узвишене“ мисли биле јасне и нама незнавеним.

Хвали се о. Љубо да је писао „опозиционарски“ на „Светосављу“ и на „Верујем.орг“ а сада пише на „Поуке.орг“. Оче Љубо, то што сте писали на „Верујем.орг“ могу некако разумети, а то што пишете на „Поуке.орг“ треба да се стидите! Пишете на најновотарскијем сајту који постоји код нас! Какве се тамо гадости могу само прочитати! Каква се тамо пљувања по правовернима могу прочитати! Оче Љубо, освестите се! Ви пишете на сајту најгорих хулитеља Цркве! На овај начин Ви сте са њима, Ви саучествујете у њиховим бесплодиним делима таме, а хвалите се да то чините на начин како доликује једном пастиру и члану Цркве Христове.

Прескачем све оне делове у којима говорите о Вашој „одбрани“ владике Артемија, јер ћу дати цитат са Ваше „Листе“ па ће се јасно видети шта Ви о томе заиста мислите.

Даље опет критикујете „средњи пут“, чак то дефинишете као „лупетања 'средњег пута'“, а тај средњи пут сте сами измислили. Али, самокритичност и покајање су за похвалу.

Даље кажете овако:

Када је све дошло до овог онда да јавно кажем:

Ја сам на светосавље.орг уредник Библиотеке и уз помоћ неколико модератора и уредник светосавске Листе ("форума"). То су моја задужења и моја јавна одговорност.

Е па да видимо онда како ту своју „одговорност“ примењујете у пракси. На Вашој „Листи“, 12. септембра, прочитао сам коментар на актуелна дешавања у СПЦ једног од Ваших чланова који је потписан као Вук. Вук је изнео своје мишљење а Ви сте рекли: „Браво Вуче. А шта да кажем друго?“ Дакле, сложили сте се у потпуности са оним што је тај човек написао.  Видећемо како Ви то браните владику Артемија, прогнано монаштво, о. Симеона Виловског, правоверне, и шта кажете о „средњем“ „царском путу“ за који у свом писму рекосте да је „лупетање 'средњег' пута“.

Коментар са Вашег сајта преносим аутентично:

>>Расправа између тзв. антиекумениста и екумениста личи на предизборну кампању.

Понашање је некад толико агресивно према трећој страни, методолошки као наступ секташа, да би се придобио што већи број људи.

Чак се покушава вештачки наметнути кривица и одговорност због тога што се не определи између две стране.

Да споменем скривање иза анонимности и псеудонима бораца за истину.

Да споменем копање по литератури и извачење из контенста само оних делова који одговарају једној или другој страни, а затим бесконачно препуцавање и доказивање ко је у праву путем отворени писама и слично.

Заборавља се ко је какав човек, свештеник, верник битно је само дал си тзв. антиекумениста или екумениста.
А, ако се приволиш било којој страни сви греси су ти опроштени јер си у истини. Свака страна има тапију на истину.

Да споменем и лицитирање где има благодати где нема, где се може ићи у цркву где не може, који је епископ отпао који није, залажење у догматсе и канонске  расправе.

Међусобно вређање и непоштовање личности.

Црква се заснива на послушању.

Црква је и световна установа која води дипломатију, управо наши најбољи дипломати долазе из цркве Св. Сава, Св. Николај Србски...

Уцењивање цркве од стране тзв. антиекумениста који кажу да кад се црква или поједини епископи под чијом су надлежношћу врате на прави пут врати ће се и они у цркву а до тада су у цркви али ван ње.

Погрешни потези црквених власти и не рад на терену (нема веронауке при  храмовима, не служи се редовно, нема мисионарења, нема бриге о парохијанима, расипнички се
поступа са црквеном имовином, узурпирају се црквени одбори, понаша се као да је црквена имовина лична имовина а не имовина народна која је дата на бригу...) доводи до неоспорне одговорности због тренутне ситуације у цркви, али и у  држави.

Не одобравам понашање тзв. екумениста према епископу Артемију, али не одобравам ни понашање тзв. антиекумениста према епископу Иринеју. Монаси који су самовољно напустили своје манастире по епархији Рашко-призренској су побегли од свог крста.

Прихватиш се да будеш епархијски секретар, а кад загусти бјеж преко гране, баш светосавски, јуначки нема шта; баш се сведочи и даје пример другима.

Нема се храбрости прихватити одговорност коју носи посао, онда се не треба ни прихватати посла. Многи би и јаре и паре.

Христа су јуриле много веће силе и није бежао, него је ни крив ни дужан страдао  за нас. У прилици смо да видимо како и екуменисти и антиекуменисти страдају за народ.

Између ова два пута бирам трећи пут, средњи, царски пут.<<

Поновићу и Ваш коментар на ово писаније вашег члана:

>> Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.

13.09.2010 04:04:13

Bog pomogo!

Bravo Vuce. A sta da kazem drugo? oLjuba <<

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=15427

 

Не морам ја да ово горе коментаришем. Јер се јасно види шта Ви уствари мислите о ономе што потреса нашу Цркву.

Оче Љубо, ево један од Ваших колега, каобајаги свештеник Петар Лукић, тукао је вернике у Саборној цркви у Београду. Имате сада прилику да покажете свој став према овом злоделу. Кажите шта мислите. Потрудите се па испитајте мало ту ствар, па поставите вест о томе на „Светосављу“, а не да нас заглупљујете вестима о џамији на нултој тачки, или о Обамином говору о богу, или о томе да је неки простетант „причестио“ пса (И молим Вас да не филозофирате много и да „кукуљите и мумуљите“, већ јасно напишите шта мислите). Него, и ово да не заборавим. Пошто сам ја од оних које критикујете да не читају Свете Оце и не питају свештенике, питам Вас: да ли да одем по духовни савет код Петра Лукића?

Ја Вас молим, оче Љубо, да мени не приписујете мржњу према било коме. То је Ваша инсинуација. Ко се усуди да критикује епископе и свештенике, одмах га окарактеришете као мрзитеља који нема Христа и који је непослушан Цркви. Пошто нисам ни у првом свог тексту много богословствовао, како рекосте, нећу ни овог пута. Али ћу Вам навести само један цитат Архиепископа Аверкија Џорданвилског у коме се види да у Православној Цркви нема елитизма као код западних јеретика. То што сте Ви свештеник, не значи да имате ореол, а да смо ми, лаици, бесловесно стадо. Ево шта каже Архиепископ Аверкије:

>>У старом Риму постојала два сталежа: виши, привилеговани - ,,патрицији”, и нижи - ,,плебс”, ,,плебејци”. Oва подела била је пренесена и у христијанизовани Рим: духовништво - то су ти ,,патрицији”, виши привилеговани сталеж, и обични верујући хришћани - ,,плебс” , ,,плебејци”, нижи сталеж, бесправни, који обавезно само слуша, у свему се беспоговорно повинује, никада и ни у чему не смејући да се искаже.

Треба ли говорити о томе колико је таква латинска концепција противна духу истанског Православља?...

...Никада у историји наше Парвославне хришћанске Цркве обични верујући нису били бесправни и безгласни ,,плебс”, него су врло често подизали свој глас против јеретика...

 (Архиепископ Аверкије Џорданвилски,
,,Света Ревност” стр.131)
<<

Прилог:

Уредништво „Борбе за веру“ о тзв. „средњем“ или „царском путу“ у Православљу:

>>Прескочићемо за нас увредљиво поређење са Зизјуласовско-Мидићевским сајтом Верујем. орг, али нас боли Ваша тврдња да због извесних мањих разлика у односу на Ваше мишљење ми нисмо у послушању „благородном црквеном поретку, а исто и канонима Цркве и њеној општој Истини“. У чему ми нисмо послушни Цркви?! Зашто нам спочитавате оно што није истина? Зар ми кршимо каноне због тога што се свим својим снагама датим нам од Бога залажемо да се одлуке Сабора СПЦ поштују и беспоговорно спроводе? У чему ми нисмо послушни општој Истини Цркве, дакле, Господу Исусу Христу?! То што новотарци у неким епархијама имају власт и наш сајт називају „расколничким“ не значи да ми не слушамо глас црквене Истине. Уосталом, и паписти су православне увек звали расколницима, зато што ништа друго нису имали да им приговоре, док је јасно да у Цркву раскол уносе они који не слушају одлуке Сабора и Свето Предање. Можда ће они, по Божијем допуштењу, већински превладати у Цркви, као што се у историји већ дешавало, али Истина ни онда неће бити с њима! Усталом, сетите се да је Црква канонизовала Св. Јована Златоустог кога је осудио Сабор канонских епископа, јер истина није била са Теофилом Александријским и његовим удворицама, него са великим Златоустим.

То што Ви идете „царским путем“ не значи да сте ограђени од заблуда и прелести, јер од њих није ограђен нико (наравно, ни Уредништво сајта „Борба за веру“), а то сте и сами признали, рекавши да је то могуће и Вама да се деси макар и као последица слабости.

Иначе, у учењу Православне Цркве нема говора о томе да се у одбрани догматске истине може ићи неким икономијским и минималистичким путем.  Јер шта је између истине и лажи? Има ли неке средине између истине и лажи? Зато чујте, оче прото, речи Светог Марка Ефеског:

Ствари вере не допуштају икономију. То је исто као када би казао: 'Одсеци себи главу, па иди куда хоћеш'. Никада О! Човече оно што је црквено не решава се компромисима... И не постоји нешто средње између истине и лажи! (Свети Марко Ефески)

О средњем путу се једино може говорити када је у питању лични подвиг, и постепено узрастање у подвигу, како човек не би био савладан искушењима ни са леве ни са десне стране. А у црквеном смислу „средњи пут“ подразумева прихватање различитости које не подривају догматске темеље Цркве (рецимо, разлике у богослужењу Руса, Грка и Срба, ако нису последица литургијског модернизма, не сметају Русима, Грцима и Србима да саслужују).

Али, шта ако је пут за који неко од нас мисли да је  „царски“, оно стање које је Господ у Откривењу назвао Лаодикијском Црквом? „Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (Откр. 3, 15-17). Питамо и себе и Вас да није оно што понекад мислимо да је  „царски пут“ можда млакост и равнодушност према „вери једанпут преданој светима“. Ономе ко мислећи да следи  „средњи пут“ изабере опортунизам и политиканство, може се десити да неког саблазни, а ни ми ни Ви то сигурно не желимо. Ми не кршимо каноне, и послушни смо Цркви, и зато не видимо зашто наш пут сматрате за пут који није „царски“. А то да ли сте богати, као „Црква Лаодикијска“, то не знамо. Али не верујемо да гладујете, и да једва прехрањујете породицу, као што је случај са некима од наше браће који су пострадали због новотарског зулума.<<

http://borbazaveru.info/content/view/1846/77/

Последњи пут ажурирано ( среда, 13 октобар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.