Монах Антоније

Важно саопштење

Захваљујем свима на великој бризи око минуле могућности мога хапшења, али, морам рећи, да и сама та брига сведочи о нашој духовној незрелости. Посматрајући садашње знатно увећање броја присутних Светосаваца, морам се наглас запитати: Зар сме бити већа забринутост и заинтересованост народа за хапшење некога човека од бриге за јединством Цркве у Православљу, која се нарочито огледа у досадашњем броју Хришћана на антиекуменским окупљањима?

Разлози који су довели до горе наведене одлуке су следећи:

1. Мало нас је бивало ревносних на досадашњим свакодневним окупљањима;

2. Одавно већ размишљам о зимском једнонедељном распореду окупљања;

3. Полиција има притисак „од државног врха због захтева самог Патријарха“, како рече начелник Старог града, за забрану даљих окупљања;

4. Захтеви полицији за свакодневна окупљања нису били по закону обнављани, јер ми то полиција све до сада није захтевала;

5. Два (надам се) Промислом одложена покушаја мога хапшења су само довела до тога да сам јуче поставио ултимативни захтев: или да нам полиција дозволи да се сваке суботе окупљамо са Литијом око Патријаршије, или настављамо са свакодневним окупљањима по цену мога хапшења и свега следног;

6. Полиција је прихватила, и мислим да сада није тренутак за терање „мака на конац“, јер када се скупи довољно људства, или се деси некаква нова духовна катаклизма, с Божијом помоћу, увек се можемо вратити на свакодневна окупљања по било коју цену.

Наравно, онима који се злурадо надају да ми посустајемо могу само рећи: „Немој ми се радовати непријатељу мој, АКО падох устаћу, АКО лежим Господ ће ме подигнути“, а оним православцима који као и сваки Србин имају свој вид критике, иако такви често нису били свакодневно ревносни на молитвеним скуповима, желим рећи да овим само износим своје мишљење и да они могу своју ревност свакодневно у свом аранжману спроводити у дело кад год зажеле.

Што се мене лично тиче, јасно је да се не може проћи без одређених турбуленција и конфузија, јер моје монаштво заповеда ми да газим само своју вољу, а никако туђу, уколико ова дрско и јавно не гази по закону Божијем.

Да би мало боље упознали карактер српског народа испричаћу овде кратку чудну причицу која се проноси селима Г. Милановца. Наиме, када је Вожд Карађорђе намерио причестити војску у црквици на једном брду, претходно је три ноћи са војском опходио около брда. Када га је барјактар упитао: „Вожде, зашто ми оволико ноћу опходимо ово брдо?“ Вожд рече: „Није твоје да знаш мисли Вожда твога!“ - потом извади кубуру и уби барјактара који се стропошта у воду тамошњег извора (који се дан-дањи зове „Барјактарев извор“). Бог нека душу барјактара прости, али само такав Вожд може бити велики вођа народни међ нама тврдовратим Србима. Такав Вожд нам требаше да нас ослободи од 5 вековног ропства турског, а од овог екуменско-латинског самог Архангела Михаила нам је данас неопходно умолити.

А до тада – превирања. Јуче  су преко имејлова ишле поруке као да сам ја рекао да се одустаје од протеста; опет, други много боље знају шта нам је чинити само неће да ми кажу, трећи овакав потез сматрају издајом, четврти се радују што ће се мање трудити долазити...

 Стога, за сада, ако смем рећи, мој савет је следећи: сви ви који сте Бога ради долазили на молитвена окупљања прочитајте по једну катизму у собама својим у времену 18,30 – 19,00 часова (у времену у којем смо свакодневно досад певали на улици) - за спас Православља српског од пошасти екуменизма, и трудите се у молитвеној сабраности и на време ревносније посећивати суботња окупљања Светосаваца.

Сада на сцени није никакво попуштање већ тренутно повољније решење.

Наравно, да ће нам полиција покушати касније забранити и ова суботња окупљања, али данас сам лично начелнику Старог града рекао да је то минимум – минимума испод којега ја, са Божијом помоћу, нећу ићи. А и ви православци ћете рећи своју меру, јер не видим оправдања за лењост или немање времена у исповедању угрожене вере –  за само три сата недељно(!) - и то (друштвено) нерадним даном – суботом; и то не баш прерано ујутру, већ тек у13 часова...

Молитвена окупљања испред Патријаршије су јасан показатељ ревновања уистину побожног народа за јединством Цркве у Истини; народа који се не мири са, из званичног црквеног и државног врха, форсираним остварењем планираног раскола; народа који ће се ради тога, по било коју цену, топло молити подно прозора саборских и у хладним новембарским вечерима; народа који се не стиди исказати јавно угрожену веру своју иако је сав свет овај „савремени“ одбацује и презире; народа који мирно исповеда истину а презире немире лажи и гњева; народа који не пресуђује укућанима Патријаршије већ их опомиње чекајући суд Свише; народа Христовог чија ће бројност пројавити духовну „крвну слику“ данашње Србије. С муком породимо побожност да нас се покољења не застиде. Амин.

П.С.

Надам се да ова антиекуменска активност православаца испред Патријаршије неће бити и једина, јер смо сведоци општег гажења јеванђелског морала од стране истакнутих друштвених предводника. Али отом потом...