Архиепископ Иларион, други човек Руске цркве: Подржаћемо Србе на КиМ свим снагама

 РУСКА православна црква ће и убудуће подржавати Србе на Косову и Метохији свим доступним снагама и средствима. Остајемо са српском црквом у њенима стремљењима да сачува и заштити своје вернике на КиМ, каже у интервјуу за „Вечерње новости“ архиепископ Иларион, други човек Руске православне цркве, задужен за спољне послове.

- Имао сам част да будем на челу службене делегације Московске патријаршије на свечаности у Пећкој патријаршији, где сам предао патријарху Иринеју братске поздраве и најтоплије жеље руског патријарха Кирила. За време боравка на Косову и Метохији, а поготово за време богослужења у храму Светих апостола, молио сам се да Бог да снагу вашем патријарху и српском народу.

У октобру прошле године први пут сте били у службеној посети Косову и Метохији. Какве сте утиске понели оданде?

- У сећању остају да ми живе јаки утисци са тог путовања. Разрушени и изложени порузи храмови изазивају тешке осећаје, који су ми познати из ране младости, када су многе цркве и манастири у Русији такође били затворени, разрушени или преправљени за свакодневне потребе.

Шта вас је посебно потресло?

- Као и сваког православног хришћанина, болно ме је ранио осећај дубоког контраста између величине древних црквених традиција, јарких сведочанстава која срећемо на многим местима те покрајине и трагичне запуштености места која су Срби морали да напусте. Још јачи утисак оставља снага духа тих малобројних људи који иза зидина древних манастира одржавају монашки живот. Уистину се ту испуњавају речи светог апостола Павла да се Божја сила догађа у немоћи.

Као и велики Александар Солжењицин, и ви сте пожелели да православни на Косову и Метохији „чврсто чувају веру“ и позвали сте „да не напуштају ту земљу“. Какву помоћ Срби на Косову могу да очекују од Московске патријаршије и од православног света?

- Остајемо са српском црквом у њеним стремљењима да сачува и заштити своју паству на КиМ. Руска православна црква ће подржавати Србе на Косову и Метохији свим доступним снагама и средствима. Московска патријаршија поздравља одлуку владе Русије, која је издвојила два милиона долара за програм Унеска за обнављање светиња на Косову и Метохији. Сматрам важним да се, без обзира на тешкоће, организује ходочашће православних верника из Русије да обиђу светиње на Косову и Метохији, од којих су многе светска вредност.

У једном интервјуу сте рекли да живимо у условима најезде антихришћанске пропаганде, која доводи до вандализације наших друштава. Те снаге желе да искорене памћење о хришћанским основама европске цивилизације. На који начин им се супротставити?

- Црква скреће пажњу на проблем секуларизације и на њене јадне резултате. Сваки члан друштва треба да заузима активну грађанску позицију, да пропагира традиционалне вредности породице, брака и верности супружника и да се тако супротставља накарадним појавама савременог духовног варварства. Само консолидацијом здравих снага нације оријентисаних на традиционалне вредности могу се постићи значајнији успеси.

МОКРАЊАЦ У МОСКВИ

ОСИМ црквеног, имате и музичко образовање. Завршили сте композиторски факултет Московског државног конзерваторијума. Ко вам се од српских композитора највише свиђа?

- Православне песме српских композитора могу се чути и у руским храмовима. У историју светске музике заувек су уписана имена Мокрањца, Коњевића, Христића, чије ме стваралаштво јако интересује. Сматрам својом дужношћу да пропагирам најбоља дела српског црквеног певања. У јануару 2011. у Москви ће се одржати божићни фестивал хорске музике. Биће позван прекрасан хор „Стефан Дечански“, под руководством Татјане Петијевић. Тај хор ће изводити у Московском дому музике песме српских композитора, међу којима ће бити једна коју ја посебно волим - Мокрањчева „Хвала Великој суботи“.

Може ли се очекивати да и ваше музичко стваралаштво зазвучи у Србији?

- У Србији се већ изводе нека моја дела, рецимо „Божанска литургија“, коју на богослужењима пева неколико хорова. Што се тиче „Страсти по Матеји“, колико је мени познато, планирано је да се у Београду тај ораторијум изведе у пролеће 2011. године.

ДОКТОРАТ

АРХИЕПИСКОП Иларион, чије је име у грађанству Григориј Валеријевич Алфејев, рођен је 24. јула 1966. у Москви. Од петнаесте године посветио се цркви. Московску духовну семинарију завршио је 1989, а две године касније Московску духовну академију. На Оксфорду је докторирао 1995. Од 31. марта 2009. је епископ волоколамски, а затим је постао и председник одељења за међународне везе Московске патријаршије. Стални је члан Светог синода.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:304048-Ostajemo-sa-srpskom-crkvom