Љубљеној браћи Константину и Јовану, молим се за вас из дубине своје душе.

Са великом радошћу добио сам недавно ваша два писма. Читао сам их са великом ревношћу и пажњом.

Моја је дужност да вам одговорим, а ваша да се водите у складу са тим.

Мој одговор упутићу обојици истовремено, јер сте љубљена, у Господу, браћа и обојица имате једнаку потребу за мојим духовним надзором и учењем. Ваша дужност је не само да питате него и да слушате шта говоре Свети Оци.

Тачно је да сам био тужан читајући у овим писмима како сте били немарни према вашим обавезама и како сте починили многе младалачке лудорије. Такође сам пресрећан што сте баш мени дошли да вас упутим којим путем покајања да кренете, како бисте задобили милост нашег сведоброг Бога кога сте недоличним понашањем озбиљно ожалостили.

Није необично да неко повреди Бога и скрене са пута Његових заповести. Људској природи је својствено да се лако оклизне и често падне. Међутим, остати у злу је тежак грех, и морамо бити веома опрезни, јер тешко нама ако смо затечени непокајани у моменту напуштања овог земаљског живота.

Међу многим методама које ђаво (непријатељ и уништитељ људске душе) користи јесте да постави замку којом би био у стању да обмане младе људе и наведе их у потпуну пропаст.

Ђаво прво представља зло под маском, те оно изгледа добро и симпатично. То је мамац за младе људе. Позива их на слободу, смех, шалу, причљивост и на крају коришћење и злоупотребу алкохолних пића.

Ништа од свега овога не изгледа катастрофално, али се то зло описује као слобода. Дакле, навикавањем на лоше навике млади разбуктавају своје страсти, а након тога почињу да им се ругају поједнако и људи и демони.

Замка је прикривена тешком сенком, апстрактним оправдањима, што чини да сви грехови изгледају мали. Млади се оправдавају да ће сазревањем све проћи, кажу то су ствари које само монаси и пустињаци треба да избегавају.

Када би млади само могли да проникну у шта ова оправдања и тврдње воде, бежали би од њих као од змије отровнице. То је циљ сатанин да прво у младима устоличи све ове грехове, да на тај начин ослаби сва њихова чула, подстакне на шале, гледање непристојних фотографија, пијанство-које рађа све друге страсти.

Молим вас да са много опреза питате неког пријатеља, непристојног и непокајаног, огрезлог у страстима, да вам исприча како је доспео до таквог стања душе. У одговору ћете наћи да је главни разлог и почетак страсти био у неодговорности, непажњи и равнодушности према свему горе реченом. Баш као што се телесне страсти буде из нехата према малим стварима, тако и у духовном: од дечјих глупости особа постепено долази у стање непокајања и очаја.

Истина је да Господ нас Исус Христос раширених руку прима особу која се каје. У исто време Он говори: ''Стражите и молите се, јер не знате дана ни часа када ће Син Човечији доћи.'' Он нам тиме говори да увек будемо спремни и да у  својим судовима увек имамо уље покајања, као и сваке друге врлине, да не бисмо били као луде девојке које су чекале Женика. Истина, постоји покајање, и када је млад човек чист, када избегава лоше друштво и пијанство, мали греси се лако бришу покајањем. Међутим, када кроз лоше навике тело постане роб греху, веома је тешко и од многих само мали број њих успева да се избави из канџи лукавога.

Знајући све ово, моји драги Константине и Јоване, од сада на даље, за Бога милога, немојте се предавати слабости ваших чула, нити забављању, нити шалама, нити пијанству, нити лошем друштву. Од свега овог губи се страх од Бога и поробљује нас демон самољубља и раскалашености. Бирајте радије живот по Богу, опонашајте и следите пример свог духовног оца у свему. Он је једини који ће вам показати прави пут ка Царству Небеском.

Да бисте чврсто стајали на путу Божијем морате:

1. Показати велику послушност, поверење и прихватање свега чему вас учи ваш духовни отац, увек му говорећи истину.

2. Престати у потпуности са недоличним шалама и многоговорљивошћу, јер како смо рекли, где је многоговорљивост ту престаје страх Божији.

3. Имајте свако вече одређено време за вршење молитвеног правила које вам је дао ваш духовни отац.

4. Када сте у цркви, сконцентришите се само на Свету Литургију, како би благодат Духа Светога ушла у ваше срце.

5. Постите све Црквом установљене постове и не опонашајте погубан начин живота данашње младе генерације.

6. Кад год је могуће избегавајте вино и друга алкохолна пића, јер подстичу телесне страсти.

7. У слободно време читајте књиге Светих Отаца.

8. Чувајте се неких духовних учитеља који, претварајући се да вас уче врлини и покајању, желе да вас одведу далеко од поста и аскетског подвига, читања Светих Отаца, говорећи против монашког живота.

9. Имајте велико поштовање према Пресветој Богородици која ће вас увек руководити на путу спасења.

На крају очински вас љубим,

Монах Данило Катоунакиотис

19. јуни 1902.године, Света Гора