У наставку доносимо беседу архимандрита Венијамина, игумана манастира Преображење, изговорену почетком 2008. године. Ова беседа ни после 12  година није изгубила ништа од своје актуелности.

Сви ви који пратите и телевизију, и радио, и читате штампу… сигурно сте и збуњени и запањени… И застрашени… догађајима који се одвијају као на филмској траци. Који се брзо смењују. После човек да... не може да их све региструје. Не мож’ да се начуди шта се то збива са нашим православним народом? ШТА СЕ ТО ЗБИВА СА НАШИМ ВОЂАМА И У ДРЖАВИ И У ЦРКВИ?

Јесмо ли ми Православни хришћани? Је ли Православна вера и Православна Црква једина Саборна и Света Апостолска Црква? Ван те Цркве, СВЕ ЈЕ ЈЕРЕС, СВЕ ЈЕ ЛАЖ, СВЕ ЈЕ ПРОПАСТ, СВЕ ЈЕ ЗЛО!

Ви сте сведоци да се све и свашта прича и све и свашта ради. А зашто? Зато што је много раслабљена вера, и код оних који воде цркву, и код оних који воде државу. И код свих нас верујућих. Зато је такав налет сатане и његових слугу. …такав налет јеретика да нам зарију своје канџе! Они који нису са Господом животом својим, вером својом, надом својом, љубављу својом… Они журе у загрљај том, несрећном… светском… светском поретку… и светској религији. Само ако се то оствари може се зацарити антихрист! И на-жа-лост, многи данас, и у мантији служе… не Христу него антихристу. Сви они који се представљају у Цркви да су прави православци… животом својим доказују да су среброљубци, и славољубци… и сваштољубци, који… за шаку девиза продају своју веру.

За плакање је, и страшно је… Јер не може да стане у ум једног православног хришћанина, једног православног епископа, једног православног калуђера, једног православног свештеника… Не – несхватљиво је како поједини сада називају и римокатоличку јерес сестринском „црквом“. Како… епископи иду на поклоњење папи у Рим. Воде своје свештенике, иду на разговор… да се боље упознају. Да признају „сестринску цркву“… Да иду што пре у загрљај том светском поретку – тој светској надрелигији.

         Већ сам поменуо – да л’ ми имамо ума и разума? Шта се то дешава, тешко је објаснити. Православна Црква је лађа која плови по узбурканом мору, и трпи ударце са свих страна. Али, знамо да ту Православну Цркву … На том броду је Крмарош Господ Христос који ће је кроз све невоље провести и довести до тихог пристаништа. А они који данас, они који данас воде Цркву… они хоће да иду… да без борбе дођу у пристаниште. Они хоће… Што каже мудри Јустин: устајале баре, а не узбуркано море.

Највећа је наша пропаст данас што немамо исповедника за веру. Што нисмо готови да пострадамо. Да будемо лишени много чега материјалног. Да будемо прогоњени! Да будемо затварани! Да будемо исмевани, пљувани! То је Православље!

А није Православље… да пристајемо на све и свашта. Да идемо папи на поклоњење да би били у миру с њим. У миру са ђаволом. Папа је највећи претеча антихриста… Папска институција је највећа претеча антихриста! Свеједно који био папа. Нико од њих не носи ни трунку покајања. Ама баш нико. А ми журимо њима у загрљај. ШТА ЈЕ ТО? Каква је то логика? То није љубав према њима. То је мржња према њима. Дозвољавамо да остану у за-блу-ди. А ако им укажемо да не можемо с њима, такви какви су… да не би и себе упрљали… Ставиће прст на чело па ће онда неко од њих доћи памети, па ће се вратити Православљу. То је љубав према њима! А не ово…

Опростите што овако вичем –тешко ми је. Сигурно је тешко и вама… у овом, мутном времену.

АЛИ – НЕ ДАЈМО СЕ! Један једини хришћанин може спасити Цркву. ЈЕДАН ЈЕДИНИ ЕПИСКОП МОЖЕ СПАСИТИ ЦРКВУ АКО ОСТАНЕ ДА ИСПОВЕДА ВЕРУ ПОШТЕНУ – ДА ГА СЕКУ НА КОМАДЕ. То је богатство Цркве!

За њим ће кренути и остали, и спасиће Бог оне који су … који треба да се спашавају… и који су свесни да без Јеванђелског пута нема другог пута у Царство Небеско. А Јеванђелски пут је посут трњем.

А ми би хтели да се возимо бесним колима и авионима, да нам нико ни једну ружну реч не каже и да уђемо у рај. Не-мо-же тако у Рај... Шта се дешава –Бог ће знати.

Бог нек им буде милостив. И овима који државу воде, који журе на сваки начин у Европу, која је потпуно сатанизирана!!!