Руска Народна Линија ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКИ ДИЈАЛОГ ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА
У Санкт-Петербургу ће се 28. октобра 2010. одржати међународна историјско-богословска конференција на тему „Православно-католички дијалог после Јасеновца“
Сећање на систем логора смрти „Јасеновац“ који су створиле хрватске усташе 1941. године, где је по официјелним подацима још из времена социјалистичке Југославије, побијено више од 800 000 људи, углавном православних Срба, представља болну успомену за сваког Србина. Геноцид над Србима у нацистичкој творевини НДХ је пооштрила и благословила католичка црква у Хрватској. Православним Србима је дато да бирају: или да се одрекну Христа и покатоличе се, или „срборез“ - специјални нож којим су усташе убијале своје жртве. Истина, чак и после покрштавања, новојављене католике чекала је смрт. Идеолог покрштавања био је глава хрватских католика, надбискуп Алојзије Степинац (1898-1960). Као што је познато, Ватикан не само да није осудио злочине хрватских католика и њиховог вођу, него је 1998. године прибројао надбискупа Степинца (који је у време Титовог комунистичког режима провео неколико година у затвору) у лик блажених. Тада је та чињеница без преседана изазвала јавно негодовање не само у Србији него и у целом православном свету. У Русији се о Степинцу и уопште геноциду над Србима у Другом светском рату, као и логору Јасеновац, углавном зна само у специјалистичким круговима из те области. Да би се та празнина попунила, припремљено је издање књиге италијанског научника Марка Аурелија „Надбискуп геноцида“, која је ових дана изашла из штампе. Посебан предговор за руско издање књиге, која је позната у Србији и Италији, написао је сада умировљени епископ Рашко-Призренски и Косово-Метохијски Артемије (Радосављевић), добро познат у Русији. Поводом изласка књиге, група научних и друштвених делатника Русије, Украјине и Србије, ставила је на дневни ред идеју да се у Санкт-Петербургу одржи међународна историјско-богословска конференција на тему „Православно-католички дијалог после Јасеновца“. Ту идеју подржао је Историјски факултет Санкт-Петербургског државног универзитета и он ће бити организатор конференције која ће се одржати 28. октобра ове године, у Петровској дворани тог универзитета. Информативну подршку конференцији пружа информативно-аналитичка служба „Руске Народне Линије“. Организатори су за основне циљеве конференције означили следеће: Разматрање проблема и опасности на путу богословског дијалога РПЦ са Римокатоличком црквом, увођење проблема геноцида над православним Србима као неодвојивог дела у дијалогу православних са католицима, као и упознавање грађана Русије са проблемом геноцида над Србима у време Другог светског рата као и недавног грађанског рата у Југославији. За учешће на конференцији позвани су и сарадници Оделења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, научници Санкт-Петербургшке духовне академије и Руског института за стратегијска истраживања при Председнику Руске Федерације. Учешће на конференцији узеће уважени научни и друштвени прегаоци из Србије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Украјине и Русије (Москве и Петрограда). Међу њима су и еминетни стручњак за то питање, академски професор Оксфорда, доктор Србољуб Живановић („Православно-католички дијалог и улога католичких свештеника, часних сестара, крижара и католика уопште у геноциду над Србима, јеврејима и циганима у Јасеновачком систему концентрационих логора“); руководилац меморијала српског геноцида у Јасеновцу, режисер из Босне и Херцеговине Симо Брдар; издавач и православни публициста из Србије Ранко Гојковић („Ватикан и геноцид над Србима у светлу богословског и књижевног дела светог Николаја Српског“); доктор историјских наука, професор националног универзитета у Харкову (Украјина) Александар Дмитријевич Каплин („Будућност је само тамо где је Црква. - Значај богословских погледа словенофила за савремени православно-католички дијалог“); доктор политичких наука, руководилац Центра за евро-атланска истраживања Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије, професор Анастасија Владимировна Митрофанова; историчар, доцент Московског државног института за међународне односе Министарства иностраних послова Русије, Олга Николајевна Четверикова („Финансијски аспекти источне политике Ватикана: историја и савременост“); историчар, научни сарадник Института за славистику Руске Академије Наука Ана Игоревна Филимонова („Католичка Акција на југословенским територијама у контексту геостратешких пројеката Ватикана (1900-1941)“; историчар, научни сарадник Института за славистику при РАН Михаил Леонидович Јамбајев („Процес над Војиславом Шешељем у Међународном трибуналу за бившу Југославију као покушај рехабилитације усташке НДХ“); филолог, историчар и богослов, доцент Историјског факултета Санкт-Петербургског Државног универзитета, доктор теологије, ђакон Владимир Владимирович Василик („Свети Николај Велимировић о католицизму“); руководилац Аналитичког центра етно-конфесионалних истраживања, православни публициста Владимир Петрович Семенко („О неким особеностима католичке духовности у светлу православног Предања: богословско-историјски поглед“); историчар, доцент факултета за међународне односе Санкт-Петербургског Државног универзитета Александар Анатољевич Сотниченко („Савремени ислам и Ватикан“) и други руски научници и свештенослужитељи РПЦ. У оквиру конференције одржаће се округли сто на тему „Зашто је Ватикан канонизовао духовног надахнитеља геноцида над Србима, Алојзија Степинца: геополитичке и црквено-политичке последице тог чина“. Специјално због извештавања о овој конференцији, у Санкт-Петербург ће допутовати и дописник једног од најпопуларнијих журнала у Србији, дописник недељника „Печат“. Извор: http://www.ruskline.ru/ Са руског превео за „Борбу за веру“: Ранко Гојковић НАПОМЕНА УРЕДНИШТВА: Подсећамо наше цењене посетиоце да је на Међународну конференцију о геноциду над Србима био позван, од стране организатора, и владика Артемије, али да му је патријарх српски Иринеј ускратио благослов за учешће на овој конференцији. Текст о томе може се прочитати на следећем линку: http://borbazaveru.info/content/view/2865/90/ |