ПАПА БЕНЕДИКТ XVI У ХРВАТСКОЈ ПОЧЕТКОМ 2011. ПОВОДОМ 50 ГОДИНА ОД СМРТИ АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА

Предсједник Хрватске Иво Јосиповић, загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић и предсједник Хрватске бискупске конференције монсињор Марин Сракић истакли су на конференцији за новинаре да је од папе стигло писмо у којем се потврђује његов долазак.

Јосиповић каже да је сигуран да ће папина посјета "додатно подстаћи политику помирења и реформе". Он је најавио да ће тим поводом бити основана комисија састављена од представника кабинета предсједника, Владе и Католичке цркве у Хрватској.

У медијима се и раније рачунало да би цијена папине посјете Хрватској износила између четири и шест милиона евра и то само уколико се не би ишло у градњу најразличитијих објеката поводом његовог доласка.

Медији у хрватској иронично примјећују да је тај износ "права ситница" у ова кризна времена.

Успркос томе, очекује се да ће међу "правим хришћанима" завладати велико одушевљење ради информације о папиној посјети.

Недавно је секретар Ватикана за односе са државама надбискуп Доминик Мамберти на миси у ријечкој катедрали Светог Вида величао кардинала Степинца, који је здушно подржавао усташке власти, наводећи да он "може служити за примјер".

 "Исусов херојски свједок, који нам може служити као примјер, био је син ове земље блажени кардинал Алојзије Степинац који се у своме животу морао суочити са три зла 20. стољећа: нацизмом, фашизмом и комунизмом. Вјерност истини стајала га је прогона, затвора и на крају смрти", рекао је, између осталог, надбискуп Мамберти, на јучерашњој миси у препуној катедрали, пред двадесет бискупа, међу којима су били и апостолски нунције у Хрватској Роберто Касари и загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, преноси Католичка тисковна агенција /КТА/.

 Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је од првих дана здушно подржавао стварање "католичке државе", како је он често називао Независну државу Хрватску /НДХ/.

Надбискуп Степинац се први пут састао са Антом Павелићем четири дана након проглашења НДХ и изразио пуну подршку усташкој новооформљеној држави.

Одмах по освајању власти, усташе крећу са са остваривањем својих планова ликвидације српског становништва, са чиме је Степинац био упознат, јер су се егзекуције изводиле јавно.

Степинац је, уз сагласност и под надзором опата Јосипа Рамира Марконеа, папског легата у НДХ, сазвао нову Бискупску конференцију у Загребу од 17. до 20. новембра 1941. која је била посвећена покатоличавању Срба. Степинац је тим покрштавањима, наводно, видио "спасавање" Срба од усташког ножа.

Алојзије Степинац у писму папи Пију Дванаестом од 18. маја 1943. године наводи да је у НДХ покрштено око 250 000 православних Срба. Покрштавање је вршено насилно, јер многи Срби нису имали избора - могли су или да буду покрштени или да буду убијени. Доста их је, чак, побијено и послије покрштавања.

Надбискуп Степинац је, према историјским изворима, био потпуно свјестан постојања концентрационог логора Јасеновац, али се о томе није јавно противио.

И поред објективне одговорности за злочине у Другом свјетском рату, папа Јован Павле Други га је 1998. године прогласио "блаженим", што је први корак ка проглашењу за свеца.     

Коментар Уредништва:

Пошто је већ дошло до невиђеног зближавања са римокатоличком „сестринском црквом“,  питамо се: ко ли ће од српских екумениста први узети блаженог Алојзија за своју крсну славу, а ко ће му написати акатист?

Овом приликом подсећамо на текст нашег сарадника Владимира Димитријевића "Римокатолички 'светац' Алојзије Степинац": http://borbazaveru.info/content/view/1969/52/.