Владимир Димитријевић

БУДУЋНОСТ ЈЕ ПОЧЕЛА!

„Толеранција“ плус дивљи, неолиберални капитализам коштали су запослења једног Србина православне вере (ожењеног, оца двоје деце, супруга незапослена). Његово име је Владимир Ерић и родом је из Чачка.

Хлеб насушни зарађивао је на радном месту ЦНЦ глодача у фирми „9. септембар“ из Велереча. Предан, марљив трудбеник (то пише и у образложењу отказа), који није користио годишњи одмор. Напет, исцрпљен од рада тог поподнева 17. јула 2010, ушао је у канцеларију шефа производње и на зиду видео фотографију престоне катедрале римског папе, средишта Ватикана. Тих дана је читао књиге о неделима Ватикана према народу коме припада. Узнемирен фотографијом, узео је маркер и на слици исписао неколико речи о папи као непријатељу Срба. Он није показа верску нетрпељивост према било ком појединачном римокатолику, нити се противио сарадњи своје фирме са било којом фирмом на свету. Само је протествовао због слике Ватикана у конкретном радном простору, у коме није било радника других вероисповести.

Епилог можемо читати у „Решењу о отказу уговора о раду због непоштовања радне дисциплине, односно због недозвољеног понашања“, које доносимо у изводима:

>>Дана 17.7.2010. у просторијама Послодавца, тачније у канцеларији шефа производње, у поподневним сатима кад у канцеларији није затекао никог од инжењера, В. Ерић је маркером ишарао слику која је стајала окачена на зиду канцеларије. В. Ерић је испод текста који је исписао ставио и свој потпис, и на тај начин је потпуно и трајно уништио слику која приказује Катедралу Светог Петра у Риму./.../

У свом одговору В. Ерић је навео да је слика која је окачена у тој канцеларији „дубоко повредила" његова „верска и национална осећања" јер је он — В. Ерић „поприлично упознат са проблемима и односом српског народа са и православне цркве са непријатељским ставом Ватикана и римокатоличке јереси". У још неколико реченица В. Ерић подвлачи и понавља како су „римокатоличка јерес" и Ватикан на све могуће начине највећи непњатељи српског народа кроз векове и тд. В. Ерић даље у свом одговору наводи како' поклања фирми „9. Септембар" књигу историчара Радослава Грујића о односу Ватикана према Србима кроз векове, као и једну икону и слику Храма Светог Саве. јер су то вредности којима треба да се поносимо и којина треба да стремимо, као поносни Срби.

Владимир Ерић је радник који до сада није правио проблеме у раду, није имао конфликте ни са другим радницима ни са претпостављенима, али је овај прекршај показао да је он човек који нема толеранције за друге вероисповести. Ми смо фирма која се поноси чињеницом да извозимо у преко 50 земаља, на свим континентима, и да су наши сарадници људи различитих националности и вероисповести, и даје једноставно неприхватљиво да Ијуди у нашој фирми имају било какав анимозитет према било којој другој нацији или вероисповести.,

Имајући све напред наведено у виду, стекли су се сви законом предвиђени услови за отказ Уговора о раду број 78/08 од 05.03.2008. године.<<

Када је Владимир Ерић потписнику ових редова донео решење о отказу, с молбом да буде обнародовано, видело се: будућност Антисрбије је почела. Јер, да бисмо ушли у Антиевропу (а ЕУ је, комбинацијом суровог неолиберализма и репресивне „толеранције“, све више антихришћанска и противчовечна Антиевропа), морамо се одрећи себе и својих коренова и постати неки нови народ, коме је катедрала Св. Петра дража од храма Св. Саве.

Откази онима који другачије мисле, од асистента Правног факултета у Крагујевцу, мр Зорана Чворовића (који је без посла остао због књиге „Истина о случају владике Артемија) до радника Владимира Ерића, печат су на повељи која се узиђује у темеље наше будуће тамнице. У овом тренутку, и Чворовић и Ерић су без посла.

„Над Србијом црна киша лије, /а ти мене питаш како ми је“, рекао би Песник.

Извор: "Печат"