У САНКТ – ПЕТЕРБУРГУ ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ТЕМУ „ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКИ ДИЈАЛОГ ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА“ Како је и било најављено, у Санкт Петербургу је 28. октобра 2010. године одржана међународна историјско- богословска конференција на тему „Православно-католички дијалог после Јасеновца“.
Организатор конференције био је Историјски факултет Санкт–Петербургшког државног универзитета уз информативну подршку „Руске народне линије“. Конференција је уприличена поводом изласка из штампе руског издања књиге Марка Аурелија Ривелија „Надбискуп геноцида: монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941-45.г.“ («Архиепископ геноцида: монсеньор Степинац, Ватикан и усташская диктатура в Хорватии 1941-45 г.».) Конференцију је отворио један од организатора, познати историчар и теолог, доцент Историјског факултета Санкт-Петербургшког Државног универзитета, доктор теологије ђакон Владимир Владимирович Василик. Уводну реч дали су руководилац Санкт – Петербургшког информационо-аналитичког центра Руског института за стратешке студије (РИСИ), доктор филозофских наука Андреј Васојевич, и главни уредник „Руске народне линије“ Анатолиј Степанов. Учешће на конференцији узели су уважени научни и друштвени прегаоци из Србије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Украјине, Москве и Санкт – Петербурга. Први је говорио руководилац меморијала српског геноцида у Јасеновцу, режисер из Босне и Херцеговине Симо Брдар на тему „Систем логора смрти Јасеновац“. Следећи говорник био је академик проф. др Србољуб Живановић са рефератом под насловом „Православно-католички дијалог и улога католичких свештеника, часних сестара, крижара и католика уопште у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновачком систему концентрационих логора“. Велику пажњу изазвао је реферат историчара и публицисте Павела Тихомирова под насловом „Зашто у масовној свести хрватске усташе нису постале синоним нациста?“ Веома исцрпан реферат дала је Ана Филимонова, кандидат историјских наука и научни сарадник Института за славистику РАН („Католичка кампања на југословенским просторима у контексту геостратешких пројеката Ватикана од 1900 -1941“). Потом је говорио доктор историјских наука, професор националног универзитета у Харкову (Украјина) Александар Дмитријевич Каплин („Будућност је само тамо где је Црква. - Значај богословских погледа словенофила за савремени православно-католички дијалог“); издавач, православни публициста и дописник „Руске народне линије“ из Србије, Ранко Гојковић, говорио је на тему „Ватикан и геноцид над Србима у светлу богословског и књижевног дела Светог Николаја Српског“; историчар, доцент Московског државног института за међународне односе Министарства иностраних послова Русије, Олга Николајевна Четверикова говорила је на тему: „Финансијски аспекти источне политике Ватикана: историја и савременост“; доктор политичких наука, Анастасија Митрофанова, наступила је са темом „Католицизам и национализам“; руководилац Аналитичког центра етно-конфесионалних истраживања, православни публициста Владимир Петрович Семенко говорио је „О неким особеностима католичке духовности у светлу православног Предања: богословско-историјски поглед“. Последњи излагач на конференцији, Андреј Соколов, са катедре за историју словенских и балканских земаља Санкт – Петербургшког државног универзитета, говорећи на тему „Независна држава Хрватска током Другог светског рата“, устврдио је да је улога Ватикана у усташком покрету била занемарљива. Овим својим тврђењем изазвао је критику осталих учесника конференције. По мишљењу професора Андреја Васојевича, реферат Соколова био је нека врста „психолошке манипулације“ која је требало да подцрта значај проблема који су разматрани на конференцији. У оквиру конференције „Православно-католички дијалог после Јасеновца“, одржан је и округли сто на тему „Геополитичке и црквено-политичке импликације беатификације од стране Ватикана духовног покровитеља геноцида над Србима Алојзија Степинца“. "Борба за веру" |