Драго Жарковић

РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ НИКОЛЕ ЉОТИЋА „КАКО УКИНУТИ РАСКОЛЕ“

 Поштовани господине Љотићу,

Надам се да Вам је одговор „Борбе за веру“ помогао да спознате превару у коју су Вас, без страха од Бога и стида од људи, гурнули они који су Вам предложили да напишете овај текст, снабдевши Вас „чињеницама“, којима сте испалили свој плотун према „Борби за веру“, тако да ме то у мислима вратило у време српске голготе, кад су нашим родољубима на сличан начин послали муницију која јесте била муниција, али није одговарала нешем оружју.

Поштовани господине Љотићу,

Из пијетета према Вашим годинама, најдобронамерније Вас молим да добро сагледате „чињенице“ (тј. „муницију“), којима сте се обрушили на „Борбу за веру“, па ћете се и сами уверити да су Вама уместо чињеница потурили ћорке - ситан песак, те да сте Ви својим текстом саградили кућу на том песку.

Текст Вам катастрофално личи на ту кућу саздану на песку. У њему нема ничег вредног сем почетка и краја.

На почетку свог текста помињете подвиг умировљеног епископа Атанасија, говорећи да је он „успео да епископ Артемије напусти Косово“.

Алал му успех!!!

А и Вама алал вера, што сте открили истину: Атанасије Јевтић је, дакле, „једва“, али ипак „успео“ да изврши задатак, којим је утро пут за приближавање Амфилохија и два Иринеја папи и онима што ће захваљујући Јасеновцу од папе бити, изгледа, проглашени за свеце. Шта би рекли Новомученици српски, најбоље се можете обавестити из истоименог текста г. Владимира Димитријевића:

(http://borbazaveru.info/content/view/1506/52/).

Крај свога писма завршавате саветом „Борби за веру“ да своју борбу води хришћанском „анатемом“, саветујући им:

„...Волите оне који вас мрзе (а то су „Амфилохије и два Иринеја“ а преко њих и католици)...“

Као редовни читалац „Борбе за веру“, која ме понекад удостоји да на њој промуцам и ја коју реченицу, желим да Вам кажем: хвала! Али, и да додам: нема на чему! Морам, иако зарад Ваших година то нерадо чиним, да Вам кажем: рекли сте тачно, говорећи неисправно. Јер, „Борба за веру“ никада није мрзела ни Амфилохија ни два Иринеја. Нити католике. Она је мрзела само грехе њихове, и на њих указивала.

А Ви сте, господине Љотићу (опростите на изразу), помешали жабе и бабе. Јер, нећете наћи ни један једини текст на „Борби за веру“ у коме је пројављена мржња према Амфилохију и двојици Иринеја. Али, за име Бога, зар ћете одузети право „Борби за веру“ да укаже на грех Амфилохија и двојице Иринеја; на њихову велику љубав - екуменизам који је, ваистину, јерес, СВЕЈЕРЕС, што би рекао Свети Јустин Ћелијски. Зар ћете нас натерати да заборавимо јаме, врбе, Јасеновац, Јадовно, Олују...? Зар ћете нас натерати да заборавимо речи Вашег миљеника Иринеја Буловића који је, док није загазио у воде свејереси, критиковао и (са Вашим другим миљеником Атанасијем) одбио да саслужује са епископом који „екуменише“. Ако сумњате да коза лаже – ево Вам рога: (http://borbazaveru.info/content/view/171/53/).

Овде бих Вас молио, поштовани господине Љотићу, да се, зарад душе своје, присетите пророка Јеремије, који нам поручи: „Проклет да је онај који се узда у човека...“ Не уздајте се превише у Иринеја Буловића и Атанасија Јевтића, јер су се Латини дозвали памети, и најзад су услишили савет министра Бертенштајна из времена Марије Терезије који је срочио савет: „Не насиљем унијатити, него настојавати, да на епископске столице дођу људи, који су или лакоми на новац и на земаљске сласти или нехатни и неспособни; па онда потпирати свађу међу клиром и народом, па ће онда народ сам бјежати у Унију.“ (Види: „Одговор римској пропаганди“, Српска штампарија у Загребу 1896, стр. 4). У том грму, који је чак старији од Вас, лежи зец, драги Господине, а не у „Борби за веру“!!!

Кад већ „Борбу за веру“ учите љубави, уместо „лајања и мржње“, верујем да Вам онај што Вам дотури врећу песка на којој саградисте свој текст, није дотурио изливе своје љубави (што би Ви рекли „Христове анатеме“), говорећи: „Мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни "духовници" и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени "типичари", зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божији, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком "непогрешивошћу" који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени "канонисти", а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови...“ И још којешта, и свашта. Испод тог жбуна се налази погани извор, драги Господине, из кога потече духовни смрад, смутња, злоба, мржња... а не из „Борбе за веру“.

Поштовани господине Љотићу,

У историји човечанства бивало је владара који су били незадовољни народом, па су долазили на идеју да им ваља променити народ. Али, моја маленкост не памти да је у историји Православља бивало владика којима неваљају монаси, све док се на Косову равном не појавише Ваши љубимци, Атанасије и Амфилохије, са наумом да га расрбе.

Сад им смета што је народ уз владику Артемија и прогнано монаштво. Изгледа да су превидели незаобилазну историјску истину, која каже: Ко се с народом судио, парницу је сагубио! Изгледа да нису прочитали речи Светог Владике Николаја, које је изговорио 1937.: „Кад је један владика у Црној Гори признао папу за поглавара, одмах га је народ засуо камењем“ (Види: „Печат“, бр. 139 /2010, стр. 20-26).

Нека би Бог дао Вашим миљеницима, да се ману папе, а окрену роду своме светосавском, и тако поврате слогу, мир и љубав међу нас. И нека би Бог дао Вама да препознате подвалу коју су Вам приредили, дајући Вам оружје које сте неправедно уперили на „Борбу за веру“, јер су Вам, упињући прстом на тај сајт, узвикнули: држ'те лопова!

Амин. Боже дај!

На Митровске задушнице 2010. г. Господње