header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Пропуштена вест: Мермер из Рима за Константинов храм Штампај Е-пошта
недеља, 07 новембар 2010

 Мермер из Рима за Константинов храм

Бранко Јаначкович | 03. 04. 2010. - 00:02h

Ниш - Белим мермером од којег су направљени древни Рим и Венеција, биће опточен храм Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, једна од највећих православних цркава у изградњи у овом делу Србије. Како се ближи 2013. година и датум прославе 1.700 година од потписивања Миланског едикта - којим је цар Константин Велики признао хришћанство као државну религију, убрзавају се радови на завршетку ове цркве. Постоји реална могућност да тој прослави у Нишу присуствује и римски папа Бенедикт XVI.

Константинов храм је задржао усуд највећих православних светиња - и његова изградња је започета у најтежа времена. Камен темељац освештао је патријарх српски Иринеј - својевремено док је још био владика нишки - у току бомбардовања 1999. године, 5. априла, на празник Цвети. Данас, 11 година касније, на том месту у парку Светог Саве на Булевару Немањића, ушушкана међу липама и брезама, на радост стотина пролазника и деце, никла је црква чији високи звоници пркосе солитерима у најгушће насељеном делу Ниша.

- Црква је грађевински завршена, а са првим лепим данима у априлу започеће облагање фасаде мермером. Изабране су две врсте камена. Једна је травертин романо класико, мермер који се вади у околини Рима и од кога су направљене све античке грађевине у Вечном граду, а друга врста камена је канфанар мермер који се ископава у месту Пазин у Истри, од којег су направљене зграде у Венецији. Ове две врсте камена су се кроз време показале као најдуговечније, па ће тако красити и наш храм у Нишу - објашњава Борислав Михајловић из Дирекције за изградњу града Ниша, који надзире и координира радовима.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене јединствен је у Србији по томе што његову изградњу финансира Скупштина града из сопственог буџета. До сада је уложено око 1,2 милиона евра, а за завршетак радова је потребно још 1,5 милиона евра. Приоритет је завршетак фасаде и уређење простора око цркве, као и израда иконостаса у цркви, након чега ће уследити осликавање унутрашњости. Радови ће бити завршени до краја 2012. године.

Цар Конастантин Велики (280-337. н.е.) рођен је у Наисусу. Управљао је Римским царством од 306. до 337. године. Успео је да консолидује границе царства и среди унутрашње прилике у војсци и администрацији. Пренео је престоницу на исток у Константинопољ 330. године и поставио темеље новом византијском царству. Као цар, Константин се одужио свом родном граду изградивши раскошну резиденцију у луксузном предграђу античког Ниша - Медијану. Његова мајка, царица Јелена заслужна је што је пронашла остатке Часног крста Христовог код Јерусалима.

 

Милански едикт

Миланским едиктом који је донео 313. године цар Константин Велики, проглашена је верска равноправност и престанак прогона хришћана који је трајао три стотине година. Овај едикт је проглашен у граду Медиолану, данашњем Милану, па је по томе добио и име. Проглашењем едикта хришћанима је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. Но, проглашењем овог закона не само да је забрањен прогон хришћана већ је предвиђен и повратак конфисковане имовине. Прослава 1.700 година од доношења Миланског едикта, која ће се одржати 2013. године, велики је датум за сав хришћански свет. Несумњиво је да ће Ниш, као родно место цара Константина бити једно од централних места у тој светковини, а самим тим и црква посвећена првом хришћанском цару.

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/183605/Mermer-iz-Rima-za-Konstantinov-hram

Последњи пут ажурирано ( недеља, 07 новембар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.