ПРЕСС ИСТРАЖУЈЕ: ВЕРОНАУКА ИЛИ ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ?

 БЕОГРАДСКИ ЂАЦИ НЕЋЕ НА ВЕРОНАУКУ!

        Ученици у центру Београда углавном бирају грађанско васпитање, а у унутрашњости Србије више воле веронауку

У основним школама у центру Београда дупло више ученика похађа часове грађанског васпитања него веронауке, показује истраживање Пресса! Ситуација у унутрашњости је другачија, па у Новом Саду, Нишу и Чачку „води" веронаука.

___________________________________________________________________

Веронаука води у унутрашњости

Нови Сад

Према подацима Школске управе Министарства просвете, у Новом Саду 10.281 ученик определио се за веронауку, док је њих 5.052 изабрало грађанско васпитање. Како објашњава начелник Школске управе Јован Вукчевић, интересовање за веронауку веће је у приградским насељима, него у самом граду.

Ниш

У основним школама у Нишу, посебно у нижим разредима када о томе још одлучују родитељи, веронаука је више заступљена од грађанског васпитања. Педагог Станла Мецо каже да родитељи децу нижих разреда уписују на веронауку, али, како они постају старији и сами бирају, више их је на часовима грађанског васпитања.

Чачак

У Моравичком округу није забележена тенденција пада процента деце која похађају верску наставу у односу на грађанско васпитање, изјавила је за Пресс начелница Школске управе у Чачку Драгица Симовић. Од 14.700 ђака у основним и средњим школама у Чачку, више од половине похађа верску наставу, односно њих 8.054.

_________________________________________________________________

Према мишљењу саговорника Пресса, одлука који ће изборни предмет похађати ученици основне школе највише зависи од породице и њиховог односа према вери, али и од способности вероучитеља да децу заинтересују за часове верске наставе.

Директор београдске Основне школе „Јован Миодраговић" Радован Тодоровић каже за Пресс да најновији подаци показују да од укупно 3.604 ученика у 16 школа на општини Врачар грађанско васпитање похађа њих 2.112, док су се за веронауку определила свега 1.492 ученика.

У тој школи за веронауку се ове године изјаснило 296 ђака, а за грађанско васпитање чак 571 ученик. Тодоровић наводи да разлоге слабије посећености часова верске наставе треба тражити у чињеници да Патријаршија која шаље вероучитеље није била најбоље припремљена за почетак реализације веронауке у школама.

- Све је на вероучитељима и на њиховој способности да ђаке заинтересују за верску наставу. Верска настава је јако озбиљна ствар, и мислим да се морало пуно боље припремити за то - каже Теодоровић.

Директор београдске ОШ „Скадарлија" у централној градској општини Стари град Анђелко Кунарац каже за Пресс да је код њих ове године оформљено 16 група за грађанско васпитање и само 10 за веронауку.

- У почетку, када су ови предмети уведени у школу, однос је био пола-пола, али сада више ученика бира грађанско васпитање - наводи Кунарац.

Педагог у Основној школи „Скадарлија" Миља Милић каже да је, по њеном мишљењу, веронауци место у цркви и да једино тамо има прави смисао.

Ипак, у београдској Основној школи „Радојка Лакић" за грађанско се определило 113 ђака, а за веронауку њих 197, и то је једна од ретких школа у центру Београда у којој веронаука има малу предност. Директорка ове школе Бранка Максимовић каже да је то заслуга вероучитеља који знају да заинтересују децу за свој предмет.

Вероучитељ Младен Весић, који предаје у школи „Радојка Лакић", каже за Пресс да ипак треба имати на уму да одлука о похађању верске наставе потиче првенствено из породице.

- Од петог разреда на ту одлуку утиче само дете јер у међувремену заволи веронауку. Веронаука може да се провуче кроз све сфере њиховог живота и понуди им одговоре на многа питања. С обзиром на то колики нам је наталитет и колико имамо првака у Београду, задовољан сам бројем деце која похађају веронауку - каже вероучитељ Весић. Једнак број наставника веронауке и грађанског васпитања

Начелница Одељења за стратегију и развој образовања у Министарству просвете Јасмина Ђелић каже за Пресс да не би требало извлачити било какву генерализацију јер подаци о броју ђака који похађају верску наставу и грађанско васпитање варирају из године у годину.

- Најчешће тај однос на нивоу целе Србије варира негде на пола-пола. То се види и по броју наставника из ових предмета који су ангажовани у школама. Веронаука и грађанско васпитање уведени су 2001. као факултативни предмети у школе, да би 2003. системским законом постали обавезни изборни предмети - каже Јасмина Ђелић.