Томислав Ерић

СВИ СМО МИ ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

         Сећамо се сцене из нашег култног филма ''Валтер брани Сарајево'' када окупаторски официр у речима ''Дас ис Валтер'' добија одговор који значи да цео тај град представља отпор окупацији односно да симбол отпора није садржан само у једном човеку тог имена.

Обруч око Архијереја Артемија се стеже, медијском кампањом наших дневних листова кроз коју се лицитира вредност наводне односно недоказане проневере у Епархији рашко-призренској његових сарадника директно и њега посредно.

Тако од почетних 350.000 Евра, дођоше до милион евра, потом даље до два-три милиона евра, док на крају као резултатом те медијске кампање овај Владика не буде можда дуговао и цео дуг државе Србије од 20-30 милијарди долара или евра колико потражује ММФ.

Његова сабраћа поједини Архијереји се утркују у производњи нових оптужби и различитих квалификација против њега, док Архијереј Артемије у свом великом смирењу не напада нити оптужује никога од њих поименце - одређује се само непризнавањем неканонских и неуставних одлука Сабора СПЦ и других црквених органа власти.

Зна високоумни и високоучени Архијереј Артемије да је ПРАВО НА ОДБРАНУ у сваком предмету оптужбе Уставно право сваког човека и грађанина, а потом и цивилизацијско право целокупног људског рода на овој планети земљи.

То што су изгласали његово рашчињење без контрадикторног поступка оптужба - одбрана, нема правно дејство нити правну снагу.

Ово би било исто као кад би Адвокатска комора преко својих чланова изгласала да неко више није адвокат већ се враћа у статус адвокатског приправника, Лекарска комора да неко више није лекар већ се враћа у статус стажисте, Занатска задруга да неко није више мајстор него је опет шегрт, и све тако даље по занимањима а без валидно проведеног поступка.                                                            

Валидног поступка значи: дисциплинског у фирми, кривичног преко надлежних органа - то јест законитог поступка у сваком случају, са пуним правом на одбрану оптуженог, како је то предвиђено по питању нечијег и било чијег статуса у занимању које та личност обавља.  

Својевремено у свом тексту од 10.Априла 2010. године наслова:   ''САДАШЊА НЕДОСЛЕДНОСТ - НАСПРАМ УГЛЕДА ПРВИХ ВЕКОВА ХРИШЋАНСТВА'' (http://borbazaveru), написао сам следеће:

''Јер све је на страни ''новотараца'': и састав Синода СПЦ, и медијско покриће њиховом сталном подршком-промоцијом од већине свих могућих електронских и штампаних медија, и њихова подршка од стране органа власти, уз истовремени изостанак подршке благочестивим од стране назови опозиције која се самопропагира као наводно ''национално опредељена'', све као у дане Римског царства и прогона ранохришћана.

Само још фале ''катакомбе'' за преостале верне - благочестиве као у време ранохришћана прогоњених од силе Римскога Царства.''

Није прошло много, само 6-7 месеци од тада, а прича из тог текста се наставља данас у свом много радикалнијем и опаснијем виду, и то прво по укупни радни и егзинстенцијални статус Архијереја Артемија, и друго по црквени статус њему следујућих благочестивих - правоверних монаха и лаика-мирјана.

И ако га недај Боже затворе, таквог благочестивог старца који је прави монах а и Архијереј био истовремено кроз читавих 50 година његовог монашког стажа, јединог правог следбеника Светог Аве Јустина, упркос томе неко ће даље и њему - Артемију у наставку нашег времена следовати.

Десиће се онда неки нови Рим или неки нови СССР када су били прогони прво свих Хришћана и потом Православних, па ће се у тим новим ''катакомбама'' (подрумима) скупљати два - три православна верника са јерејем и Антиминсом, и Господ Исус Христос ће по речи из Писма опет бити са њима, тако и без Владике Артемија али сада са неким новим Артемијем који ћемо сви ми постати.                                                       

Околности и појмови нису исти, из примера у уводу овог текста и тематике његове касније обраде али порука је недвосмислено индентична.

Ако је намера црквених власти да екскомуникацијом Архијерерја Артемија затру традиционалне, благочестиве и правоверне вернике Српске Православне Цркве у Србији, који по сваку цену тврдо остају у Светом предању и својој светоотачкој вери , верни Светосављу, наслеђу Светог Аве Јустина и Светог Владике Николаја са свима Светима српским, онда то неће имати ефекат који су представници тих власти претпоставили и очекивали.

Они верници који су стварно у правој вери Православној никада неће пристати на екуменизам, на стапање Српске Православне Цркве са Католичком вероисповешћу, Протестантском или неком другом, макар на крају остао само један једини доследни Православни хришћанин довољан да спаси целокупно хришћанство по речима Старца Клеопе из његове књиге ''Велики је Бог''.   

Стога се ми молимо да прогон Архијереја Артемија престане, а они који га спроводе нека знају да је тај прогон по свом крајњем учинку неадекватан, имајући у виду да Православна вера остаје у срцима и поступцима оних хиљада и хиљада благочестивих верника који му следују где год он био - у цркви, стану, манастиру, затвору (недај Боже) или на сваком другом месту на свету.  

На празник Светог Апостола и Јеванђелиста Матеја (почетак поста)

У Чачку, дана 29/16.Новембра 2010. године              Томислав Ерић, адвокат