ПравосЛавна  црква  у Србији

 Прослава 1600-годишњице миланског едикта у Нишу

Између године 280. и 282.^* родио се у Нишу равноапостолни цар Константин Велики, који је 313. године у Милану издао едикт о религијској, слободи да свако може поштовати које хоће божанство и специјално да и хришћани, дотле гоњени и непризнавани, могу слободно исповедати своју веру. Већ тиме је Константин Велики стекао огромних заслуга  за   хришћанство, а може бити још више доцнијим уређењем односа између државе и цркве.

Године 1913. навршило се 1600. година од онога знаменитог указа, те грађани некадашњега Наисуса римског, а данашњег Ниша, у коме се родио први хришћански цар, на подстрек Преосвећенога епископа свога Доситија, решили да свечано прославе ту 1600-годишњицу. С том свечаношћу светског значаја спојили су грађани Ниша још и неке мање прославе локалнога значаја, од којих је највиднија откривање споменика владици Мелентију, проти Стојану, поп-Ђури и другима родољубивим Нишлијама, које су Турци обесили код данашњег гвозденог моста на Нишави. За прославу су учињене велике припреме и она је испала сјајно.

Уочи прославе, 28. децембра по старом, беше дочек гостију. Гости су долазили са различитих страна, са свију крајева православља. Српска држава је толико изишла на сусрет гостима, да је представницима цркава и институција дала бесплатан подвоз на свима жељезницама у Србији, а грађани Ниша су се постарали да гости буду размештени по угодним становима у приватним кућама. Руску цркву је заступао Преосвећени Анастасије ректор Царске Петроградске Духовне Академије и професор универзитета (у пратњи којега је био студенат исте академије, јерођакон Филип), затим професор Академије Иван Савич Паљмов, а од руског свештенства ван Русије беху дошли протојереј пештански Теофил Н. Кардасевич и софијски протојереј Петар Григоријевич Преображенски. С њима беше и бивши губернатор у Финландији А. А. Папков. Православну Богословију карловачку заступаху редовни професор патр. протосинђел Викентије и ванредни професор патр. архиђакон Иринеј, а сомборску мушку препарандију управитељ Павле Терзин и проф. катихета Марко Протић. Из других православних цркава није било представника, али су посланици Црне Горе, Грчке и Румуније заступали те православне државе. Разуме се да је ту био и руски посланик Хартвиг, сви са породицама.

Истога дана увече у шест часова беше свечано бденије у саборној цркви. У служењу је участвовало многобројно свештенство, а началствовао је руски Епископ Анастасије. "На бденију, као и сутра дан на служби, појали су ученици београдске Богословије Св. Саве. После бденија беше у Официрском Дому вечера за госте са стране ради међусобног упознавања.

Сутра дан, у недељу 29.децембра пре подне у 7¹/₂ часова, почела је свечана литургија. Служили су  четири архијереја, и то Високопреосвећена Господа митрополити, Димитрије Београдски и Вићентије Скопљански, затим преосвећена Господа епископи Анастасије и Доситеј Нишки, осим њих свештенство које беше заступљено у необично великом броју, и седам ђакона. На литургији су споменути сви православни владари. За време читања светог Јеванђеља стигао је у храм престолонаследник српски Александар са принцом Павлом, министрима српским, представницима православних држава и многим другим виђеним личностима. Високопреосвећени Митрополит Димитрије је за време причасног изговорио поучну беседу о значају прославе. При крају свете литургије је освећен камен-темељац за будући јубилејни храм светог равно-апостолсног цара Константина и царице Јелене, затим су откривене још две спомен-плоче. После тога се свечана поворка кренула према варошком парку крај Нишаве, где је код гвозденог моста пред тврђавом откривен споменик напред споменутим српским мученицима. Том приликом је један свештеник држао прикладан говор родољубиве садржине, који је одговарао месту и прилици, а који су говор пажљиво саслушали сви присутни, почевши од Његова Краљевког Височанства, престолонаследника Александра.

У 1 час после подне беше свечан ручак за госте, на коме је седео у прочељу престолонаследник српски. За време ручка је изговорено неколико здравица. После ручка беху престолона следнику представљени гости из Русије и карловачке митрополије.

После подне у 4 часа беше свечана седница Општинског Одбора, а у вече концерат са разноврсним програмом. Том приликом је професор универзитета Вулић прочитао предавање о значају светог Константина Великог.

Сутра дан пре подне су гости проведени кроз Ниш и разгледали су градске знаменитости, особито свете храмове, знамените са историјске стране. Код чувене Ћеле-Куле учињен је помен српским борцима и мученицима, који су ту сахрањени, а служио је помен Преосвећени Епископ Анастасије. Око подне су се гости провезли возом кроз сићевачку клисуру, уживајући у њеним природним лепотама, које ни оштра зима са јаким снегом није могла да сакрије. Гости су се зауставили у Белој Паланци, где су дочекали мноштвом света, који беше прекрилио сав празан простор око станице. Ту у Белој Паланци беше заједнички ручак, на којем је било више здравица. Међу осталима, руски епископ Преосвећени Анастасије изговорио је здравицу на српском језику.

Вративши се у Ниш, гости су посетили свечану седницу новооснованога Друштва св. царице Јелене, на којој је једна госпођа прочитала предавање о животу и раду св. царице Јелене, матере Константина Великог.

У вече су гости свечано испраћени на станицу. Ниш су оставили са најлепшим успоменама како на саму свечаност, тако и на град и гостољубиве грађане.

У читавој овој прослави много заслуга је стекао млади и агилни епископ нишки, Преосвећени Доситеј, који је иако је тек недавно дошао на епископску катедру, већ дао доказа свом организаторском таленту, као и о томе да будним оком мотри на све прилике у својој епархији. Преосвећени Епископ заслужује од свију најсрдачнију хвалу, а особито од нас гостију.

А. И.

_______

* Cp. Jules Maurice, Les origines religieuses de Constantin le Grand u Bulletin l’ancienne et d’ archeologie chretiennes IV. (1914.) 37.

 Извор: „Богословски гласник“, 1914. г.

 Приређивач: „Борба за веру“