Ако би мени неко рекао: ”Одрекни се Бога Христа, или ћемо те убити!“, ја бих рекао: „Убијте ме!“

Пренеражено сам  гледао у те дубоке старачке очи и ћутке се у мени отворише врата спознаје. Православље у свој својој Божанској лепоти и благочестивој наиви!

Како објаснити?

- Није до нас да се мешамо, ми идемо у цркву да се молимо Богу за наше спасење, а они нека раде шта хоће.“

Упитао сам: Ви сте сада љути на мене?

-Не, нисам љут, али ми не можемо да мењамо ствари у цркви, ко смо ми да се мешамо? То треба свештеници и Епископи  да раде, ми смо само обичан народ.

-Ми смо Христов народ и ово је Христова црква, народ је црква, понових.

- Ако епископи ћуте, шта ми да причамо о томе?

- Па ако смо и ми Црква, ваљда треба и наш глас да се чује? Упитах са страхом, са страхом да не увредим некога кога веома поштујем и ценим.

- Зато и идемо у цркву да се молимо Богу да им Он да разума, а шта они раде нас није брига, наставио је. Осетио  сам нервозу у његовом мало повишеном гласу.

Гледао сам га ћутке неко време и отпивши гутљај свеже куване кафе поново упитах:

-Ви сте сада сигурно љути на мене, извините, нисам желео да Вас увредим својим размишљањем.

-Ниси ме увредио, него ајде ти мени објасни још једном, све то што си малопре рекао. Како Ти мислиш да ми треба да радимо? У цркву треба да се иде, а они шта раде то је њихов проблем! -додао је, сада тишим гласом.

Погледао ме је испитивачки својим топлим очинским очима у очекивању одговора.

Отпио сам још један гутљај кафе и у тишини која је владала рекао сам:

-Добро, рећи ћу вам. Све ово што се ради је део лукавог плана да се уништи наше Свето Православље. На најперфиднији начин се руга Богу Христу и то од оних који би требало да први стану у Његову одбрану. Свештеници са себе желе да скину грех који свесно чине, вероватно на исти начин на који су се немачки војници и официри бранили на (тада) савезничком суду, за злодела која су починили, речима: “Нисам крив, ја сам само извршавао наређења.“

Извршавање наређења датих од стране Патријарха Епископима и даље од Епископа свештеницима је дужност сваког свештеног лица, само до оног трена до када су та наређења у складу са Божијим наслеђем, односно Светим канонима и са оним што је Христос проповедао и како је нама рекао да радимо. Ако је нешто различито то онда није од Бога, већ од људи! А ако је од људи, а не од Бога, онда треба да се замислимо, од кога је стварно. Одговор је јасан: Ко има уши нек чује и ко има очи нек види!

Све што се ради је у циљу даље сатанизације Србског народа, сада вец отвореним нападом на саму срж и смисао живота: “Православље и Светосавље“!

Гледао ме је нетремице и ћутећи у знак одобравања климнуо главом.

Наставио сам, бојећи се реакције мога старог пријатеља.

-Нико САДА неће доћи и рећи: “Одрекни се Христа Бога или ћемо те убити“, не још јер још није та пуноћа времена. То време ће тек доћи, јер тако мора бити, али још није дошао тај час.Сада је тек припрема и уводно време и тога смо сведоци свакодневно. Сада још увек понеки носе рукавице иако им се већ назиру канџе у њима. Сада се избацују Иконостаси, скрнаве Свети Олтари, мења Света Литургија. Православна догматика је замењена “Бездушном“ људском глупошћу. Зараза јереси у виду екуменизма, Светског (демонског) савеза “цркава“ и приближавање ватиканском архијеретику је све већа и насртаји су све јачи и  сложенији. Препознати тако нешто више није тешко, баш због тих истих Епископа, чије Богом дано делање треба да нам буде показатељ уског Христовог пута који води у спасење, а у ствари је само људско звање које све нас води у погибао.

Видео сам да се продубљују боре на његовом челу и скупљене обрве изнад замишљених очију.

-Настави, рекао је дубоким и тихим гласом.

-Онај што није знао, греха није имао, изговорио сам полако. Сваки пут када одете у цркву на Свету Литургију,  Ви идете да одате почаст Богу Оцу, Његовом Сину, а Спаситељу нашему Христу Богу, Светоме Духу, Пресветој Богородици, Архангелима и Ангелима и небројеним Светитељима и мученицима који су страдали у Њихово име. Идете да чујете реч Божију на начин достојан и онако како нам је на седам Васељенских Сабора решено да чинимо. Ништа нема непознато и недоречено. Поједини свештенослужитељи не мењају само поједине речи већ чак избацују целе молитве, на пример за “Оглашене“. Сваки пут када одете у цркву и када видите и чујете другачије, запитајте се где сте дошли и коме то онда почаст дајете!? Свака измена Литургијског поретка је у ствари ИЗДАЈА ХРИСТА и Његове Цркве. Не мењају они Литургију случајно, него намерно и плански под сатанском управом. То је увођење антихриста у Цркву Божију на мала врата! То је у ствари оно: “Ако би неко тражио да се одрекнем Христа макар умро, одбио бих“! Онај ко је свестан и ко зна, не треба да учествује у томе. А такође има обавезу да на тако нешто скрене пажњу и онима који нису свесни или су колебљиве природе. Неће да се замерају свештеницима па  онда у душевну погибао. То је сатанско лукавство, то је лукави екуменизам, то је тиха, свакодневна издаја Христа Спаситеља који је умро за нас, а из љубави према нама.

Устао је и узевши чашу воде тихо изговорио: “Нека нам је Бог у помоћи!“

Дугачак је био тај гутљај и мени застаде кост у грлу. Помислио сам да сам претерао?

Сео је поново наспрам мене и рекао: “Настави“.

- “Ћути мудро да не страдаш лудо“, речи су једног назови Божијег свештеника и то не обичног свештеника, него неког ко се заветовао само Богу!!! “Ћути мудро“, значи одобравати издају Бога Христа, а све у циљу личне користи и бенефиција, а да „Не страдаш лудо“, значи одобравање промена које су у току и одступање са Христовог пута. Вероватно ће следеће бити протурање екуменистичких Богохулних идеја и идеала, постепено унијаћење са иновернима и подвођење Православног Сербског народа папи.

Све је то дело палог анђела и ми то не треба да прихватамо мирно, под изговором да ми нисмо надлежни за то, јер кад је вера у питању, нико нема права да ћути!

Свети Блаженопочивши Патријарх Србски Павле, је рекао: “Када нам више (иноверни) не буду дали да се молимо у црквама и Светим Божијим храмовима, молићемо се у нашим кућама.“

Уколико пристуствујемо новотарским литургијама, ми дајемо подршку онима који се дрзнуше да мењају Светоотачки Богослужбени поредак и саучествујемо у њиховом греху.

- Па ко ће ти онда сећи Славски Колач, ко ће нас Причешћивати, ко ће нас Крштавати и венчавати, ко упокојенима опело вршити?!, упитао ме је замишљено.

- Бог, Бог Господ ће се постарати за све то-одговорио сам. Само верујте! Сетите се да ће заувек опстати Црква Христова и да је се ништа неће дотаћи. Остаће мали број истински  Православних свештеника који ће верно - по сваку цену остати на Христовом путу. Та мала Православна острвца су оно у шта треба гледати, тамо треба ићи јер тамо је наше спасење.

Завладала је станка и мук. Тешка тишина. Могла се чути само сказаљка старог сата који је одбројавао време.

Гледао ме је дуго и замишљеног погледа и на крају рече: “Има нешто у томе што кажеш, има нешто…“

Грешни раб Божији,

Хаџи Небојша Б. Мирковић