Валадимир Семенко

 ГНОСТИЦИЗАМ У НОВИМ ФОРМАМА

Владимир Семенко не искључује могућност да се иза либерално-екуменистичке маске крије дубоко гностичка доктрина...

„Значај овога што се догодило у Србији, где је Патријарх Иринеј узео учешћа у паљењу свећа јудејске Хануке у синагоги, тешко је проценити – рекао је у интервјуу РНЛ наш стални аутор Владимир Семенко. - Са тачке гледишта како православља тако и јудаизма то је апсолутно невероватна ствар. У складу са 71. Апостолским правилом „Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко или у синагогу јудејску, или свеће пали кад су празници њихови, нека се одлучи“. Сагласно 70-ом правилу светих апостола “ако који епископ или презвитер или ђакон или други из имена клирика буде постио заједно са јудејима или светковао са њима њихове прзнике или примао од њих њихове празничне дарове као пресне хлебове или шта слично, нека буде свргнут. А ако то учини световњак, нека се одлучи“. Аналогне заповести о немогућности заједничког вршења култних дејстава са православнима постоји и у савременом јудејству. Упркос свему, то се догодило“.

 „То значи да могу бити у питању две ствари. Или је секуларизација већ достигла тај степен да, како за јудеје, тако и за православне, који узимају учешћа у таквим дејствима, заповести сопствене религије немају никаквог значаја и ту се може говорити о потпуној секуларизацији, о таквом сједињењу религија при коме нестаје сам феномен, сама природа религиозности. То квалитативно превазилази такозвани традиционални екуменизам, који тражи некакву религиозну основу за зближавање разних конфесија или религија. У овом случају испада да оно што по навици још увек називамо екуменизмом је у ствари чисто световни и чисто политички покрет, где се представници различитих религија уједињују на веома површној основи некаквих „људских права“ или „либералних вредности“. То је такорећи традиционално објашњење свих тих небивалих процеса религиозног зближавања. Али тада остаје нејасно зашто су ипак потребна сва та култна дејства која се при том врше, зашто су она потребна?“ - у недоумици је црквени аналитичар.

 „Међутим, могуће је и друго принципијелно објашњење – размишља Владимир Семенко – Шта ако религиозна основа ипак постоји? Јер, не може се у потпуност искључити ни та могућност! У чему се онда oна састоји? Јасно је да чисто религиозног измирења између јудејске и православне традиције не може бити док оне остају оно што јесу, ма шта говорили најзадртији либерали. Услед тога, као и у светлости свима видљивог и очигледног факта небивалог религиозног „братимљења“ може се претпоставити да се унутар сваке од тих и других традиција већ инкорпорирало некакво, споља скривено, за неупућени поглед „инорелигиозно“ језгро и тај савез, који наши ревнитељи по навици називају „екуменистичким“  је у стварности савез међу тим истим скривеним, унутрашњим религиозним језгрима. Тада испада да савремено, досад невиђено зближавање и мешање принципијелно различитих и антагонистичких религија – уопште није либерални (као што то може игледати на површан поглед) него гностички савез. Шта ако се испод лажне либерално-екуменистичке маске не крије политика у огољеном виду и не крију либералне вредности које су саме себе већ одавно дискредитовале, него се испод те маске крије древни трансформисани гностицизам? Гностицизам у новим формама? На крају крајева, зар нико не зна како су звали учитеља Лутера или као је „цветао и мирисао“ гностички покрет у епохи европске ренесансе?“.

Наш генијални пророк Константин Леонтјев пре више од 150 година говорио је о последњим свеопштим мешањима и упрошћавањима, као о знацима глобалне катастрофе, практично последњих времена. Али тада није било потпуно јасно како ће изгледати то потпуно мешање... Да ли се негде у Библији каже да ће антихрист бити либерал и атеист?“ - примећује аналитичар.

 „На крају, не могу да не обратим пажњу на једну карактеристичну особину унутарцрквеног живота, која се спроводи напорима данашњих „либерално-екуменистичких“ тенденција. Шездесетих година прошлог века када је такође наступио пљусак дотад невиђене религиозне „толерантности“, совјетске власти су масовно затварале храмове. Сада по целом свету (а посебно православном) долази до невиђене „навале“ на такозване „фундаменталисте“. Срамоти Српске Цркве коју је узео на себе Патријарх Иринеј, претходило је не мање срамотно   обрачунавање са ревнитељем истинске Православне Вере – владиком Артемијем, његовим прогоном и прогоном његових сарадника са свете земље Косова. Ако предајемо своје ревнитеље – без обзира на то колико ће се брзо остварити пророштво Андреја Курајева, који је већ видео упаљач у џепу једног од Патријарха... та ватра ће онда бити потпуно другачија“ - закључио је Владимир Семенко.

http://www.ruskline.ru/news_rl/2010/12/13/gnosticizm_v_novyh_formah/

Са РНЛ (www.ruskline.ru) за "Борбу за веру" превео:

Ранко Гојковић