|
СРПСКИ НАРОД И КРИЗА Криза која се уплела у све светске, животне токове једно је од заслужених зала које има и своју добру страну за све оне који имају Бога. Богу хвала, ми смо Срби, а као Срби не припадамо себи, својој себичној вољи и својим људским мислима. Вољом Божијом и нашим Првојерархом Светим Савом ми смо народ Божији. Отад не припадамо себи и својој вољи него вољи Божијој. Али по слабости својој и Божијем допуштењу више смо се пута одметали од Бога и живели по свом уму и неуму служећи својим људским слабостима уместо вољи Живога и јединога Бога. Заветници Божији одрицали смо заветовано и одлазили за својим мислима и помислима. После овакве одметничке авантуре увек нас је сналазила криза или суд Божији. За онога ко је свестан своје кривице суд је лек, док је за онога који нема свести о кривици суд мучење.
И ево, и данас заварава нас свет да се дамо лагодом поробити у тој мери да у телесном обиљу и задовољствима заборависмо на Бога и душу. Предадосмо се телесним сластима па заборависмо сласт душе, сласт Бога Живога, заручника бесмртних душа наших. Заборависмо његове речи ко у тело сеје од тела ће пожњети смрт па стадосмо да гојимо тела док нам се душе стеснише. И Онај што миловаше душе наше благодаћу свога Духа светог удаљи се од нас а убица душа наших приступи на његово место. Тад заручник душа наших што управља ветром и водом поче да нам шаље знаке своје жалости, ал' узалуд - остасмо слепи. Не имасмо очи да видимо поплаве и земљотресе, не имасмо очи да видимо клизишта и одроне, не имасмо очи да препознамо ни муње, ни громове, ни град, не имасмо осетљивости за врућине и мразеве. Не хтедосмо милом, па падосмо у немилост, или како то ми, Народ, народски кажемо: нећеш милом 'оћеш силом. И пусти Бог кризу у послу и хлебу, и пусти завист и мрзост на Србина, и пусти лаж, и веру у лаж, и пусти сатану да до рока своју вољу врши, и завеза руке у Србина, и завеза језик у Србина, и ево нас ту смо где смо. Шта нам је чинити на овом месту и с ове позиције. Сетимо се Бога и свако свога греха, сетимо се одакле смо пали и помолимо се Богу да нас поново уљуди и подигне на ноге да стојимо како и приличи човеку, не да гмижемо са змијама и пузимо са пузавцима. Везујмо све мисли за небо и не гледајмо ни лево ни десно, не полажимо своје наде на Америку и Русију, већ једино на Бога Живога и на своје руке. Знамо ми пророштво великог руског Светитеља Серафима Саровског о Свесловенском царству у које антихрист неће имати приступа ни да завири, знамо и верујемо речима Светога. Али то нам не даје за право да седнемо и чекамо да Царство Православних само падне с неба. Зато морамо молити Бога за опроштај грехова и облагодаћивање умова наших, срдаца наших и душа наших, па да тако облагодаћени дамо све од себе да се пророштво Светог старца испуни уз наше активно учешће, и да га ми својим молитвама довучемо са неба. То нека буде наш унутрашњи живот и нека нас увек воде и управљају речи Господње ко није против нас тај је за нас. Гледајмо дакле дела и Америке и Русије па по делима расуђујмо ко није против нас а ко јесте. Ово је скромни покушај једног сведочења о кризи Богом допуштеној и начина на који се она барем нама Србима и Словенима може и треба преокренути у благостање Духовно и вратити нас Србе и Словене на једини Пут Живота и Истине. У овом светском злу Срби могу, а надам се и верујем и да хоће, наћи изгубљено добро, да опет буде с нама Бог који нас никад није оставио, али се због наше невере повремено од нас удаљавао. Отерали смо га својим делима па смо дужни да га својим делима и вратимо. Ово је Богом предани спасоносни Пут свим Србима чак и онима којима туђе беше и драже и слађе него своје, који по својима пљуваше док се туђину додвораваше, нормално ако се за своја нечасна дела покају. Ако закопају провалију коју туђом главом а својим рукама између њих и нас ископаше ради срамног добитка, још увек могу да пређу на нашу - Народну страну где по Божијем одређењу припадају. Зато и њима поручујемо понизите се под Силну руку Божију и успротивите се ђаволу и побећи ће од вас. Ово је Пут Православних са кога су паписти сишли заменивши Бога човеком, римским папом пре скоро хиљаду година. Папом чију је душу поробила раскош Римског царства и моћ овога света, који шири мреже својих путева низ које шаље апостоле свог земаљског раја. Тај папин рај за нас Србе увек је био паклено саздаван камама и јамама, логорима и жицама, крвљу и сузама, јауцима и уздасима. Зато окренимо своје симпатије Светој Русији, а своје главе приклонимо Богу па нека буде Воља Божија. "Грешни раб Христове Слободе" Рајица Марковић Крагујевац |
