header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Православни став према неправославној фрази "опростити морамо, заборавити не смемо" Штампај Е-пошта
четвртак, 30 децембар 2010

Поштовано Уредништво,

Поводом чланка на вашем сајту " Опростимо – али не заборавимо!" можда не би било на одмет мало размислити о слогану патр. Германа "Опростити морамо, заборавити не смемо." Наиме, од дана када је блаженопочивши патријарх Герман то изговорио у Јасеновцу, од људи достојних поштовања чула су се многа мишљења да се то не уклапа у нашу, православну веру.

Најпре, опростити се може, али ономе ко се каје и ко искрено тражи опроштај. Опростити може онај коме је нешто учињено нажао. Мислим да је разлика сасвим јасна.

Ми, људи, немамо право да опраштамо у туђе име, него само Господ може опраштати грехе учињене другима, уколико се злочинци кају. Зато се и свештеници, када исповедају, моле Господу да „прими исповест слуге свога и као добар да презре све грехове његове, вољне или невољне... јер Ти Једини имаш власт отпуштати грехе...“

Умесна је и заиста божански човекољубива Христова молитва "Оче, опрости им јер не знају шта чине"! Христос се молио за оне који су га мучили и распињали, да им Господ Бог опрости оно што су Њему чинили. Бог је тај који прашта по нашој молби и покајању. Стога, питање је како би то звучало када би ми данас опраштали онима који су распињали Христа онда, или онима који га и данас распињу? ("Јер, све што учинисте једноме од ове моје мале браће - мени учинисте!") Одакле нама морално или било које право да данас нудимо опроштај у туђе име, у име жртава које су поклане у Јасеновцу, онима који опроштај уопште не траже?

Док су још живи, злочинци у сваком случају имају право, и добро би било, да се моле својим жртвама за опроштај, да покажу покајање поклонивши се својим жртвама, да их моле за заступништво пред Богом, да моле своје жртве да оне од Бога измоле опроштај њихових страшних злочина.

Друго, опростити значи - заборавити. Не може се по нашој вери нешто опростити - а опет памтити. То би било злопамћење. Када је један грех опроштен, он је заборављен. Не постоји више. Избрисан. Сав смисао опраштања пред Богом је - не спомињање наших грехова и њихово брисање.

Парола "опростити а не заборавити" се у основи не уклапа у Свету Тајну покајања и опраштања грехова.

Радослав Јовановић

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.