header image
НАСЛОВНА СТРАНА
"Глас Русије": Свеправославни сабор можда већ ове године Штампај Е-пошта
недеља, 09 јануар 2011

 2010. година – време јачања међуправославног јединства

Протеклу 2010. годину можемо назвати временој јачања православног јединства и јачања позиције РПЦ у свету. Један од важних корака било је превладавање црквеног раскола на постсовјетском простору, између осталог у Украјини.

Низ година црквена неслагања, поткрепљена украјинском политичком елитом, ни само да нису јењавала, већ су се и увећавала. До днас у земљи постоје три православне цркве, само једна од њих је канонска. 2010. године поглавар РПЦ три пута је посетио бившу совјетску републику, разговарао са њеним становницима, поклањао се тамо хришћанским светињама. Резултат тако честих посета патријарха Кирила Украјини било је то што је сада окончана мода раскола у земљи, уверен је председник одељења за Спољне црквене везе митрополит Волоколамски Иларион.

Све посете патријарха Кирила Украјини доприносе консолидацији здравих снага у украјинском друштву, јачању унутрашњег јединства Украјинске православне цркве. Оне такође отварају пут ка превладавању жалосни последица раскола, који је био политички пројекат 90-их година. Сада у украјинском друштву постоји чврсто уверење да раскол треба превладати. Људи су уморни од поделе и политичких парола. Они теже ка консолидацији. У том смислу посете патријарха Кирила Украјини не само да доприносе овој косолидацији, већ и помажу да се врате сви они који су били у расколу у окриље канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

Превладавање унутарцрквених неслагања на постовјетском простору помогло је да РПЦ успостави односе са Константинопољом и његовим поглаваром патријархом Вартоломејом. Дуге деценије они су били напети. Један од узрока било је то што су украјинци раскољници на све начине увлачили константинопољску патријаршију у заштиту њихових интереса. Они су се надали да ако поглавар једне од водећих православних цркава света стане у њихову заштиту и узме их пос двоју духовну омофору, поћи ће им за руком не само да се одвоје од руског православља, већ и да створе своју националну аутокефалну цркву. Ипак плановима интриганата није било суђено да се остваре. На позив патријарха Кирила Константинопољски поглавар је посетио границе РПЦ. Ова посета патријарха Вартоломеја је допринела јачању пријатељства између две цркве и поставила тачку на питање духовне поделе верника, наставља митрополит Иларион.

Онај ниво узајамног разумевања који је тренутно постигнут међу црквама прилично је висок. Са обе стране види се тежња да се овај ниво повећа и надаље да се коначно прекине неповерење и узајамно супарништво, које је постојало у прошлости. Сматрамо да сва питања и неслагања коај постоје данас треба да се решавају у мирном и братском дијалогу две Цркве – и такав дијалог се данас води.

2010. године представници Московске патријаршије прилично много и често су посећивали друге православне цркве. У многоме то је било везано са тим што се сада хришћански свет активно спрема за одржавање Свеправославног сабора. Тачан датум и теме ове велике међународне манифестације за сада се не наводе. Али врло је вероватно да он може да се одржи већ 2011. године која је наступила. То ће бити заиста историјски догађај. Јер припрема за форум је трајала скоро сто година, а жељу да учествују у њему изразили су и представници других хришћанских конфесија. Свеправославни сабор може да настави традиције чувених Васељенских сабора, чије одржавање је престало 787. године.

http://serbian.ruvr.ru/2011/01/04/38772449.html

Последњи пут ажурирано ( недеља, 09 јануар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.