 Народ прогласио Павла за свеца
Уочи прве годишњице од своје смрти патријарх Павле (Стојчевић) прошле јесени је са светитељским ореолом око главе осликан на фресци у српској цркви у Аустралији и у храму Светог Димитрија у северном делу Косовске Митровице, пре него што је званично уведен у именослов светаца.
Мада поступак канонизације још није званично инициран, према тумачењима стручњака овакво фрескописање није у супротности са канонима. Истоветан случај био је са светим Јустином Ћелијским и светим Николајем Жичким. Обојица су иконописани много пре него што су проглашени за свеце. У српској историји, како објашњавају на Богословском факултету у Београду, није непозната пракса да прво на локалном нивоу одређена особа на основу својих заслуга и честитог живота по Јеванђељу у народу заживи као светац, а да чин канонизације уследи као завршница. - Не постоји ниједан канон који регулише процедуру и време када ће неко да постане светитељ. У православној цркви један од најважнијих услова је да га народ сматра свецем и да ужива поштовање верника као и сви други светитељи. Није обавезно да претходно буде уведен у именослов светитеља. Ево, на пример, свети српски краљ Милутин никад није званично канонизован - каже Жељко Жугић Которанин стручњак за црквено-канонско право. Такође, нема одређеног прописа, додаје наш саговорник, по питању потребног временског раздобља, од дана смрти, да би неко био проглашен за свеца. "Светац" и за живота Цркву Светог Димитрија у Косовској Митровици, у којој је најпре осликан, патријарх Павле је освештао 2005. године. Прошле јесени, покојног патријарха, у олтару те цркве осликао је фрескописац Анастасије. Подсећања ради, патријарх Павле је 34 године провео на Космету у својству епископа рашко-призренског. Убрзо након избора за српског патријарха још за Павловог овоземаљског живота, због његових особина, народ га је прозавао "живим свецем" или " свецем који по земљи хода". http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/117524/Narod-proglasio-Pavla-za-sveca |
