Спаси Господи људи твоја, и благослови достојаније Твоје

Пре три године, у селу Душковци, благочестиви и верни народ је пророчки наслутио шта се спрема у СПЦ. Верници су се том приликом безакоњу и новотарењу на Служби Божијој супротставили литургијском песмом „Свјати Боже, Свјати Крепки, Свјати Бесмертни, помилуј нас!“ И, шта се после тога догодило? Били су вређани, клеветани, блаћени...

У томе се посебно, да подсетимо, истакао бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић. Он је са 42 погрдна епитета “крстио” верни народ (еурослинавци, лудаци, комуњаре, секташи...). Осим њега у клеветању верника, који су у храму у Душковцима клечали и молили се Богу, док су их неки клирици газили и шутирали, истакли су се многи, али нећу да им сада имена помињем. То је општепознато, и препознаће се сами. Чудно је са каквом ревношћу су они бранили безакоње.

Повукао бих сада једну паралелу. Елем, где су сада исти ти ревнитељи да устану у одбрану свог Патријарха, против кога су изнете тешке оптужбе у неким медијима? Па није патријарх толико безначајна функција, није он председник вештица из Нове Градишке, он је патријарх СПЦ! То је најузвишеније звање и чин у Православљу. Он мора да буде ДОСТОЈАН, он мора да светли, он мора да је високоморална личност. То су чињенице због којих нико не сме да ћути на такве неистине о нашем Патријарху!

С друге стране, рекао бих и неку реч о безакоњу које се спроводи у Жичкој епархији. Сви архијерејски намесници су добили одлуку којом се забрањује верном народу, који иде на Литургије код Преосвећеног владике Артемија, да улазе у храмове као и да им се не секу славски колачи и обављају друге требе. Опростите, али мене то подсећа на комунистичке декрете. Таквим стварима су се служили само комунисти.

Безаконим поступком, без суђења, без права на реч и одбрану, сменили су Преосвећеног владику Артемија. Сада су се уплашили, јер виде колики је број верника који присуствује на његовим архијерејским литургијама.

Замислите, мимо црквеног Устава, мимо канона (каче их „мачку о реп”), који су кристално јасни у погледу тога шта бива са онима који саслужују са иноверним, који учествују на католичким процесијама, који пале свеће у синагогама, који за себе тврде да су екуменисти, који режу славске колаче са Латинима, који се моле чак и са македонским расколницима, који се моле са разноразним јеретицима на заседању Светског савета цркава (ево, пре неколико дана видесмо фотографију на „Борби за веру“, на којој се види еп. аустралијско-новозеландски Иринеј у једном таквом богоодступничком делу)... Такви се не изопштавају нити кажњавају. Па шта то значи!? Ко то вређа здрав разум српских православних верника!?

Покрећу се црквеносудски поступци за изопштавање верног народа, који је перјаница Православља у Србији. Изопштавају се најбољи међу нама! Суди се добротвору који је поклонио цело домаћинство избеглицама, који је поклонио друго домаћинство избеглим монасима са Косова, који својим примером и понашањем, частољубљем, добротољубљем, и то све Христа ради, украшава род српски. Почећу, Боже ме сачувај, да верујем да је у Српској Цркви почело протеривање свега онога што је побожно и благочестиво.

Гледајући и слушајући не видех да се неко из Цркве огради од “геј параде”, као што почеше да се ограђују (и да прете анатемама) од верних чеда Светог Саве. Нисам видео ни једно сиромашно дете које од свог Владике доби макар једну свеску и оловку на уздарје. Сметају им људи који поклањају огромно богатство сиромашнима, који помажу манастире, који граде цркве, који непрекидно стражаре над доброчинством и сведоче га. А са друге стране, гледам како се расипају народне паре на украшавање подова неких владичанских дворова (част нашим благочестивим епископима) скупоценим мермерима, на луксузну градњу резиденција са “ђакузи” купатилима, на непримерен сјај и луксуз, на скупа путовања на многобројне екуменистичке скупове. И о чијем трошку све то чине? О трошку верног народа чији здрав разум свакодневно вређају. Ми јесмо стадо, али словесно - и то Христово!

Опростите ми, браћо и сестре, на мојој оштрини, али накупи се све ово у грешној души. Није лако то гледати, а бити миран и ћутати. Ја не могу да завлачим главу у песак као ној, и да се правим да је око мене све у најбољем реду и да се ништа страшно не догађа.

Помолимо се Богу заједно, завапимо као некада Ниневљани, да би нам се Господ смиловао и сачувао народ наш и земљу нашу од судбине Содома и Гомора.

Спаси Господи људи твоја, и благослови достојаније Твоје, побједи православному и христољубивому роду нашему на сопритивнија даруја, и Твоја сохрањаја Крестом Твојим житељство.

Деда Славко из Лучана