Када је 2008.г. безаконовање у богослужењу у Епархији жичкој почело да узима маха, верници су се са крајњом смиренишћу обратили црквеним великодостојницима коленопреклоно молећи да се богослужбени поредак врати у оквире прописа и одлука САС СПЦ.

Пошто Епископ и његови сарадници нису хтели да приме писмене молбе, нити да саслушају представнике верног народа - верници су формирали Удружење грађана „Законоправило“ како би легално и легитимно преко трибина, конференција за штампу, издавањем публикација и сл. могли да обавесте православну јавност о узроцима, циљевима и последицама рушења реда и поретка у СПЦ.

Ових дана је против једног од чланова удружења, г. Милоја Стевановића, подигнута оптужница пред Црквеним судом Епархије жичке са предлогом за његово коначно искључење из црквене заједнице.

УГ „Законоправило“ је у најбољој намери Црквеном суду доставило аргументе којима указује на неодрживост, неоправданост, незаконитост, антијеванђељски.... поступак и разлоге виновника  овог спора.

На жалост, црквена бирократија је и овога пута показала своју осионост и некомпетентност, па је уместо да с љубављу размотри понуђене разлоге и доказе и исте правично одмери,  па их, након тога, хришћански прихвати или, евентуално, оспори као неосноване – она преко секретара црквеног суда Мр Небојше Дабића, јереја, шаље акт ЦС. бр.42 од 1. марта 2011.г.

На тај начин су представници црквеносудске администрације приморали „Законоправило“ да у циљу одбране свога члана, а пре свега, у циљу обелодањивања истине донесе следећу

о  д  л  у  к  у

1. Са одбраном нашег члана г. Милоја Стевановића која је од стране Црквеног суда Епархије жичке игнорисана  актом ЦС 52, обавестити јавност (преко сајтова, конференција за штампу, трибина и сл.)

2. По хитном поступку објавити књигу која ће обелоданити узроке и актере овог непотребног спора, али истовремено и разлоге једне и друге стране у спору, како би остао објективан траг о догађајима, у овом времену, који су задесили СПЦ и православне хришћане.

3. Молимо г. Милоја Стевановића да нам стави на располагање сва расположива документа која могу допринети објективном објављивању истине.

4. Формира се радна група која ће сачинити отворено писмо г. Небојши Дабићу, секретару Црквеног суда, којим ће указати на неодрживост игнорисања истине и радна група за лектуру и коректуру књиге из т. 2 ове одлуке.

03. марта .2011.г.                                                         УГ „ Законоправило“

 +++

Уредништво "Борбе за веру" је уз горњи текст добило од УГ “Законоправило“ документа обе стране у спору.

Због обимности ових материјала одлучили смо да их сукцесивно објављујемо.

Пођимо редом:

Г.Милоје Стевановић се 3. јуна 2010.обратио Епископу жичком:

ЕПИСКОПУ  ЖИЧКОМ  ГОСПОДИНУ ХРИЗОСТОМУ

                                                                                                                  СВЕТОГ САВЕ 4

                                                                                                          КРАЉЕВО

 Ваше Преосвештенство,

Као православни хришћанин и припадник Вашег духовног  стада, дужан сам да Вас обавестим да сам на своје имање, етно-село на локацији Лознички пут код Чачка , примио монахе манастира Црна Река, који чекају решење свог канонског статуса и  прелазак у ново место подвизавања. Једини разлог мог поступка је жеља да овим људима , нашој браћи у Христу, помогнем у тренутцима када им је помоћ најпотребнија.

Настојао сам да се, кад је хришћанско гостољубље и милосрђе у питању, као и до сада , држим заповести Господа нашег Исуса Христа.

На дан  Св.цара Константина и царице Јелене

 2010.г. Господње

Целивајући Вашу свету десницу

доброжељењем,

Милоје Стевановић

Хајдук Вељкова 26

Чачак

+++

Намесник трнавски је 4. јула 2010. са благословом Епископа жичког упутио писмо,  на које је г.Милоје одговорио, о чему смо својевремено писали:

http://borbazaveru.info/content/view/2505/1/

Дана 21.1.2011.г. Епископ жички доноси акт Е бр. 47 којим против г. Милоја налаже подизање оптужнице:

ПРAВОСЛАВНИ

епископ   жички

Трг Св. Саве 4, 36000 Краљево

Е.бр. 47

21.јануар 2011. године

На основу чл. 108, т. 19, други део, Устава Српске православне цркве, доносимо следећу

ОДЛУКУ

Милоја Стевановића, приватног привредника из Чачка, предати Црквеном суду Епархије жичке.

Налаже се црквеносудском тужиоцу Епархије жичке да против горе именованог напише оптужницу и подигне је против истог код Црквеног суда Епархије жичке.

Образложење

1. 3. јуна 2010. године Милоје Стевановић је примио на своје имање у селу Лозници код Чачка одбегле монахе из Епархије рашкопризренске без благослова њиховог надлежног Епархијског архијереја - администратора за Епархију рашко-призренску, а такође и без благослова Епископа жичког, на чијем се канонском подручју налази село Лозница код Чачка.

2. Што је исти Милоје Стевановић поcле рашчињења од стране Великог црквеног суда Српске православне Цркве поменутим монасима и даље наставио да пружа гостопримство, што је са њима, као рашчињенима, као и са рашчињеним умировљеним епископом рашко-призренским, сада монахом Артемијем, у Љуљацима учествовао на њиховим "богослужењима".

Епископ жички Хризостом

Одлуку доставити:

1)          Црквеном суду Епархије жичке-Краљево;

2)    Црквеносудском тужиоцу - Краљево;

3)    Управи парохије у Чачку - Чачак;

4)    Архијерејском намеснику трнавском - Чачак;

5)    Милоју Стевановићу - Чачак.

+++

             На овај акт г.Милоје шаље писмо Епископу жичком:

 Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Хризостому^*

ул. Светог Саве 4,

Краљево

Ваше Преосвештенство,

милосрђе и гостољубље су хришћанске врлине и дужност сваког хришћанина.

Од тога ме не одвраћајте.

Кад гледам како појединци, од моје једноверне браће, много више љубави имају за оне који нам нису једноверни него за своју једнокрвну и једноверну браћу– то ме јача на путу којим идем.

Незамисливо ми је да се у Српској Православној Цркви са верницима поступа методама уобичајеним у партијско-политичким организацијама, у чему имам веће искуство од Вас који ме на овакав начин потежете, јер носим ожиљке тих метода на својој кожи готово три деценије.

Не схватате ли да ме таквим својим односом још више зближавате браћи која на правди Бога носе претешко бреме које им је неко непромишљено и нехришћански натоварио? Њихово исповедање вере, њихово стрпљење и њихова хришћанска радост, чине и мене радосним  до те мере да ни ова тужна и непотребна најава црквено – судског поступка ту радост неће сатрети.

Корисније би било да се манемо залудних позива, оптужница, саслушања, суђења и пресуда које никад, ником и нигде никаква добра не донесоше, већ су плодови суданија свагда били рђави и горки. ^**

О празнику Светог Марка Ефеског

2011. године  Господње

                                                                                                                                     С доброжељењем,

грешни Милоје Стевановић

             ____________

*Моји сарадници су ми доставили Ваш акт Е.бр.47/2011.

** Чини се да је богоугодније било да сте ме позвали на хришћански и родитељски разговор (за који сам се са својим истомишљеницима, Вашом духовном децом, залагао пре три године молећи, клечећи, плачући ... али су Ваши сарадници били неумољиви у науму да Вас одвоје од Ваших оданих и богољубивих духовних чеда), од формалистичког приступа који су Вам још једном потурили Ваши осиони а некомпетентни сарадници. Али нека буде Ваша воља, да не прејудицирам исход поступка који сте покренули својом Одлуком.

+++

После тога секретар Црквеног суда шаље акт ЦС бр. 42:

ЦРКВЕНИ  СУД

ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

Трг Св.Саве 4, 36000 Краљево

Ц. С.   бр. 42

14. фебруар 2011.године

Господину Милоју Стевановићу,

приватном предузетнику из Чачка,

У прилогу Вам достављамо оптужницу коју је црквено-судски тужилац Епархије жичке у Краљеву код овог Суда покренуо против Вас. По правилу и дисциплинском поступку за Црквене судове СПЦ чл. 70, потребно је да се изјасните поводом тужбе у року од 14 (четрнаест) дана. Ако у наведеном року не одговорите на оптужницу, по чл. 66 Правила и поступака за Црквене судове СПЦ сматраће се да дело признајете и да се тог права одричете.

секретар-Црквеног суда

Мр Небојша Дабић, јереј

+++

Уз овај акт стиже и оптужница:

Црквеносудски тужилац

Православне Епархије жичке

Краљево, Трг Светог Саве 4,

14. фебруара 2011. године

На основу акта Е. бр. 47 од 21. јануара 2011. године, a пo уставу СПЦ чл. 120 и по 68. и 69. правила и поступака за Црквене судове СПЦ подижем

ОПТУЖНИЦУ

против господина Милоја Стевановића, рођеног 1949. године у Горачићима, приватног предузетника из Чачка, са станом у улици Хајдук Вељкова. бр 26 у Чачку. Господин Милоје Стевановић се бавио пословима општинског правобраниоца, директора предузећа, пословима банкарства, а био је и општински секретар СКЈ у Лучанима.

За суђење по овом поступку надлежан је Црквени суд Епархије жичке са седиштем у Краљеву, коме и достављам ову оптужницу на даљу надлежност.

Господин Милоје Стевановић је 3. јуна 2010. године у селу Лозница, општина Чачак, примио одбегле монахе из рашко-призренске Епархије. Наиме, на имању господина Милоја Стевановића настанили су се монаси који су напустили своје манастире у рашко-призренској Епархији након разрешења Епархије Епископа рашко-призренског Артемија од 13. фебруара и пензионисања од 4. маја 2010. године. Они су без благослова тадашњег администратора рашко-призренске Епархије напустили своје манастире 3. јуна 2010. године, а затим су се без благослова Епископа жичког настанили на приватним имањима на неколико места у Епархији жичкој. Једна група тих монаха се настанила на поменутом имању у Лозници код Чачка управо 3. јуна. О овоме је и сам, господин Милоје Стевановић обавестио Епископа жичког својим писмом од 3. јуна 2010. године. И поред упозорења Епископа жичког Хризостома, упућеног преко намесника трнавског протојереја Саше Јоловића од 4. јуна 2010. године, господин Милоје Стевановић није отпустио одбегле монахе са свог имања. Исте монахе је након њиховог рашчињења 7. децембра 2010. године од Великог Црквеног суда СПЦ, и даље признавао за монахе.

Уједно, господин Милоје Стевановић је у више наврата учествовао на "богослужењима" које је вршио бивши Епископ, сада монах Артемије (рашчињен и враћен у ред монаха 19. децембра 2010. године), у селу Љуљацима. Ове "службе" су вршене заједно са неколико рашчињених монаха који су напустили своје манастире у рашко-призренској Епархији у јуну 2010. године, а који су се, како смо поменули, настанили у Лозници на имању господина Милоја Стевановића.

Овим својим поступцима господин Милоје Стевановић је прекршио чл. 47. и 49. Правила и поступака за Црквене судове СПЦ. Истим делима је прекршио и следеће Свете Каноне: Апостолски 31; Гангрског Помесног Сабора 6; Антиохијског Помесног Сабора 4 и светог Василија Великог 1. Тиме је господин Милоје Стевановић учинио преступ против црквеног поретка.

Узимајући све ово у обзир предлажем де се господин Милоје Стевановић казни

коначним искључењем из црквене заједнице.

Као доказ за ово прилажем изјаве господина Милоја Стевановића упућене Епископу жичком Хризостому у којима не негира присуство одбеглих монаха на свом имању у месту Лозница. Поред тога, прилажем неколико фотографија на којима се види да је господин Милоје Стевановић био присутан на "богослужењима" монаха Артемија у селу Љуљацима. Ово све потврђују фото и видео записи које можемо видети на неколико интернет портала.

Образложење

Господин Милоје Стевановић је, ако узмемо у обзир дешавања још од пре три године, свесно ишао у правцу расколничког деловања. Наиме, било је приметно његово деловање већ приликом штрајка глађу свештеника у Чачку у јануара 2008. године, које је тенденциозно медијски пропраћено. Исто тако, био је присутан са групом људи у порти чачанске цркве 30. марта 2008. године, да би подржао свештенике који су штрајковали глађу, приликом састанка комисије Епископа жичког са свештенством храма у Чачку. Исти је био врло активан у догађајима приликом освећења храма у селу Душковцима 17. јуна 2008. године, где је Епископ жички физички нападнут. Одбио је позив комисије Епископа жичког да дође на састанак због непослушности, а истовремено je захтевао да га исти Епископ прими због такозваног унијаћења, и тиме је показао колико је непослушан Цркви. У својим књигама, које је објавио, често оптужује архијереје СПЦ, као и неке свештенике. На тај начин господин Милоје Стевановић себе поставља изнад Цркве, тумачећи истину протестантским и расколничким методама. Својим најновијим поступцима и учествовањем на "богослужењима" монаха Артемија господин Милоје Стевановић се недвосмислено ставио на страну противника Цркве и рушитеља црквеног поретка.

Црквеносудски  тужилац Епархије жичке

Миломир Радић, јереј

На ову оптужницу УГ “Законоправило“ у предвиђеном року шаље писмену одбрану (објавићемо је у наредним данима - прим."Борба за веру") за свога члана која се састоји I, II и III дела – који ЦС игнорише тако што одбрану и приложену документацију  препакује у свој коверат и враћа на адресу Удружења уз акт ЦС бр 52:

ЦРКВЕНИ СУД

ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ

Трг Св. Саве 4, 36000 Краљево

Ц.С. бр. 52

1.март 2011. године

Парацрквеној организацији „Законоправило“

Чачак

Са парацрквеним организацијама Српска Православна Црква не комуницира нити прима њихове захтеве и поднеске. На основу тога враћамо Вам документа која сте послали Црквеном суду Епархије жичке.

секретар Црквеног суда

Мр Небојша Дабић, јереј

ПРИЛОЗИ: