ОТВОРЕНО ПИСМО УГ „ЗАКОНОПРАВИЛО“ СВЕШТЕНИКУ МР НЕБОЈШИ ДАБИЋУ

- Секретару Црквеног суда Епархије жичке -

Уважени,

С обзиром да Ваш потпис и титула mr (што од латинског „magister“ то јест „учитељ“; какве науке – то се може закључити по Вашим поступцима, који су, очито плод зизјуласовске, а не светониколајевске и светојустиновске теологије)* стоје испод акта Црквеног суда „Ц.С. бр. 52“ од 1. марта 2011. године, УГ „Законоправило“, ради објективног обавештавања јавности истиче следеће:

1. „Законоправило“ није ни црквена ни „парацрквена“ организација, него Удружење грађана, са својим оснивачким актом и легалном регистрацијом пред органима државе Србије, па нас зато чуди што сте одбили да комуницирате с истим позивајући се на нетачну тврдњу.

2. Иако су чланови УГ „Закоправило“ часни припадници СПЦ, од којих су неки носиоци високих црквених признања, па чак и ордена Светог Саве, они су, свакако, и грађани Србије. Одакле Вам право да, злоупотребивши печат Епархије жичке, који није Ваша приватна својина одбацујете комуникацију с грађанима ове земље?

3. Шта треба да урадимо да бисте комуницирали с нама:

а) да признамо папски примат, као двојица наших епископа у Равени 2007;

б) да примимо напрсне крстове и папско прстење као двојица наших епископа у Риму 2003;

в) да запалимо свећу у синагоги;

г) да клањамо у џамији;

д) да учествујемо у молитви свих религија у или на „Молитвеном доручку“ у Вашингтону;

ђ) све ово заједно?

   Можда би смо тако нешто и учинили, али канони Православне цркве то изричито забрањују, па, шта год да заокружимо, то, као услов за комуникацију, не можемо испунити.

4. Пошто су Вама и Вама сличнима блиски „дијалог“ и „молитва“ са сваком „алом и враном“, а свој народ, грађане Србије надмено прецртавате са списка подобних за комуникацију, подсећамо Вас на чињеницу да је народно памћење дубоко и трајно, и да ће случај mr Небојше Дабића у њему бити знана (мада ситна и ситнодушна) епизода.

5. Ниво Вашег (не)комуницирања показали сте тиме што сте текст одбране с којим је УГ „Законоправило“ хтело да се укључи у расветљавање истине о случају г. Милоја Стевановића извадили из првобитног омота, упознали се с његовим садржајем (можда и фотокопирали), поново га запаковали и вратили под изговором „некомуницирања“ чиме сте нас духовито подсетили на улогу среског шпијуна из Нушићевог „Сумњивог лица“, али и подстакли да јавност упознамо са садржајем ових докумената ( и не само њих).

6. Дакле, свештеник mr Небојша Дабић одговоран је за то што документација о „случају Стевановић“ иде пред јавност Србије, а не остаје у братољубљивим оквирима унутарцрквеног општења. То нам није мило, али је логично.

7. Пошто у овом тренутку наступате с позиција силе, подсећамо Вас: с те позиције, нема молитве Богу; али, и ослонац на оно нашта се Ви ослањате, Бог не воли. Пошто „Сила Бога не моли, а Бог силу не воли“, УГ „Законоправило“ зна да „Правда држи земљу и градове“, било би добро да се и Ви и ми, као грађани Србије, за уразумљење помолимо Богу правде, коме пева наша химна, осим ако Вам и тај вид комуникације с грађанима ове земље није одбојан.

Желећи Вам свако добро од Господа правде и мудрости, с поштовањем

                                                                      УГ „Законоправило“

__________

*На каквом факултету уче наши нови „mr“, видимо из отвореног писма студената Богословског факултета СПЦ (објављеног у „Књижевним новинама“ 1-31. мај 2004., стр. 9), под насловом: „Реформа Богословског факултета“. (http://borbazaveru.info/content/view/3414/53/)