Проф. др Константин Каварнос

СТРАСТИ И НАВИКЕ

-Поука православнима о пушењу-

У Грчкој, као и целом свету, лекари и научници нас стално опомињу о огромној штетности пушења по здравље човека. Публикације на ту тему могле би испунити читаву библиотеку.

Али достигнућа медицине, као и других природних наука, сама по себи још увек нас не исправљају: она нам једино дају знања о узроцима и последицама у материјалном свету. Да нас научи да се користимо тим знањима ради испуњења нашег дуга према себи, ближњем и Господу – задатак је етике, пре свега – етике Православне Цркве, најпотпунијег и најдоследнијег етичког учења које баштини човечанство.

Из њега сазнајемо да је свако од нас – храм Господњи, и да смо дужни да те храмове сачувамо у чистоти и поретку, пажљиво избегавајући све оно што би храм могло оштетити. Апостол Павле вели: "Не знате ли да сте храм Божији и да дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви" (1. Кор. 3, 16–17).

Даље сазнајемо да је Господ сваком од нас дао ове или оне дарове које треба правилно да користимо и умножавамо (Мт. 25, 14–30). Међу тим даровима је и телесно здравље, и брига о њему је наша света дужност, коју нам налаже хришћанска етика: ако бесциљно штетимо свом здрављу, чинимо грех – свесни или несвесни.

Од многих православних писаца који су на ту тему говорили, навешћемо само два примера. Преподобни Максим Исповедник († 635) је писао: "Ономе који своје тело чува од плотских наслада и од болести оно верно служи ради достизања виших циљева". А светом Нектарију Егинском († 1920. год) припадају следеће речи: "Да бисмо били срећни и достојни свог призива, душа и тело треба да су здрави: без тога нећемо видети ни радости, ни успеха у својим напорима. Треба се старати о својој снази и бодрости, обезбеђујући и телу и души оно што им је неопходно" ("О последицама правог и лажног образовања", Атина 1894. г).

Доследан православни поглед на религиозну и етичку страну пушења изложио је један од највећих послевизнатијских црквених списатеља, преподобни Никодим Светогорац († 1809. год) у "Књизи упутства" и "Духовним вежбањима". Прву је написао због свог рођака, митрополита Јеротеја, па она садржи директна упутства свештенству кад је пушење у питању; друга је упућена мирјанима. Прочитајте следеће одломке и уверите се у важност тог проблема не само кад је телесно здравље као такво у питању него и кад је реч о здрављу душе, и свесном хришћанском живљењу у целини.

1. ПРЕПОДОБНИ НИКОДИМ СВЕТОГОРАЦ О ПУШЕЊУ

("Књига упутстава", треће издаље, Светогорска библиотека, 1958, стр. 60–62)

Пре свега, пушење је супротно пристојном изгледу, друго, оно не приличи високом свештеничком и епископском позиву, треће, оно је погубно за телесно здравље.

а) Пушење је супротно пристојном изгледу. Јер ако пристојном изгледу противуречи све оно што по својој природи изазива одвратност и наноси штету племенитом осећању или разуму, зар није очигледно да је употреба дувана не само сасвим несагласна са пристојним изгледом него чак и нуди варварски, груб и одбојан призор, како и ономе који му присуствује, тако и онима који размишљају о датом (тј. пушењу, нап. прев).

Заиста је призор за негодовање кад се угледа човек који у уста ставља смрдљиву муштиклу од дрвета или кости, па кроз њу увлачи клобуке пакленог дима у своје груди, постајући сличан Димедовим коњима и Јасоновим биковима (животиње античког мита, нап. прев), који из уста и ноздрва испуштаху дим и пламен. Има ли слике гнусније, ружније и мрскије?

б) Пушење не приличи високом свештеничком и епископском позиву. Пошто је епископ икона Самога Христа, читав његов изглед мора да оличава богоподобност и чистоту, да доноси корист и штити од штете.

А има ли икакве чистоте у склоности богопротивном биљу (дувану)? Има ли икакве користи кад се види како служитељ Престола Господњег узима неку цевку, распаљује ватру у удубљењу на крају (те цевке, тј. луле, нап. прев), испушта из уста и носа смрдљиви дим, па трује ваздух у просторији тешким, угљеним димом који изазива гађење? Епископ и свештеник треба да упију духовни миомир свим чулима својим, да би га поделили са околином, и са Хришћанима, и са незнабожцима, по речи светог апостола Павла: "Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају" (2. Кор. 2,15). Али ако такав гута и издише мрски дувански дим (од кога многи ненавикнути и осећање губе), како он може, у складу са својим призвањем, да буде сладак и живоносан миомир за људе који му приступају?

(У вези са гореспоменутим о пушењу, кад су у питању лица духовног звања, међу која спадају и појци, умесно је напоменути и разорно дејство дуванског дима на глас. Корист коју доноси читање и појање у храму, у великој мери зависи од вештине чтечева и појаца; она пак. уз остале чиниоце, какви су побожност и смирење, зависи и од гласа. Последица пушења је, међутим, да "глас страда и мења се", што са собом повлачи "смањење дијапазона и интензивности, пораст замора, губитак чистоће и динамике гласа, и изненадне прекиде звука који се производи" (Д. Г. Панагиатопулос, "Теорија и пракса византијског црквеног појања", 1947, стр. 281 – прим. састављача).

в) Страсна везаност за дуван погубна је чак и за телесно здравље. Није случајно да се код многих пушача после смрти открије угљенисана унутрашњост (то јест, разорена, поцрнела плућа). Редовно пушење које се наставља исто је што и самоубиство; то потврђује сагласно мишљење научника и просветара, који строго куде коришћење дувана.

(Медицина обезбеђује опширна и уверљива сведочанства која потврђују мишљење преподобног Никодима о штетном утицају пушења на физичко здравље. Пре више од стотину година, доктор Арнолд Лоран је писао: "Поред соли опасних за организам, дуван садржи и отровни алкалоид – никотин... Никотин може разорно да делује на различите органе, на пример, на унутрашњу област ока, на очни живац, и на нервни систем у целини; али је, без сумње, најпогубнији за срце и желудац... Сер Ландер Брентон и други истраживачи су показали да дуван изазива повишења крвног притиска, неки пут до катастрофалног нивоа... Имамо клиничка факта о подложности артериосклерози код дугогодишњих пушача" ("Старост одступа", Филаделфија, 1912. стр. 336–337.). Савремена медицина доказује да је пушење један од основних узрочника рака плућа – прим. састављача).

2. НИЈЕДАН ХРИШЋАНИН НЕ СМЕ ДА ПУШИ ("Духовна вежбања", четврто издање, Светогорска библиотека, стр. 100–101)

Многи греси, како они које називамо смртнима, тако и остали, могу толико да завладају човеком да он постане њихов слуга – или, другим речима, слуга ђавола. О таквим људима речено је: од кога је ко побеђен томе и робује (2. Пт. 2, 19), као и: сваки који чини грех робује греху (Јн. 8, 34). Једнима влада кафа, другима – бурмутица (за ушмркавање дувана, нап. прев), трећима – цигарета; презасићени чемером и отровом, нису кадри ни две речи да повежу не попивши шољицу кафе, не помирисавши дуван, или не увукавши у себе облак дима.

Безумници, они су заборавили да ништа не сме да опија и да поробљава наша чула, као што каже свети Григорије Богослов: "Не развраћајте свој укус, и не подваљујте свом чулу мириса". И ако већ виде нешто елегантно и племенито у пушењу луле и томе слично, неће им бити наодмет да знају став једног од савремених мислилаца, који је на неке од етичких тема и овако проговорио: "Има ли много елеганције и племенитости да човек, прелепо и одуховљено створење Божије, зарива себи у уста лулу са отровном травом? Или да из уста и носа, као из неке пећи, испушта одвратне клобуке смрдљивог дима, на тај начин постајући сличан змају пламеног даха, који оличава ђавола, као што рече Господ: Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста (Јов, 41, 12)? Каква је то, реците, елеганција, каква племенитост? Тешко да су људи измислили нешто бесмисленије и ружније."

Ако је овако, можемо ли овај грех називати малим и безначајним, кад он има власт сличну тешким и страшним гресима? И признајте – да ли је далеко од страсне везаности за дуван до опседнутости смртним гресима блуда, среброљубља, зависти? Наравно није далеко: и један и други потчињавају човека, држећи га у заточеништву, у ропству сопственим страстима. Било да је заробљен малим или великим грехом, као звер која у замку падне с једном или са се четири шапе, овако или онако, он је у власти смрти н дошао му је крај. Зато, пише свети Василије Велики, у Новом Завету нема разлике између малих и великих грехова: грех је над човеком имао власт само до Христовог доласка, а од оног времена кад је Господ, дошавши у свет, дао човеку власт над грехом, Хришћанину не доликује да се потчињава било каквој страсти."

3. ПУШЕЊЕ КРОЗ ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ (Према материјалима брошуре "50 питања о пушењу и здрављу" коју је 1982. издало Америчко онколошко друштво)

1. Постоје ли безопасне цигарете? Не. Пушење је увек опасно по здравље.

2. Да ли се опасност може избећи ако се пуши помало? Не. Свака цигарета изазива опасне последице. Чак и код оних који су мало пушили, приликом прегледа се наилази на оштећење плућа.

3. Да ли те последице брзо наступају? Практично тренутно. Чим дим дође у додир са живим ткивом, он га оштећује – било да је реч о уснама, језику, грлу, једњаку, и, на крају, органима за варење, надбубрежним жлездама и бубрезима.

4. У чему је конкретно штетност никотина?

Никотин је отровна органска супстанца, алкалоид, која се у природи среће само у дувану. На почетку, никотин подстиче мозак и централни нервни систем; касније, пак, он делује отупљујуће. Никотин изазива повећање крвног притиска у учесталости пулса, смањује апетит и кочи процес варења хране. Уз то, смањује површинску температуру коже и омета нормалан крвоток у рукама и ногама.

5. Какве су још опасне материје у дуванском диму? Различите киселине и агресивни гасови, а такође и значајне количине отровног гаса угљенмонокисида. Експериментално је доказано да многе од тих материја изазивају болести срца и крвних судова, злоћудне туморе плућа и других органа, емфизем и хронични бронхитис.

6. Да ли се здравље оштећено пушењем може поправити? Да, ако се пушење на време прекине. Код оних који на време одбаци пушење пре развића неизлечивих обољења плућа или срца и крвних судова здравље се постепено опоравља. Вероватноћа инфаркта почиње да се смањује после годину дана од престанка пушења, и после десет година налази се на нивоу вероватноће какав је код оних који никад нису ни пушили. Опасност рака плућа се смањује чим се угаси последња цигарета, и изједначава се са непушачима после 10 до 15 година.

7. Шта се може рећи о цигаретама са филтером? Филтер не уклања, него делимично умање штету по здравље. Код оних који пуше филтер–цигарете злоћудни тумори плућа појављују се нешто ређе него код осталих пушача; па ипак, код њих су ти тумори ШЕСТ И ПО ПУТА ЧЕШЋИ НЕГО КОД НЕПУШАЧА.

8. Шта се може рећи о цигаретама са смањеним садржајем никотина?

Такве цигарете би, по замисли, требало да буду мање опасне од осталих – али то је само замисао. У пракси, оне су много мање ароматне од обичних цигарета, и, да би се задовољио укус пушача, њима се додају разне ароматне примесе, саме по себи канцерогене или отровне. Испада да је смањење никотина у дувану нешто што доноси више штете него користи.

9.  Да ли је доказано да пушење изазива рак?

Доказано је. И то не само рак плућа. Према извештају министра здравља САД из 1982. – "пушење је водећи фактор смртности од рака у САД... око 30% свих оболења од рака са смртним исходом последица су употребе дувана. Пушење је основни узрок рака плућа, грла, усне дупље, једњака, и један од главних узрочника тумора надбубрежних жлезда и бубрега."

10. Какве су шансе излечења од рака плућа? Веома мале. Та болест се, по правилу, развија неприметно, и бива откривена тек кад ју је прекасно лечити. Више од 90% оболелих умире у току првих пет година. Ипак је, на срећу, рак плућа у великој мери могуће спречити – ако се пушење остави на време.

11. Какве још плућне болести пушење изазива? Емфизем – нарушавање способности дисања. Пушење смањује активну површину плућа кроз коју се прима кисеоник, па се човек брзо задише, што неки пут не пролази без боце са кисеоником.

12. Има ли смисла пушити не увлачећи дим? Не. Сваки додир живог ткива са дуванским димом има кобне последице. Ризик настанка злоћудног тумора усана, усне дупље и језика је исти, без обзира на начин пушења. Сви пушачи, међу којима су и они што дим не увлаче у себе, подложни су повећаној опасности од рака плућа.

13. У којој мери пушење утиче на срце?

Веома много. Отприлике сваки четврти смртоносни инфаркт у САД последица је пушења, а то је око 120000 смртних случајева годишње.

14. Да ли је пушење опасно за здравље мајке и новорођенчета?

Будућа мајка, ако пуши, ризикује спонтани побачај, превремени порођај, рађање мртвог детета или дете ненормално мале тежине, што, са своје стране, може бити узрок болести и смрти новорођенчета.

15. Чиме се објашњава оволика различитост штетних дејстава пушења?

Чињеницом да дувански дим садржи огроман број разних материја од којих свака може да делује на ове или оне делове или функције нашег тела. У чврстом талогу дуванског дима нађено је око 2000 познатих компоненти, међу којима има доста отрова и канцерогена (изазивача рака, прим. прев).

16. Зашто онда сви пушачи не добију рак плућа? Зато што сваки организам на штетна деловања никотина реагује на себи својствен начин, у зависности од личних особина. Али се са пуном сигурношћу може рећи да, уз остале једнаке делове, пушач умире пре непушача. Зато осигуравајући заводи непушачима смањују цену осигурања живота. До тог закључка је дошла и "Светска здравствена организација": "Смртност" је код пушача сразмерно већа него код непушача истог пола и узраста".

17. Да ли и непушачи добијају рак плућа?

Да, али сразмерно ретко. (Многи такви случајеви повезани су тзв. "секундарним", принудним пушењем, види ниже). Од 75% до 80% оболевања од рака плућа у САД односи се на пушаче.

18. Да ли многи успевају да се ослободе од пушења? Да, наравно. Сваке године око 2 милиона Американаца престане да пуши. У САД је више од 30 милиона бивших пушача. Многи престају да пуше због опасности по здравље, болести какве су инфаркт, рак плућа, емфизем. С тим се мора рачунати. Сваке године број пушача у САД се смањује.

19. Који је најбољи начин да се пушење остави? Не постоји један рецепт за све Као што људи различито почињу, тако и на разне начине престају да пуше. Сва су средства добра ако воде циљу и не наносе штету. На пример, корисне су дуге шетње, или рад у библиотеци, где је пушење забрањено. Али је најважнија одлучност и јасна свест о томе колико је (насупрот "слатког живота" приказаног у ТВ–реклами пушења) ово опака и штетна навика.

20. Ако престане да пуши, може ли себи касније, понекад, да допусти да запали?

Не. Чак и много година по престанку пушења, наркотична зависност од никотина може се тренутно повратити. Као што бивши алкохоличар не сме у уста да стави ни кап алкохола, тако и бивши пушач ризикује да све изгуби само једним повлачењем дима.

21. Ако сви престану да пуше, шта ће бити са пољима на којим се гаји дуван?

На њима ће сејати нешто корисно.

22. Неће ли то бити опасност за привреду наше земље? Пошто је то дуготрајан процес, он не нарушава економску равнотежу. Он је чак и веома користан, јер добици од индустрије пушења мањи су од штета које оно изазива. Губици изазвани ценом медицинских услуга, смањењем производне вредности рада, скраћивањем радног времена, и сличне штете то нам јасно говоре.

Савети за борбу против пушења

Ако можете на видном месту ставите натпис са молбом да се не пуши. Ако се возите туђим аутом са пушачима, пажљиво их замолите да не пуше толико, или да бар отворе прозор, пошто вам дим смета. У авиону и возу увек бирајте места где је пушење забрањено.

1. На послу:

Дајте на знање вашим сарадницима да не можете и неће да удишете дувански дим. Нека вам при руци буду штампани материјали о опасности пушење. Ставите натпис: "Молим вас да не пушите" или "Овде се не пуши" изнад свог радног места.

2. На скуповима:

На скуповима, састанцима и конференцијама предлажите да се пушење ограничи или забрани.

3. На јавним местима:

У ресторану замолите да вас одведу до места за непушаче; ако таквог места нема, упознајте с тим директора или шефа. Саветујте директора да забрани пушење у гардероби, итд.

4. У вашем граду:

Погледајте да ли у вашем граду постоје правила која ограничавају пушење на јавним местима. Ако таквих правила нема, обратите се градским властима с предлогом да буду уведена

4. ЗАКЉУЧАК

У првом делу нашег текста размотрили смо ставове преподобног Никодима Светогорца против пушења. Он подвлачи колико је та особина ружна и недопустива не само за духовна лица него и за све Хришћане. У пушењу он види директно зло, грех, страст, зато што и тело и душа постају робови истог и трпе штету која се не да поправити.

Поглед преподобног Никодима који је видео сву одвратност пушења поклапа се са естетичким ставовима њему савремених философа. Као што смо рекли, данашња медицина у потпуности је потврдила мишљење преподобног Никодима да је "пушење погубно и за телесно здравље". Закључујући, побројмо главе болести повезане с употребом дуваном:

1. болести ока и губитак вида

2. срчана аритмија и тахикардија

3. повишење артеријског притиска (хипертонија)

4. појава у крви отровног угљен–моноксида

5. уношење у организам разних канцерогених материја

6. надраживање грла и дисајних путева

7. појава тумора

8. ћелавост, болести зуба и десни

9. чести назеби и инфекције дисајних путева

10. нарочита изложеност следећим болестима:

рак усне дупље, рак плућа, рак грла, рак једњака, рак органа за варење, срчана инсуфицијенција (недовољност), инфаркт миокарда, емфизем плућа, хронични бронхитис, бронхијална астма, пнеумонија (запаљење плућа), чир на желудцу.

Наравно, медицина се бави углавном физичким здрављем и мало пажње обраћа на здравље душе. Медицинска истраживања пушења не баве се његовим утицајем на човекову душу, на његова осећања, вољу и разум. Нама је пак добро позната повезаност душе и тела, о којој нас свагда упозорава светоотачко учење. На пример, свети Јован Лествичник примећује: "Задивљујуће је то што се ум, будући бестелесан, од тела погани и да се, насупрот томе, он, невештаствени, од бденисања профињује и чисти" (Лествица 14, 28). И даље: "Неке од страсти, рођених у души, прелазе на тело; неке пак обрнуто" (15, 76).

Такође и преподобни Никодим Светогорац вели: "Према мишљењу философа, душа и тело су у присној и нераскидивој узајамној вези, тако да се покрети прве одмах преносе на другу, и обратно. Али како и зашто се то тачно збива нејасно је философима и теолозима" ("Књига упутстава", глава 2, стр. 41).

Самим тим, сасвим је природно да дувански дим и све његове отровне компоненте врше тако велики и погубан утицај на човекову душу. Кад пушење, по речима светог Никодима, постане страст, оно код пушача изазива истинску душевну болест. (Свети Симеон Нови Богослов је душевним болестима називао "све могуће страсти среброљубља, частољубља и сластољубља"; у древно доба на то је указивао и велики Платон).

Болесна страст са собом неминовно повлачи отупљивање савести и потискивање исте у сферу подсвести. Савест, урођени нам компас, подсећа душу нашу на дужност према Богу, ближњима и сопственом животу и здрављу; дуван, трујући пушача изнутра, његову савест погани отровним мутљагом и, уместо храма који је Творац каменио за благодатно обитавање Духа Светога, његово тело постаје гнусна гасна комора.

Парализа пушачеве савести често достиже такав степен да се исти, уопште не схватајући сву ружноту свог поступка, од главе до пете прожет дуванском опијеношћу, испуштајући задах из уста, усуђује да уђе у цркву и приступи Пречистим и Божанственим Христовим Тајнама.

Пример умртвљења савести под дејством дувана налазимо у једној од прича руског писца Лава Толстоја. Човек је замислио убиства, али се неодлучно колеба, не усуђујући се на злочин. Затим, изненада, први пут после паузе пали цигарету и, дубоко удахнувши, са смешком рече: "Каква сам ја кукавица!" – и без оклевања изврши оно што је наумио. Толстој је имао тужно искуство сусрета са сличним поступцима.

Не смемо изгубити из вида ни ону штету коју пушач наноси свима око себе, као што смо видели у поглављу о посредном пушењу. Непушачи, и одрасли, и деца, удишу исти дувански дим с никотином и другим отровним материјама, и невољно постају жртве оних опасности којима се пушач излаже по свој слободној вољи. Да бисте те опасности избегли, могу вам помоћи практични савети из треће главе овог чланка.