header image
НАСЛОВНА СТРАНА
65.годишњица упокојења Светог Владике Николаја Штампај Е-пошта
петак, 18 март 2011
         Поводом 65.годишњице упокојења Светог Владике Николаја доносимо четири мисионарска писма овог највећег Србина после Светог Саве, у којима налазимо одговоре на питања која највише заокупљају православне у данашње време, развејавају све страхове и недоумице, утврђују веру у коначну победу Цркве и указују на јединоспасавајући пут којим се долази до бољитка у времену и вечног живота у Царству Христовом.

+++

Свети Владика Николај
МИСИОНАРСКА ПИСМА

288. Писмо

-Руском свештенику Н. С.: О бризи за Цркву-

Треба се трудити и ревновати, а не треба се бринути. Труди се и ревнуј за истину и светињу Божију и положи на Господа бриге своје. Он захтева од нас оно што је у нашој власти а не оно што је у Његовој. Рекао је Спаситељ: ко од вас бринући се може примаћи расту својему лакат један? С пуним поверењем, дакле, у Створитеља свога вршимо свој дати нам посао и не бринимо о свему ономе што ће доћи и што може доћи. Више вреди кап молитве но море бриге. Нарочито не треба очајнички да се бринемо за Цркву Божију. Ако је ичему у васиони осигурана крајња победа, то је Цркви Христовој. И врата адова неће јој одолети. Свети Григорије Двојеслов описује Цркву свога времена и сравњује ју "са старом лађом разбијеном од буре, у коју лађу са свих страна улази вода јер су греде њене иструлеле и расуте од свакодневних таласа". На људима су тада биле тешке беде, глад, болест, узнемиреност, очајање; од честих ратова народ проређен, земљорадња запуштена; у брак нису хтели људи ступати. Јер сви су мислили да се крај свету приближио. Такво је било стање Цркве пре дванаест векова. Па није дошао крај; стање се поправило; Црква се утврдила и раширила. Да је крманош брода Цркве био човек, Црква би од буре сасвим пропала. Али је крманош Цркве, и онда и сада, свемоћни Дух Божији. Мир ти и радост од Господа.

+++

194. Писмо

-Богослову К. И.: О противницима вере-

Што си се уплашио? Против твога богатства устали су сиромаси, и ти си се уплашио! Од увек је тако, да сиромашни нерадо гледају богате. Твоја вера - твоје богатство. Твоја хришћанска вера обухвата небо и вечност и живот и истину и правду и радост и светлост и ангеле и песму. А они који су без тога свега буне се против тебе, истинског богаташа. Кад би се они бунили, да би и сами постали духовно богати као ти, па да се радујемо. Али не; они само хоће тебе да осиромаше. У томе је разлика између бунџија против светских богаташа и бунџија против духовних богаташа. Они први хтели би да одузму и присвоје, а ови други - да одузму и баце. Код оних првих је често нужда, понекад и завист, а код ових других је пакост. А пакост се храни мраком незнања, и у својим недрима носи казну себи. Ако пакосника мрзиш, двојно га кажњаваш. Ако га се плашиш, себе кажњаваш. Ни у чему да се не плашите од противника, учи нас апостол; јер, вели, противљење је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога (Фил. 1, 28). Свевидећи види и тебе и твоје противнике; непрестано вас гледа, од јутра до вечера и од вечера до јутра. Мисли о Свевидећем, и нећеш имати страха. Један храбар младић писао ми је, како се он бори за душу своју. "Кад замислим, вели, Бога уз мене Ја се нимало не плашим противника; но чим се моја мисао о близини Бога удаљи од мене, страх ме спопада". И овца се осећа храбра покрај пастира свога. Приби се и ти уз Пастира доброг, Христа. Моли Му се, да те не остави. И моли Му се, да отвори очи и срце противницима вере, да би прогледали и видели, да нису они ничији противници до само своји. Да би прогледали и видели једино спасење своје.

Мир ти Божији.

+++

115. Писмо

-Братству "Светога Јована":

О апокалиптичним појавама у наше време-

Мало сте се нешто уплашили. Читали сте Откривење Јованово, па вас обузео страх. Изгледа вам, да оне највеће страхоте тамо описане односе се баш на наше време. Неко вам је протумачио, да су све оне страшне аждаје и звери већ дошле у свет: и црвена аждаја у виду социјализма, и црна десеторога звер у виду масонства, и дворога звер у виду јереси. И сва та чудовишта у рату против хришћанства!

Баш и да је тако, браћо моја. Баш и да је у наше време пакао подигао све своје војске против Христа, прави хришћани треба без бојазни да гледају напред, са јаком вером и поуздањем у јединога Непобедивога. Није ли Господ рекао Својим следбеницима, онда кад их је било само једна шака усред огромне римске царевине: не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство (Лк. 12, 32). И ове пророчке речи су остварене. Следбеници Христови надвладали су Римско царство, и многа друга царства на земљи, задобивши уз то као најважније Царство - Небеско.

Апокалипсис је књига, која, мислим, има пророчки значај за сва поколења хришћанска до краја времена. Због тога је свако поколење примењивало смисао те књиге на своје време. Јер у сваком времену дизала се против вере Христове понека аждаја. Оклопљена у сва оружја земаљска и безбожничка, свака та аждаја дизала се, надимала се, сиктала, бљувала отров, но најзад свака је пукла и расула се у пепео. И вазда је свемоћни Христос остајао победилац над сваким појављеним апокалиптичним чудовиштем.

Тако је бивало кроз све векове, па тако ће бити и у последњи век, пред Суд Божији. Читајте пажљиво, шта апокалиптични видилац говори: како ће се све звери, све аждаје и сви началници лажи дићи против Јагњета Божијега, и како ће их Јагње Божије све победити. Ови ће се побити с Јагњетом, и Јагње ће их побиједити. Јер је (то Јагње) господар над господарима и цар над царевима.

Шта желите више поред оваквог јемства за победу Христову? Јер је Христос овде представљен као Јагње. У земаљским ратовима за имовине и државине никад се не зна унапред ко ће победити, па ипак многи ратници на обе стране боре се храбро и са надом. А ми водимо духовни рат, коме је од самога Бога унапред зајемчена победа, и проречена, и предсказана, и потврђена многим и многим досадањим победама непобедивога Христа над свима апостолима лажи и организацијама таме.

Да ли је ово последњи? Ко ће то знати? Јер Он је рекао: о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. Да ли је ово последњи рат за Христа и против Христа? Ако и јесте! Ако је и последњи, баш зато радујмо се и веселимо се! Јер мада ће у том последњем рату борба бити најжешћа, али ће и венци славе бити најсјајнији. Последњи рат значиће последњу и највеличанственију победу Јагњетову. Ко од хришћана не би срцем пожелео, да буде учасник баш те победе над победама?

Не бојте се, дакле, победа вере Христове тврђе је зајемчена него ли темељи васионе. Он по својој вољи одлаже последњу победу; можда зато да би је што већи број очију намножених људи могао видети, са неба и са земље, и што већи број срца њој се веселити.

+++

109. Писмо

-Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље-

Како сам кажеш, ти си служио под једним владарем много година. Ниједан дан није прошао, а да ти ниси помислио на свога господара, на његову вољу, на његове заповести, на његове намере. А тај владар био је смртан човек и - умро је. Но постоји један Владар, који није смртан, и не умире; који је био Владар и над твојим владарем као што је и над свима царевима и кнежевима овога света. То је Господ Бог, Створитељ и Сведржитељ неба и земље. Није ли сасвим словесно и природно, да људи, поданици тога владара над владарима, сваки дан помишљају на Њ, дознају Његову вољу, испитују Његове заповести, проничу у Његове намере? Али баш то што је сасвим словесно и природно многи су људи одбацили, па пошли искључиво за својом вољом, својим мислима, својим правилима и законима. А плод тога очигледан је у ово време: забуна, збрка, очај, амбис око људи и у људима.

Гледајући и сам све ово ти у чуду питаш: шта да радимо, да нам боље буде? Нећу ти ја одговорити, него пуштам једног светог човека, да ти одговори.

Прича се, како је у старо време у Мисиру било настало зло стање међу људима, слично данашњем стању у свету. Онда се два очајна друга из Александрије реше, да иду по свету и траже да као нађу бар једног човека мудра и срећна. После дугог узалудног тражења наиђу на светог човека у некој усамљеној дубрави. Овај им се поклони до земље и радосно их прими у своју колибу. После дугог разговора и испитивања увере се она два путника, да су заиста нашли човека, у коме су се сусреле мудрост и срећа. Па му рекну:

- Али, човече Божији, ми не можемо живети као ти! Како, дакле да будемо срећни?

Заплака се човек Божији, па уздиже поглед к небу и кроз плач рече:

- Није ни нужно да ви живите као ја. Но да би били срећнији него што сте, држите се ових правила:

- мислите о Богу бар колико мислите о људима,

- бојте се Бога бар колико се бојите људи,

- поштујте Бога бар колико поштујете људе,

- молите се Богу бар колико се молите људима,

- надајте се у Бога бар колико се надате у људе,

- иштите помоћ од Бога бар колико иштете од људи,

- вршите закон Божији бар колико вршите закон људски,

- благодарите Богу бар колико благодарите људима,

- славите Бога бар колико славите људе!

Саслушавши овај буквар живљења и владања она два друга врате се задовољни дома. То је и теби одговор, славни командире, па ти викни у уши и другима. А ја само могу додати: преко овог буквара нико и никада не може прећи на тежу књигу.

Господ нека те обрадује.

Последњи пут ажурирано ( петак, 18 март 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 55 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.