Коментари за неуспех на међуправославном сусрету у Шамбезију

Неколико дана после завршетка седнице Међуправославне припремне комисије, која треба да припреми материјал за разматрање на Великом свеправославном сабору, висока јерахија не крије разочарање и бригу за неуспех на сусрету. Као што је дипломатски истакао протојереј Николај Балашов, делегати су постигли једногласије за усвајање заједничког саопштења у којем се, ипак, лаконски саопштава да се учесници нису сагласили око два предметна питања.

Пафоски митрополит Георгије који је у пратњи хороепископа карпасијског Христофора представљао Кипарску православну цркву, не скрива разочарење,  што на сусрету од 22 до 26 фебруара у Женеви није постигнут напредак, који је требао да убрза сазивање Светог и великог сабора, који, према његовим речима, треба да реши не само богословске и црквене проблеме, него и да да ново сведочанство Православља у савременом свету, с одговорима на проблеме, који га потресају.

Кипарска црква је настојала да добије пето место у диптиху православних цркава, т.ј. када је добила аутокефалност на Трећем Васељенском Сабору. Тренутно се Кипарска Црква налази на десетом месту. „Да неби стварали проблем с Московском патријаршијом сагласни смо и са шестим местом“, изјавио је кипарски митрополит. Жеља Кипарске цркве је била подржана од грчко-језичних патријаршија – Константинопољске, Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Атинске архиепископије и вероватно од Српске патријаршије, која жели да задржи шесто место, док Руска црква на то место ставља Грузијску патријаршију.

Недостатак заједничких одлука на сусрету у Женеви је озбиљно узнемирио Константинопољску патријаршију ради настанка проблема за сазив припреманог Великог свеправославног сабора. Могуће је да ће бити назначен нови сусрет за поглаваре помесних православних цркава, који ће да донесе одлуку о наредним корацима.

Неуспех на женевском сусрету показује колико су озбиљне поделе у Православној цркви. По мишлењу протјереја Георгија Цециса, који анализира те односе, несугласице (различита мишлења) дугују се чињенице да помесне православне цркве „дејствују (раде) неусаглашено, а не као чланови једне свете и нереаздељне Православне Цркве”. Коментаришући ову тему грчка агенција „Амен“ примећује, да су то углавном Руска и Румунска црква, које се пре свега брину за геополитичке и националне интересе, а не за опште добро и за сведочење Православља у савременом свету. Према истом извору Московска патријаршија тражи обнављање пентархије, која тежи да заузме пето место.

извор: www.romfea.gr

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/