Као духовна чеда Светога Саве, и деца свете земље косовске и метохијске, имамо свету обавезу да свесрдно помажемо Српској Цркви и народу српском на Косову и Метохији.Ту свету дужност, помагања својих по роду и вери, морамо да осећамо према свима, ма где се наши угрожени саплеменици налазили, а поготово на исконским и изворним српским територијама. Тиме и другима сведочимо светост своје вере и истину свог духовног бића.

Мукотрпна времена кроз која је наш народ прошао, и изазови пред којима стоји, треба да су нам на поуку да ћемо се на скученим својим животним просторима моћи одржати само правом вером у Бога и неговањем тајне живота. Стога свесрдно молимо све оне на које се наше молбе односити могу - на српску младост, првенствено - да се врати коренима својим, да се жене и удају и децу рађају. Света мајка наша, Црква српска, увек је матерински водила бригу о моралном здрављу народа нашег. Зато апелујемо на све из рода нашег да прихвате и негују породичне вредности од Бога нам дате на којима смо до сада опстајали и били народ достојан поштовања. Поздрављамо напоре здравих српских снага - у Србији пре свега - и подржавамо их у њиховим напорима да се изборе за место српским породичним вреднотама унутар српског друштва.

Са дубоком забринутошћу пратимо збивања у нашој Цркви. Видимо да исте оне мрачне силе које су скресале и скучиле српски животни простор и великим нас понижењима подрвгле, сада немилосрдно насрћу на намучену Цркву нашу у настојању да разбију њено саборно јединство. Зато усрдно молимо духовне вође наше да се, руковођени мудрошћу предака наших, не поводе разлозима и аргументима царства земаљскога, да се уздрже од било каквих исхитрених и самовољних корака и опита. Од њих очекујемо да нам буду узорима у поштовању и следовању црквеног реда и поретка и повиновању саборским одлукама. Налазимо да у великој башти народа Божијих има места и за српску богослужбену традицију и праксу. Зато подржавамо нашег Архијереја, Господина Г. Георгија у његовим напорима на очувању богослужбеног поретка.

He залажемо се за то да се наша Црква затвори у себе и изолује, али исто тако, осећамо се обавезним да позовемо на будност и пажњу да се у међурелигијским и екуменским сусретањима не прелазе мере и границе од Отаца нам установљене, а нарочито да се црквена начала и свети канони не пренебрегавају. Позивамо архијереје наше да не сметну с ума да су најпре послани „изгубљеним овацама дома Израиљева", и тражимо да буду пастири свога стада - стада које је вековима напасано на светосавском и лазаревском завету и оданости српској црквеној традицији и националном предању. Зато позивамо још једном на поштовање саборски донесених олука и, заједно са нашим Владиком, подстицани и руковођени њиме, пружамо своју пуну и безрезервну подршку Светом Архијерејском Сабору у решавању свих питања - од одлуке о о јенообразности богослужбеног поретка у Српској цркви, преко апела да се не трчи у екуменске воде евро-атлантских интеграција, до одлуке о разрешењу кризе у Епархији рашко-призренској. Поводом свих ових питања позивамо вернике да се уздржавају од својих коментара којима само распламсавају страсти и тражимо да сопствена мерила вредности подреде мерилима Цркве, да се окрену путу смирења које могу наћи само у окриљу своје Српске, светосавске Цркве, дакле, у поштовању њених саборских одлука.

Престављењем блаженопочившег Митрополита Христофора остали смо осиромашени за једно велико црквено искуство и сигурну руку у вођењу дела Српске цркве на овим просторима. Утеха нам је и охрабрење у спремности Патријарха нашег да нам, у својству местобљуститеља трона Митрополита чикашко-либертивилског, притекне у помоћ и да мудрошћу својом и искуством надомести наш велики губитак, чиме духовни отац наш на најбољи начин потврђује и чува јединство наше вере и Цркве широм васељене.

Завршајвајући рад овог нашег скупа, благодаримо првенствено Богу што смо доживели да у братској љубави будемо уједињени у до сада бројчано највећем сазиву ове скупштине. Исказујемо најискренију захвалност домаћинима, црквеној заједници Светог оца Николаја у Хамилтону - од служитеља олтара, преко председника и учесника у раду овог скупа, до вредних чланица Кола сестара и браће која су у свим ситницама везаним за организацију овог саборавања, у сваком тренутку здушно били на располагању. Својим трудом и показаном љубављу посведочили су да је некад распарани хитон Светога Саве поново објединио све српске вернике на овом простору у једну и јединствену Српску православну епархију канадску.