|
 Имајући у виду радикални заокрет у односу на донедавне наговештаје из врха Српске православне цркве да је поглавар Римокатоличке цркве на корак до Ниша, међу појединим владикама појавила се неформална иницијатива за излазну стратегију у виду протестне ноте папи због његовог најављеног ходочашћа на гроб контроверзног хрватског кандидата за свеца-блаженог кардинала Алојзија Степинца, у оквиру папине посете Загребу 4. и 5.јуна.
С обзиром на то да у врху СПЦ има и оних којих сматрају да не треба мотрити на сваки папин корак и да српску цркву не треба да интересује коме се све папа клања док год то не чини заједно са православцима, о евентуалном упућивању протеста Ватикану, очекује се да коначну реч каже Свети архијерејски сабор на заседању које треба да почне 16.маја у Београду Иако у православном свету најмногољуднија и најмоћнија Руска црква није одушевљена идејом да први заједнички сусрет поглавара Римокатоличке цркве са поглаварима православних цркава буде на прослави 1700-те годишњице Миланског едикта у граду на Нишави, и мада у српском епископату нема консензуса по питању одлуке да се папа Рацингер позове у Србију 2013.године, верски аналитичар Живица Туцић не види потенцијалну протестну ноту Ватикану као "излазну стратегију" врха СПЦ из проблема у који су запали призивањем папе у Србију, а без консензуса у српском епископату и без претходно прибављеног мишљења сестринских православних цркава. - Без обзира што папа у јуну походи своју канонску територију, с дипломатског гледишта није спорно и не би било необично да СПЦ, преко апостолске нунцијатуре у Београду, упути писмо Светој столици у којем би изразила жаљење и незадовољство папином посетом Степинчевом гробу, уз реалну опаску да то може додатно да оптерети њихове међуцрквене односе - објашњава верски аналитичар Живица Туцић. Притом, наставља он, "треба имати у виду да СПЦ и Католичка црква у Хрватској до данас нису размотриле историјска питања која оптерећују односе између верника и цркава, нити су хрватски католици критички анализирали своју позицију за време нацистичке Независне државе Хрватске Другом светском рату". - Реч кајања је морала из Католичке цркве да уследи одавно, добродошла би и сада, али да је уследила на време можда се уназад 20 година могло много штошта избећи на тлу бивше СФРЈ - закључује Туцић Блажени на Титовој војној паради Подсећања ради, надбискуп Степинац који је рођен 1898. у Хрватској после Другог светског рата, 1946. године осуђен је за ратне злочине на 16 година. Првих пет је провео у затвору у Лепоглави, одакле је пребачен у кућни притвор где је и умро 1960. Претходно је 1952. из Ватикана стигао указ да се Степинац проглашава за кардинала. У Степинчевој биографији занимљиво је да је као аустроугарски војник у Првом светском рату био рањен и заробљен у Италији која је тад ратовала на страни Србије. Из логора се као добровољац нашао на српској страни на Солунском фронту, да би потом неколико дана по проглашењу фашистичке Независне државе Хрватске (10. априла 1941), честитао Анти Павелићу и сврстао се уз њега заједно са својим потчињеним католичким свештенством. Затим, Степинац се волшебно нашао и на првој Титовој војној паради 1945. и био у ложи заједно са хрватским комунистичким врхом. Папа Јован Павле Други прогласио је 1998. Степинца блаженим што је у Римокатоличкој цркви корак до свеца. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/137028/SPC-Sprema-se-protest-Vatikanu-zbog-Stepinca- |
