 Одржавање свеправославног сабора, по свему судећи, много је даље него што се до пре неколико месеци очекивало уз наговештаје да би тзв. Осми васељенски сабор могао бити одржан крајем ове или до краја следеће године. На последњој припремњ седници, која је одржана у Женеви, испоставило се да је за сада непремостиви камен спотицања - утврђивање хијерархијског редоследа канонских православних цркава.
Осим тога, недавно су Румунска и Јерусалимска патријаршија прекинуле контакте због тога што, како тврди Јерусалим, Букурешт задире у канонску територију јерусалимског патријарха јер гради богомољу и румунски духовни центар у Јерихону. Мада се говори о 14 канонских православних цркава, испоставило се након женевског сусрета, да се не зна тачно колико их има, јер се спискови Москве и Цариграда разликују. Тако на пример, како преноси Верска информативна агенција (ВИА), Москва Православну цркву Америке (ОЦА) сматра самостојном пошто јој је она дала аутокефалију, али ту самосталност јелински (грчки) блок православних није никад признао, а исто се односи и на аутономију Јапанске православне цркве добијену од Москве. С друге стране, Москва не признаје аутономну цркву Естоније, која је тај статус добила од Цариграда. На недавном женевском састанку поглавар Кипарске православне цркве архиепископ Хризостом Други оштро се успротивио да у редоследу православних цркава Кипранима припадне десето место, а Руси, који су, по његовим речима, хиљаду година млађа црква, да буду на петом, као што је сада случај. "Нама припада пето место после древних патријаршија, после Јерусалима, иако смо мала црква. Руси су примили хришћанство у 10. веку, а ми још у првом столећу, када су други били пагани. И ми тражимо да се то поштује“, поручено је из Никозије. Кипрани су уверени да ће их подржати Цариградска патријаршија, која по части има примат у православљу, као и православци из јелинског блока, односно из Александрије, Јерусалима, Атине и Тиране. "Најбоље би било да ово питање размотри Велики сабор православља, тако да пре тога није потребно о овоме постићи консензус“, став је црквене Никозије. Историјске древне цркве су, како наводе у Никозији, оне које су настале у првом миленијуму хришћанства и основане су од васељенских сабора (било их је седам и последњи је одржан 787.године), док су све остале настале су касније. "Није битно да ли једна црква има ранг патријаршије или аутокефалне архиепископије, важно је време њеног настанка. Московска патријаршија је од Цариграда стекла самосталност у 16. веку, а друге патријаршије у данашњем организационом облику (београдска, букурештанска, софијска и тбилијска) тек у 20. веку“, образложио је архиепископ кипарски. Да би избегла непрестана размимоилажења последњих месеци са Москвом, која се поново заоштравају, Цариградска патријаршија је оформила у православљу ново тело. Реч је о институционализацији сарадње "древних цркава православља“. У њих су убројане осим Цариграда, Александрија, Антиохија, Јерусалим и Кипар. Први сусрет поглавара ових цркава требало би да се одржи до краја ове године. С друге стране у словенском православном свету сматрају да овај потез води у нове међуправославне поделе, на "древне и нове цркве“, а нове су, осим Москве, и све на Балкану, као и грузијска. Кипарска црква очекује да њен захтев уз Цариград подрже и православни из јелинског блока, односно из Александрије, Јерусалима, Атине и Тиране. Никозија је, подсећања ради, до недавно била спремна да прихвати шесто место, као и да Москва задржи пето. Кипрани су у међувремену одустали, јер се у јелинском (грчком) православном свету неки потези Москве тумаче као поткопавање првенства Цариградске патријаршије. Москва, како се тумачи, "следи геополитичке а не канонске и историјске аргументе, зато што је најбројнија и што иза ње стоји најмоћнија православна држава“, мада ти аргументи, са јелинске тачке гледишта "немају тежину у црквеним питањима“. Архиепископија кипарска сматра да је Москва отишла "предалеко у тежњама да доминира у православљу“. Синод православне Јерусалимске патријаршије на челу са патријархом Теофилом донео је одлуку о прекиду свих односа са Румунском православном црквом којом руководи патријарх Даниел (Данило). Раскид подразумева и да се у литургијским молитвама у Јерусалимској патријаршији убудуће не помиње име румунског патријарха. Спор је настао зато што Румуни подижу храм и ходочаснички центат у Јерихону, на канонској територији Јерусалимске патријаршије, без њене сагласности, без обзира што у православљу важи канон да једна Црква не може да подиже објекте на просторима друге, без њене сагласности. "У савременим условима није могуће са пуном строгошћу буквално примењивати територијално разграничење између помесних цркава. Румунски храм у Јерихону гради се за румунске ходочаснике, а не за вернике Јерусалимске патријаршије“, поручио је Даниел Теофилу и затражио да Јерусалим благослови градњу, не прихватајући да се она прекине. Из Јерусалима је пак поручено да су побожни румунски ходочасници "и даље су добродошли у Свету земљу и свете манастире Јерусалимске патријаршије". http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/137222/Buknula-svada-medu-pravoslavcima- |
