Да ли ће СПЦ други пут заредом направити преседан и за живота постојећег бирати новог патријарха? Судећи по изјави епископа нишког Иринеја (Гавриловића), могућност да у новембру на Светом архијерејском сабору буде изабран 45. поглавар Српске цркве никада није била већа.

„Патријарх је сада у другачијој ситуацији, у 94. години, и прилично је везан за постељу. Ја верујем да он размишља о повлачењу. Ствар је Сабора да ли ће то прихватити или ће донети одлуку да обавља дужност патријарха док је жив”, рекао је владика нишки Иринеј агенцији Бета.

Епископ нишки је веома уважаван у Српској цркви и, осим тога, близак је и патријарху Павлу, тако да ова његова опрезна изјава, ипак, наговештава покретање изборног процеса у СПЦ.

„Могуће је да део епископата који се залаже за промене на челу СПЦ заправо преко владике нишког припрема вернике и јавност о неопходности избора новог патријарха. Када то каже владика Иринеј, који се раније и сам противио патријарховом повлачењу, онда то нешто сигурно значи”, незванично поручују из Српске патријаршије.

Живица Туцић, уредник Верскоинформативне агенције, каже да је добро што се о овом питању огласио неко из епископата, али додаје да није сигуран да ће до почетка сабора 11. новембра архијереји постићи консензус о потреби да се СПЦ добије новог поглавара

„Не верујем у те приче да је патријарх већ поднео оставку. Ако и постоји неки папир тешко да би неко поверовао у аутентичност таквог документа. Уколико на почетку сабора не дође до поделе о том питању, требало би да се изабере делегација која би отишла до патријарха да види да ли он хоће да се повуче”, каже Туцић, који сматра да је СПЦ требало и раније да добије новог поглавара, како би успешно могла одговори на све веће изазове с којима се суочава наше друштво.

Др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право, истиче да је учвршћивање праксе по којој се за живота патријарха бира други поглавар супротно канонима и штетно за цркву, јер је срозава на ниво постојећих световних институција у држави.

„Могу председници владе, министри и директори да подносе оставке, али не и патријарх. Нема канона који то оправдава, ако има нека наведу који је. Болест поглавара, било дужа или краћа, не може бити повод за његово повлачење. Постоје канонска правила која говоре о кривици архијереја на основу којих због одступања од догматског учења или нарушавања црквеног поретка могу бити опозвани, али не и она која говоре о пензионисању или повлачењу са епископске катедре”, каже Петровић.

У појединим црквеним круговима има различитих размишљања због чега се поново форсира прича о избору новог патријарха. По мишљењу једних, на тај начин се у други план гурају други проблеми у цркви као што су начин служења свете литургије око којег постоје озбиљна спорења, или однос према начину обнове порушених светиња на Косову и Метохији. Има оних који сматрају да се и држави жури да црква што пре изабере новог поглавара како би се нови патријарх својим ауторитетом јасније определио за европске интеграције.

Пут за избор патријарха Павла 1990. године између тројице кандидата омогућила је Војномедицинска академија. Његов претходник патријарх Герман је после пада и прелома кука 1989. године дуго био на лечењу у овој установи. Током лечења здравље му се погоршало и конзилијум је делегацији СПЦ саопштио „да садашње здравствено стање, поодмакло животно доба и дужина трајања лечења показују да Његова светост патријарх српски Герман више није у могућности да обавља своју високу дужност”.

Патријарх Павле је скоро годину дана у болници, али из ВМА овог пута не стижу наговештаји да би уочи сабора могли да изађу у јавност са сличним саопштењем као 1990. године.

Миленко Пешић

-------------------------------------

Како се бира патријарх

По Уставу СПЦ патријарх се бира на изборном Светом архијерејском сабору који укључује и активне викарне епископе и то најкасније у року од три месеца откад се упразни патријаршијски престо. Патријарх се, по члану 42. Устава СПЦ, бира између активних епархијских архијереја који управљају епархијом најмање пет година. На Сабору мора бити присутно најмање две трећине епископа. Одсутни архијереји могу овластити друге епископе да уместо њих гласају, с тим да један владика може бити опуномоћен само за један глас. Тајним гласањем и апсолутном већином бирају се тројица кандидата. По члану 43. црквеног устава жребом се од тројице кандидата који су добили највише гласова бира патријарх. Свечано устоличење је дан касније у Саборној цркви у Београду, а накнадно у Пећкој патријаршији.

[објављено: 24/10/2008]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Samo-patrijarh-Pavle-odluchuje-o-povlachenju.sr.html