header image
НАСЛОВНА СТРАНА
"Политика": Грешни Милоје коначно искључен из СПЦ Штампај Е-пошта
уторак, 17 мај 2011
          Милоје Стевановић екскомунициран због „оснивања монашког општежића на приватном имању”. На овај начин, постао је једини Србин који је искључен и из Савеза Комуниста (1984.) и из Српске православне Цркве.

Чачак – Велики црквени суд Српске православне цркве, којим председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије, оснажио је пресуду црквеног суда православне Епархије жичке којом је Милоје Стевановић (62), предузетник из Чачка, коначно искључен из црквене заједнице. Велики ЦС већао је 29. априла ове године, а примерак пресуде је, јуче касно поподне, „Политици” уручен у парохијском дому цркве Светог Вазнесења у Чачку.

У изреци, ВЦС наводи се да је веће једногласно нашло да је „Милоје Стевановић крив због примања на приватно имање одбеглих јеромонаха и монаха” као и „оснивања монашког општежића на приватном имању без благослова надлежног архијереја”. Стевановићу се за кривицу узима и „вређање надлежног епископа, свештеника, црквених и црквено-судских власти у текстовима и књигама”, али и „учешће на такозваним богослужењима која је у месту Љуљаци обављао рашчињени и, у ред монаха враћени, бивши епископ Артемије”.

Стевановић, који своје књиге потписује као Грешни Милоје, 3. јуна прошле године на своје имање у Лозници код Чачка примио је игумана и калуђере (15 монаха) манастира Црна Река, који су тада напустили Епархију рашко-призренску, из солидарности са својим епископом Артемијем. Црквени суд православне Епархије жичке искључио је Стевановића из СПЦ пресудом од 10. марта ове године, на шта се он жалио приговарајући да тај суд који заседа у Краљеву није надлежан у његовом случају пошто је оптужени још од прошлог лета становник Београда.

Међутим, ВЦС није уважио ту жалбу, па у образложењу своје пресуде наводи да је „оптужени (не помињући у овом случају његову отворену антицрквену делатност у време када је био општински секретар Савеза комуниста Југославије у Лучанима) своје нецрквено и противцрквено деловање започео подршком такозваном штрајку глађу тројице свештеника у Чачку јануара 2008. године, па у немилом догађају 17. јуна 2008. године у селу Душковци приликом освећења сеоског храма, када је Епископ жички и физички нападнут”. Додаје се да учешћем у богослужењима која су обављана од рашчињених клирика „Стевановић није показао ниједан знак покајања, настављајући јавну саблазан”.

У образложењу се саопштава, такође, да пријава нове боравишне адресе не лишава Црквени суд православне Епархије жичке да суди у првој инстанци, јер су „сви преступи почињени на територији Епархије жичке”. Томе је додато: „Следујући вишевековном црквеном поретку и судећи према приложеним доказима уз оптужницу против Милоја Стевановића, Велики црквени суд не признаје право оптуженом да сам бира судску власт пред којом ће одговарати, с обзиром на то да је већ игнорисао појављивање на главном претресу пред ЦС ЕЖ.”

Чланови већа којим је председавао митрополит Амфилохије били су епископ бачки Иринеј и епископ далматински Фотије, као и свештена лица мирског реда, протојереј др Радомир Поповић и протојереј др Драгомир Сандо, професори Богословског факултета БУ у Београду.

Одлуке Великог црквеног суда су коначне и извршне. Могућност да се Грешни Милоје врати у СПЦ, ипак постоји. Свештеник Владе Капларевић, секретар Црквене општине у Чачку, рекао нам је да је то могуће после покајања екскомуницираног.

Г. Оташевић

објављено: 18.05.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Gresni-Miloje-konacno-iskljucen-iz-SPC.sr.html

Последњи пут ажурирано ( среда, 18 мај 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.