Драга моја децо, када сам био мали, у једној старој књизи сам прочитао једну веома поучну причу. Испричаћу вам је сада.
У једној планини је једно дете чувало овце. После целодневног чувања дете је своје овце одводило увече у тор. У оно време је било много вукова који су нападали и односили овце, зато су их чобани чували увече у торовима. Тако је и то дете чувало увече своје овце. То дете је једне ноћи, да би се забавило, без да постоји опасност узвикнуло: „Вукови у тору!“. Када су други чобани чули његов глас, одмах су потрчали да му помогну отерати вукове. Када су стигли до његовог тора, вукова нигде није било. Дете их је слагало. На жалост дете то није учинило само једном. И много пута касније он се тако забављао. Повикивао би: „Вукови у тору!“. Забављао се видећи своје суседе како трче да му помогну. Забављао се са лажима које је говорио. Једне ноћи када су вукови заиста напали тор. Дете се уплашило и почело дозивати снажним гласом:“ Вукови у тору!“. Очекивао је да ће људи доћи и помоћи, али овај пут нико није дошао да му помогне. Зашто? Нису чули? Рекли су: - Није први пут како он повикује: “Вукови у тору!“ Колико пута нас је до сада само слагао. Он је лажов и не идемо. И сада сигурно лаже…. Тако су вукови ушли у тор и опустошили га. Дете је ујутру, забринуто и уплакано само са једним завежљајем се вратило у своје село и објавило вест о несрећи која га је задесила у планини. Нико се није сажалио на њега. - То си и заслужио, рекли су. Ти си крив. Толико пута си нас преварио и слагао, тако да када си нас заиста звао нисмо ти поверовали…. *** На жалост није само овај мали чобан лагао и исмејавао своје сељане и тако се забављао. Постоје и многа друга деца која говоре лажи. Постоје деца, коју су родитељи уписали у школу и родитељи верују да се њихова деца налазе у школи сваки дан и да марљиво прате наставу. Али та деца не иду у школу. Више воле игру, лоше друштво, телевизор и биоскоп од школе. Када се врате кући и када их родитељи упитају где су били они одговарају: У школи. Међутим лаж пре или касније изађе на видело. Долази време испита и та деца не буду примљена на испите због својих изостанака. Другу децу добри родитељи шаљу недељом на веронауку али та деца не иду, лажу да су ишли. Лаж се лако докаже. Неку децу родитељи шаљу да обаве неке задатке а они налазе разна оправдања да их не би обављали. Нека деца говоре родитељима како им требају новци да купе школски прибор, свеске, књиге итд. Међутим они то или не купе или новце потроше на неке друге сувишне и штетне ствари, лажући родитеље како су те паре потрошили на оно за шта су и тражили… Нека друга деца направе неку штету у школи или у кући, када родитељи или учитељи открију штету, та деца немају храбрости да кажу истину, него кривицу бацају на своје другове који су потпуно недужни. И то је лаж а у овом случају када добија друге размере назива се и клевета и подметање. Нека друга деца опет, да би се смејала и забавила као чобанин из наше приче, смишљају разне лажи и говоре их са таквом озбиљношћу, да други поверују и да се узнемире и узрујају. Имамо примере, када су од таквих шаљивих лажи настале разне несреће. И на крају, деца долазе до те тачке, када иду да се исповеде духовнику, да не говоре истину, него да у томе светом тренутку исповести не оклевају да лажу. Лажи у кући, лажи у школи, лажу родитеље, оца и мајку, лажу учитеља, лажу школске другове, лажу свога духовног оца, свуда лажу. Дете која од малена науче да лажу, ће навикнути на зло, када порасту наставиће да лажу и тако ће лоше учинити и себи и друштву, које не може опстати ако сви људи говоре лажи. Знате ли децо моја, који је извор лажи? Свето писмо, које је реч Божија, нас уверава, да прву лаж на земљи није изрекао човек. Изрекао је нечастиви. Прочитајте, молим вас, треће поглавље Постојања, и тамо ћете видети најтужнију причу човечанства, када је човек, који је живео срећно у рају Божијем, изгубио рај. Изгубио га је са лажи коју је рекао нечастиви. Он дакле, нечастиви, је отац лажи, и од тада па све до наших дана уста његових људи настављају да шире лажи на земљи. И данас човечанство плива у једном црном и мрачном океану, океану лажи. Реткост је права данас да пронађеш човека који не лаже. Људи који говоре истину, колико мало и да их је, имају велику вредност. Они су као дијаманти на једној гомили каменчића. Ти људи су навикли од малена да говоре истину. У старо време су кажњавали децу која су говорила лажи. Сада на жалост, постоје родитељи који уче своју децу да лажу и којима је задовољство да слушају „недужне“ лажи! Али ти родитељи ће плакати када њихова деца порасту и постану лажови и преваранти, несрећа и непогода човечанства. На зло се неко учи од малена. И , као што каже наравоученије: „ко научи у младости ни у старости не заборавља“. Једном сам посетио једну основну школу. Рекао сам деци: - Децо, донео сам вам један леп поклон. Тај поклон ћу дати једном детету које никада није изрекло неку лаж (нагласио сам „никада“). Да ли постоји, упитао сам, такво дете овде? Деца су се погледала, утихнула и нико се није усудио да каже како није никада рекао неку лаж. Сви, видите, су били криви у томе греху лажи. Наставио сам: - Знам једно дете које никада није изрекло неку лаж. И као мали и као велики је говорио истину, проповедао је истину и сведочио је за истину. Ко је то? - – Х Р И С Т О С! Одговорила су деца. - Да, децо, Христос! Сви који говоре истину су са Христом. Сви који говоре лажи, су са нечастивим. Христос је истина а нечастиви је лаж. Децо моја што даље од лажи! Са пуно љубави ваш духовни отац Августинос. http://www.augoustinos-kantiotis.gr/?cat=42 |