Да ли магија постоји? "Тајне" су у новембру 1994. издале специјални број посвећен "магији и прорицању". Ту су се могла наћи најразличитија сведочанства о магијским деловањима, почев од влашке магије која је нека врста "нашег" вудуа. Баба врачара је, на пример, магијом убила младог Стојана Србуловића, ударајући бритвом по води из које је текла крв. Петрија Илић из Ждрела је била хајдучица и врачара, која је хајдучким непријатељима набацивала смрт бајањем. Баба Миља гледајући у белег од одела или кућног прага дреши мушкарце и жене који су "везани" враџбинама. Јанко Дуровић је врачао помоћу духова "шојмана", а кад је издахнуо његов сат је престао да ради. Милутин Перовић сарађује са Љиљаном Бранковић: што он види, то Љиљана исцељује - виле су га среле у детињству, и прогласила за "вилоса", који "види више и даље од другог света". (Чланак о "влашкој магији" писао је Никодије Спасић, који је повремено сарађивао и у неким црквеним листовима; изгледа да он Православље не разликује од враџбина и гатања!).
У истом броју објављен је текст Драга Париповића о "церемонијалној магији", чији је циљ "непосредно искуство божанства" (постајања богом), мада се могу израђивати и талисмани. У чланку о љубавној магији, "Тајне" су понудиле обредну формулу коју девојка изговара дрмајући воћку у цвету, да би била вољена: "Ја тресем шљиву, шљива тресе земљу, земља тресе деведесет девет ђавола. Девет да дође, а деведесет нек остану; и да поведу вола са шест рога, па да иду код драгог, да га доведу код мене, да му се преврне памет на рог, те да нема мира да стане, ни да спава, ни да се одмори". Препоручује се гледање особе која се жели кроз шупљи предмет: почев од прстена мртвог човека, преко шупљег колача пробушеног ногом мачета које још није прогледало, до шупљег колача умешеног од самртниче свеће, девет зрна кукоља и девет зрна љуља... Кафа, у коју су урезана два срца, од голуба и голубице, уз каранфил, сипа се у шољу кроз мртвачев прстен, да би жртва заувек била заљубљена у жену која ту кафу кува... У истом броју рекламиран је и Љубомир Тодоровић, који скида магију и проклетство, и кога Стојанка Ћурковић, његов "пацијент" (уз неколицину других), назива "својим спаситељем". Оријентални маг Селим Љуљановић говори о талисманима као енергетским батеријама. Драган Пуач наводи субјективне осећаје и објективне феномене који указују на то да је неко под дејством магије: "тескоба и нелагодност при удаљавању са неког места; снови са тежином на грудима; осећај страха и депресије; нервна и физичка исцрпљеност; слом живаца; префорсирано самозадовољавање; појава трагова на телу (модрица, огреботина и томе слично); мирис распаднутог меса тамо где га нема; смрад фекалија и канализације; трагови слузи по стану; отисци на снегу и у песку који нигде не воде; звук звона који се не да објаснити, као и нагла појава ветра ниоткуда". Како изгледа вуду-напад? Скупља се длака, одећа или делови одеће особе којој се жели нанети зло, да би се с њом ступило у магнетни додир. Затим се жртвује животиња која представља особу којој се жели наудити. Помоћу предмета узетих од жртве, на исту се преносе болови све док ова не умре... Пуач као заштиту од црне предлаже "белу магију", па чак и медитације о, како он каже, "Исусу Христосу", који је, наравно, представљен у "кабалистичкој" перспективи... Да ли магија заиста постоји? Чијом силом магови, врачари и чаробњаци делују? Како Црква штити своју децу од сила зла? Пред читаоцем је поглавље које даје православни одговор на питање магије. Пре свега, ту је обимни и упутни текст руског архимандрита Леонида Кавелина, затим примери из Живота Светих, беседа Светог Јована Златоустог против лечења враџбинама, чланак Владислава Тишченка о чудима баба Ванге и исповест једног православног Србина који је, пре него што је пришао Цркви, имао посла са врачаром... Основни став Православне Цркве јесте: магија постоји. Силе озлобљене људске воље удружене са демонском силом могу чинити зло другом човеку, под условом да тај човек није заштићен благодаћу Божијом. Магија нема никаквог дејства на оне који посте, моле се, причешћују Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, редовно се кају и исповедају код свештеника за своја сагрешења, који воде частан и честити хришћански живот. Свепобедни Богочовек је њихова заштита: силе демонске им не могу наудити... И још нешто, нешто што заувек треба запамтити: нема "беле" и "црне" магије. Свака магија је злотворна. Да не бисмо говорили без аргумената, ево шта о најпознатијим маговима света, племенским шаманима Азије, вели Мирчеа Елијаде у својој студији "Шаманизам", описујући обред посвећења за мага у сибирском племену Јакута: "Након што га духови кизаберук стари шаман води свог ученика на једну падину или у неку равницу, облачи му шаманску одећу, даје бубањ и палицу и са његове десне стране ставља девет невиних младића, а са леве девет девица. Потом, обукав своју одећу, пролази иза кандидата за мага и изговара одређене формуле које овај понавља. Најпре захтева да се одрекне Бога и свега што му је драго, и да обећа да ћe читав живот свој посветити ђаволу, а овај ћe му заузврат испунити све жеље" (подвлачење наше - прим. прир.) Потом учитељ - шаман показује места на којима пребива зли дух... Мислимо да је ово што смо рекли сасвим довољно да се схвати да је суштина сваке магије - служење ђаволу. http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OkultizamMagija/OkultizamMagija26.htm Приредио: Владимир Димитријевић Књига: ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА сжултизам, астрологија, магија - ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ - КЊИГА VI Напомена: Постављање фотографије у текст наше - "прим. Борба за веру"
|