|
 ПОДГОРИЦА - Црногорски председник владе Игор Лукшић потписао је јуче у Ватикану “темељни уговор” Црне Горе и Свете столице, којим се регулише однос те земље са Католичком црквом. “Црна Гора је прва савремена држава са православном већином која потписује овакав уговор, што указује на нашу екуменску вокацију”, рекао је Лукшић.
Изјаву премијера Црне Горе пратило је саопштење Владе у коме се, између осталог, каже да ће се на основу овог уговора уређивати и односи са другим верским заједницама. - Темељни принципи на којима почива овај документ омогућавају да се по истим критеријумима регулишу и односи са другим верским заједницама у Црној Гори, афирмишући потпуно слободу вере гарантовану Уставом - стоји у саопштењу. Управо то, да већински православна држава уступи предност регулисању односа са мањинском верском заједницом (католичком), представља за аналитичаре нетактичан потез. Утолико више јер Црна Гора нема нови Закон о верским заједницама, који би уредио односе са конфесијама, већ користи стари из 1977. - Регулисати прво односе са далеко мањом верском заједницом, која има можда пет одсто верника, а тек после са оном којој припада већина сигурно није најбољи редослед. Ту се заправо ради о коректности. По мени би боље било да је Закон о верским заједницама старији документ од конкордата, а не да се по конкордату са једном заједницом касније прави Закон - каже Туцић. Сам конкордат је врста међународно правног уговора, која у суштини садржи сажете уредбе Закона и која се односи на смо једну верску групу и њен положај у датој земљи. У случају Ватикана конкордатом се регулише право приступа цркве војсци, затворима, вероправу и веронауци, затим црквено школство, постојање црквених медија, поседовање имовине а, најважније, право слободног именовања бискупа без уплитања државе и право слободне комуникације са Ватиканом као централом. Потписивању сличног уговора у Црној Гори нада се и тамошња Исламска заједница која је јуче поздравила потез владе премијера Лукшић. У Српској православној цркви, међутим, влада другачије мишљење. Митрополија црногорско-приморска је од старта критиковала намеру државног врха да потпише конкордат прецизирајући да се ради о кршењу Устава. Образложење је било да се њиме нарушава законом загарантована равноправност верских заједница. Исти став јуче је “Блицу” потврђен у Митрополији. - Након потписивања уговора немам нови коментар, сачекаћу док буде обзнањен садржај конкордата, па ћемо се онда изјаснити. И даље, међутим, стоје све оцене које сам дао поводом правне проблематике и према којима се потписивањем уговора дискриминишу друге верске заједнице - каже за “Блиц” Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије.
Одговор на питање зашто је Подгорица дала предност Католичкој цркви делом је садржан и у томе што односи са Ватиканом заузимају важно место у црногорској спољнополитичкој агенди. Разлози су активна улога Ватикана у решавању светских политичких, економских, еколошких и других питања од глобалног значаја. Иначе, први конкордат потписала је Књажевина Црне Горе 1886. и то је био и први акт те врсте који је прихватила једна православна земља. Србија и Ватикан Кроз историју је било више покушаја да се склопи конкордат између Србије и Свете столице, али они никада нису озваничени. Краљевина Југославија је 1935. склопила уговор с Ватиканом, који је требало је да буде ратификован две године касније, али се то није догодило. Тада је настала такозвана конкордатска криза, кад је српска црква спречила ратификацију уговора под претњом искључења из цркве онима који такав уговор буду подржавали (министри, посланици...). У време Јосипа Броза Тита направљена је нека врста малог конкордата, који је заправо био само протокол и никад није званично публикован међу међународне уговоре. То је заправо био политички документ којим је Тито желео да се заштити од клера. Односи бивших југословенскиг република са Светом столицом - Хрватска - уговор потписан 1997. - Босна и Херцеговина - уговор потписан 2006. - Словенија - уговор потписан 2001. - Македонија - нема уговор - Србија - нема уговор http://www.blic.rs/
|
