header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Угљеша Мрдић: ГМО Затрована Војводина Штампај Е-пошта
среда, 06 јул 2011

 Највећа присутност ГМО картела је на територији северног дела Србије, у Војводини. Овај део територије Србије највише је затрован генетски модификованим семеном кукуруза

„Нека ти храна буде први лек“, написао је Хипократ око 460 година пре Исуса Христа.

У Србији се имајући у виду деловање ГМО картела то тешко може применити.

Нарочито, ако узмемо у обзир податак, како наводе упућени, да је америчка компанија „Монсанто“, која се бави увозом генетски модификованог семена, почела регрутовање људи за Србију због продаје генетски модификованог семена нашим пољопривредницима и сељацима.

Ниједна земља на свету никако не би смела да се одрекне обрадиве земље на којој се производи храна и земљиште уопште.

Подсетимо да је француски професор Жил Ерик Сералини после противљења уласку компаније „Монсанто“ на европско тржиште, жестоко нападан и дискредитован од стране ове компаније. Амерички сенатори су јавно напали француску владу, јер се супротставила агресивном наступу и жељи за уласком компаније „Монсанто“ у Француску и Европу.

Компанија „Монсанто“ је преко Пол Бремера, америчког изасланика у Ираку, успела да издејствује декрет по којем ирачки фармери морају да купују само генетски модификовано семе од компаније „Монсанто“ и уведена је ратарска инспекција која их кажњава уколико иста не користе.

БЛАГА РЕАКЦИЈА

Утисак је да је не само недовољно реакција власти у Србији против ГМО картела, него и да део власти сарађује са произвођачима и дистрибутерима генетски модификоване хране.

Од прошлог месеца надлежне инспекцијске службе почеле су интензивне контроле усева, производа, робе и објеката ради контроле примене Закона о генетски модификованим организмима. У саопштењу Министарства пољопривреде подсећа се да је законом прописано да се ниједан генетски модификовани живи организам, као ни производ од генетски модификованог организма не може да се стави у промет, односно не може да се гаји у комерцијалне сврхе на територији Србије.

Иако је Америчка агенција за безбедност хране и лекова прошле године објавила да је генетски модификован лосос „неопасан“ за јело и околину, Савезна администрација за храну и лекове (ФДА) није дала дозволу за коришћење ове рибе у исхрани људи. Генетски модификовани лосос расте много брже него „обичан“. Тако већ после три године досеже тежину од 18 килограма – природна риба те старости једва ће досећи половину те тежине.

Америчкој агенцији за безбедност хране и лекова посебно је била привлачна „конструкција“ овог лососа као неплодне животиње. То значи да, чак и ако би нека животиња побегла из базена у којем се узгаја, нема начина да се њен ген прошири на обичне рибе. Утолико је „Франкенштајн-лосос“ много безбеднији од ГМ соје, кукуруза или памука, где практично нема начина за контролу баш сваког зрнца полена које ће вероватно загадити и обичну биљку, можда и километрима удаљену од узгоја. То истовремено значи да ће рибњаци увек изнова морати да купују рибљу млађ од концерна који је провео генетску модификацију – против чега концерни, наравно, немају ништа против.

САД И ДАЉЕ НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧ

Генетски модификована храна незаустављиво се шири. Према процени организације ИСААА (Интернатионал Сервице фор тхе Ацqуиситион оф Агри-Биотецх Апплицатионс) која прати овај развој, од 2009. године је само у ГМ соји, кукурузу и памуку остварен промет од 150 милијарди долара.

Научници у многим концернима зато покушавају да узгоје и генетски модификоване животиње које ће одговарати одређеним изазовима: пре свега је пожељна особина бржег раста, али и боља прилагођеност врућини или хладноћи.

Зато је забрана Савезне администрације за храну и лекове (ФДА) о употреби генетски модификованог лососа тежак ударац таквим пословним плановима, иако концерни тврде како је то једини излаз из несташице хране која прети нашој планети.

Треба истаћи да су 2009. године површине на којима се гаје генетски модификовани организми (ГМО) повећане за девет милиона хектара на 133 милиона хектара. Убедљиво највећи произвођач ГМО култура су и даље САД. Тамо је узгој проширен за само 1,5 милиона хектара или 2,4 одсто на 64 милиона хектара, стоји у годишњем извештају Међународне канцеларије за прихватање аграрно биолошких апликација (ИСААА). Према том извештају, највећи скок у узгоју генетски модификованих култура је забележио Бразил, који је 2009. године повећао површине за 5,6 милиона или 35 одсто на 21,4 хектара.

У Аргентини, која своју производњу соје у потпуности заснива на ГМО сортама, повећане су површине са 0,3 милиона на 21,3 милиона хектара. У Индији је узгој Бт памука порастао на 8,4 милиона хектара, Канада има 8,2 милиона хектара под ГМО културама. У Кини, са друге стране, узгојне површине за ГМО су благо смањене на 3,7 милиона хектара.

У земљама Европске уније због рестриктивне политике дозвола и велике сумње потрошача узгој ГМО нема скоро никакав значај: 2009. године су ГМО површине у ЕУ услед забране узгоја Бт пиринча у Немачкој смањене са 107.700 на 95.000 хектара.

ЗАТРОВАНА ВОЈВОДИНА

Највећа присутност ГМО картела је на територији северног дела Србије, у Војводини. Овај део територије Србије највише је затрован генетски модификованим семеном кукуруза. Генетски модификовано семе се јавно увози, дистрибуира и узгаја у Војводини, о чему је целокупна јавност упозната кроз режирано уништавање само дела засејаних парцела с генетски модификованом сојом у општини Оџаци прошле године.

То је потврдила и Ајрин Берет, која се у Србији већ неколико година бори против измене закона о ГМО којим би се дозволило гајење и продаја генетски измењене хране. Загађене су и хиљаде хектара околних, здравих усева, јер се ветром полен из модификованог биља размењује с генетски природним усевима.

На производима у ЕУ ако храна има више од 0,09 одсто генетски модификованог материјала мора стајати ознака генетицаллy модифиед, а ако је производ без амбалаже мора стајати натпис на полици.

Сајт ЕУ са списком ГМ биљака које су дозволили или забранили у Европској унији је http://ec.europa.eu/food/dyna/gm_register/index_en.cfm На листи су неке сорте памука, кукуруза, бактерије, уљане репице, соје и шећерне репе.

Свака земља може забранити на својој територији ГМ позивајући се на безбедносну клаузулу (сафегуард цлаусе) (Арт. 23 Дир. 2001/18/ЕЦ).

Европска комисија мора да сачини листу разлога које чланице државе могу да користе као оправдање зашто забрањују генетски модификоване ГМ усеве на својој територији.

Нарочито је нејасно зашто се на последњим трибинама у организацији Министарства пољопривреде на челу са Душаном Петровићем, иначе потпредседником Демократске странке, није расправљало о штетности коришћења ГМО у Србији. И тај показатељ говори о поступцима владајуће коалиције и њеној бризи за здравље грађана Србије.

http://www.pecat.co.rs/2011/07/gmo-zatrovana-vojvodina/

Последњи пут ажурирано ( среда, 06 јул 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“

 

 

 

 

 

 


 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.