 Приближава се крај владавине банкара, и то је заиста добра ствар. До овог момента, банкари су успели да сва људска бића претворе у дужничке робове.
Од самог увођења папирног новца, банкари су успели да оформе ‘ђавољски’ савез са изабраним представницима националних влада и да проширују дуговања дужника; обе стране су до сада уживале у овом просперитету. Но, дошло је време када се дуговања више не могу наплаћивати. Као што је Darryl Robert Schoon навео, “глобални економски колапс је највећа нада за људски род како би се избегло дужничко ропство које је за свет планирано од стране финансијера и банкара. Међутим, да би избегао ропство, сам роб мора да зна да је роб”. “Дуговање је ропство слободних људи” – позната изјава Римљанина Publius-a Syrus-a из 50 године п.н.е. Како ће једна економски заостала земља као Грчка бити избављена из рецесије када је остатак света на ивици финансијске и економске КАТАСТРОФЕ? Такође, како ће се помоћ давати било којој особи или држави ако се иста наводи да узима још дуга? Немојте никоме да кажете, али доћиће до покоља у банкарској индустрији, и то не због ‘шишања’ (банкарски жаргон за озакоњену пљачку), већ напротив због општег скалпирања до којег ће доћи када државе почну са економским колапсима због својих неисплаћених дугова. Само је питање времена. Sheldon Filger је изнео “да државни стратези немају праве одговоре, и управо су остали без својих последњих штосева и краткорочних решења. Глобална економска криза која је почела са финансијским колапсом 2008. године не само да је далеко од тога да је решена, или да је отворила пут опоравку, она напротив, сада улази у још опаснију фазу, где ће суверени дуг достићи нивое који се не могу одржати. Резултат тога лако може бити парализујућа неизбављеност развијених економија, што може уништити економску будућност читаве генерације”. Monty Pelerin износи “да циркус који се (у САД) врти око нивоа државног дуга који ће бити одобрен је интересантна позоришна представа, али, сво то блебетање је небитно. То како ће на крају бити решен ниво дозвољеног државног дуга ће само променити датум и ниво наступајућег економског колапса. Е3 (треће планирано избављивање приватних банака) није решење. То је само уништење (доларске) валуте што ће довести до хиперинфлације која ће уништити зајамчене личне дохотке и већину уштеђевина. То није ништа друго него привремено политичко бегство из реалности. То осигурава потпуну политичку и економску катастрофу земље”. Изузетно је тешко и за народе и за владе широм света. David Galland наводи “да се Јапан у суштини искључио из светских фреквенција. Извештаји мојих пријатеља у Јапану – укључујући и оних који су у почетку били скептични величином проблема у Фукушими – су се сада у својим тоновима преокренули за 180 степени. Можете скоро осетити раст очаја док нације, које су у масивном дугу, почињу да клизе према провалији. Скоро ништа не стоји на путу клизања треће највеће економије света (тј.јапанске)”. Грчка, Ирска и Италија не заостају пуно у очају, али не брину због увећања радиације, барем не још. Италија и Шпанија су изгледа спремни да падну на своје дебеле стомаке, претећи да са собом сруше немачке и француске банке, а можда и читав централизовани банкарски систем. Ништа нормално се не може казати о Сједињеним Америчким Државама, и према томе од њих можемо очекивати само најгоре. Док се свет стропоштава низбрдо, ми можемо очекивати да ће у свету Америка стварати још опасније ситуације, а поготово својим грађанима. У овом моменту би можда било безбедније да сте ван САД. У озбиљној кризи, сви криминалци који ће долазити да вам краду имовину и да вам нашкоде ће бити из редова државних кругова, носећи државна овлашћења, а не из редова традиционалних криминалаца. Америка је као дебели Humpty Dumpy (дечији лик из бајке), који седи на високом зиду и који се спрема за разарајући пад. Еврозона постоје све више ОЧАЈНА и сви гледају и размишљају кога ће тржишта следећег по реду да казне. Ситуација државног дуга САД је гора него што би било ко у Вашингтону смео да призна, и по томе се ништа неће радити. Дужнички мехурић Кине је велики и опасан. Средњи Исток је у пламену; различите земље, провинције, градови и фирме одлазе у банкрот, а многи од њих су превише велики да би пали (тј. не би се дозволило да не добију финансијско избављивање). Било чија финансијска капитулација – на пример колапс Грчке, који би неизбежно био праћен додатним колапсима PIIGS (тј. ‘СВИЊА’ – Португалија, Италија, Ирска, Грчка и Шпанија), или суреалистичко финансијско избављивања од стране Европске уније, или признање да ће Влада САД заувек имати дефиците у билионским доларским цифрама, или нови финансијски стимуланс од стране Федералних резерви (тј. штампање новца без покрића) – би било сасвим довољно да дестабилизује читаву глобалну економију. То све заједно баците у миксер, и добићете хаос. Хладна, сурова реалност чињеничног стања јесте та да се економски пад и економски очај брзо проширују и они ће ускоро бити над свима нама. Немојте направити грешку и помислити да можете избећи ову кризу која се нагомилава као један стојећи талас – кад крене, он ће пред собом очистити све старе структуре и институције. Сва основна друштвена и економска окружења, која сада узимамо као нешто загарантовано, ће бити ‘реновирана’. Silver Shield нам даје овај шамар отрезњења: “Последње место где би ја желео да будем када долар доживи колапс би био један мулти-етнички, тесно насељен урбани центар са огромним разликама у богатству. Када долар пропадне, храна и гориво ће бити толико недоступни да ће народ постати очајан. Ми смо и пре имали цивилне побуне, али могу вам гарантовати да то није ништа према ономе што ће тек да буде. Шок беспомоћног сиромаштва и изненадног очаја ће извучи најгоре особине из људи. Полиција ће бити прегажена, и то у исто време када њихови чекови од плата буду стопирани, или пак уколико их и добију, с њима неће моћи ништа да купе, док ће им пензије бити начисто избрисане. Ти полицијски службеници неће хтети да ризикују своје животе на улицама како би спасили неки пропали систем. Они ће бити код својих кућа, чувајући своје породице, или ће једноставно ‘хватати кривине’, остављајући све друге иза себе да сами брину о себи. Они региони који највише зависе од институције долара ће постати најгора места када долар доживи колапс. Већина људи у својим кућама има само неколико дана хране на располагању, и уколико се и вода затвори, онда и мање од тога за саму воду. Оно што није нарочито добро познато, а што је јако опасно, је то да имамо 1/10 популације која користи анти-депресивну медикацију. Уколико људи не добију те своје медикаменте, односно уколико превише брзо прекину да их користе, доживеће психолошке сломове и то у исто време док се свет око њих распада.” Циљ једне државе-корпорације није да храни, облачи или да масама ставља кров над главом, већ да пребацује сву економску, социјалну и политичку моћ и богатство у руке минијатурне елите која води корпорације. Немојте од њих очекивати да ће о нама бринути када ствари доживе расплет. Мораћемо да бринемо о себи самима. Мораћемо да створимо мале, манастирске средине у којима ћемо моћи да преживимо и да се хранимо. Биће до нас самих да у животу одржавамо интелектуалне, моралне и културне вредности које је држава-корпорација хтела да угуши. Или ће до тога доћи, или ћемо постати роботи и кметови у једној глобалној корпорацији”. За Видовдан превео Бранко Филиповић Извор: http://theintelhub.com/2011/07/17/the-party-is-over-for-bankers/ http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=16101:kraj-urke-za-bankare&catid=47:ekonomija&Itemid=81 |
