Платон, Спарта, Хитлер

Још је Платон у "Држави" поставио основе идеалне заједнице којом владају краљеви-философи. Платонове идеје имале су свој праизвор у спартанском уређењу; а Спарта је била посвећена педерастичком ратничком култу. Платон је сматрао да државу треба претворити у свеопштег господара, уклонити породицу и приватну својину.

Човек коме се Хитлер нарочито дивио био је пруски владар - војник Фридрих Велики, "оснивач савршене пруске бирократије". Историчар Еуген Вебер у "Разноликостима фашизма" каже да су нацисти с дивљењем разматрали егалитаристички елитизам Спарте и логоре фридрихове пруске војске. Фридрих Велики је био  хомосексуалац. Одржавао је везе са бароном Фридрихом Тренком, грофом Кајзерлингом, грофом Герцом и неким Барберинијем. Мрзео је жене. Иако је био ожењен, није подносио брачни живот. Приморавао је своје официре да се не жене.

Вера у обнову „витешке прошлости“ је актуелизовала пријатељство између Адолфа Хитлера и Ернста Рема. Рем је основао SА одреде-јуришнике, и био им је на челу све до своје смрти. Рем је по чину био капетан. Био је веома способан, одлучан, вешт. Окупљао је младиће спремне на жртву, често хомосексуалце, и наоружавао их. У својим раним данима, шефови нацистичке партије су се углавном окупљали у једном хомосексуалном бару у коме је Рем увек имао резервисан сто. Други битан хомосексуалац из раног Хитлеровог окружења био је Рудолф Хес. Али и остали нису били полно здрави - и то Хитлеру није нимало сметало: Бадур фон Ширах, шеф "Хитлерове омладине", био је бисексуалац. Ханс Франк, Хитлеров адвокат и касније министар правде, јавно антихомосексуалан, био је склон содомији; Хитлеров ађутант, Вилхелм Брукнер, бисексуалац... Валтер Функ, рајхснминистар економије, познати хомосексуалац... Херман Геринг је волео да се облачи као жена и носи шминку... Јулијус Штрајхер, нирнбершки гаулајтер и убица Јевреја, отпуштен је из школе у којој је својевремено био професор, због педерастије. Алберт Шпер, Хитлеров архитекта, волео је фирера “платонском хомосексуалном љубављу".

За самог Хитлера нема доказа да је био хомосексуалац, али да је имао перверзан полни живот - сигурно је. Постоје бар четири жене, међу којима је и његова сестричина Гели, с којима је одржавао полне односе. Али, ти односи су били тако ужасни да су ове несрећнице покушавале самоубиство после истих. По свему судећи, био је у питању некакав застрашујући мазохизам, спојен са копрофилијом.

Постоје индиције да је будући фирер, пријатељ Вагнерове породице, напаствовао једног од његових унука као дечака. Мусолини га није волео, и називао је свог савезника "ужасни полни изопаченик".

Карл Келнер и Теодор Рајс

Првобитни назив сексомагијског реда ОТО, који је основао др Карл Келнер, имућни металург, био је Ритуал Мемфиса и Мицраима. Келнера је наследио Теодор Ројс који је 1912. објавио: "Наш ред поседује кључ који отвара све масонске, херметичке тајне, поименице учење сексуалне магије, а ово учење објашњава без изузетка, све тајне слободног зидарства и свих система религије".

Тврдио је да је у тајне упућен на  Далеком Истоку где је упознао "мантру леве руке". Исте године кад је Ројс објавио да поседује све тајне магије, основан ја расистички окултни ред "ОТО", чији су оснивачи били "ариософи" Гвидо фон Лист и Јорг Ланц фон Либенфелс. Гвидо фон Лист је већ у 14. години презрео Хришћанство, и почео да зида храм Одину. Сматрао је себе наследником представника "Реда Арманен", древних жреца германске религије. Бавио се црном магијом, приносио жртве (можда и људске), и, уместо крста, узео као знак свастику - кукасти крст.

Због свега тога, морао је да побегне из Беча у Берлин, где су његове књиге постале веома читане међу окултистима - шовинистима.

Др Јорг Ланц фон Лебенфелс био је римокатолички монах, кога су из манастира избацили због неморала. Основао је свој ред, Ред нових темплара, и издавао часопис "Остара", који је Хитлер стално читао. Хитлер се са Лебенфелсом сретао 1909. Од њега је упијао идеје о чистоћи аријевске расе и логорима за ниже расе.

Од ових праваца развило се још једно друштво - Туле, које је основао Рудолф фон Зеботендорф. Друштво је имало и своју политичку партију - Немачку радничку партију, коју ће преузети Хитлер. У Тули су били Рудолф Хес, Хајнрих Химлер и Рајнхарт Хајдрих. На челу друштва су, поред Зеботендорфа, били Дитрих Екарт и Карл Хаусхофер. Екарт и Хаусхофер су веома значајни за обликовање Хитлеровог погледа на свет. Екарт, наркоман и црни маг, у Хитлеру је видео будућност. С њим је урадио књигу разговора, "Бољшевизам од Мојсија до Лењина", и 1923, за будућег фирера рекао: "Ево га онај чији сам ја само пророк и претходник". Пред смрт је изјавио: "Немојте ме жалити: ја сам утицао на историју више од било ког Немца".

Карл Хаусхофер, члан јапанске окултне дружине "Зелени змај", био је доктор наука и оснивач геополитике, коју је замислио као учење о могућностима ширења немачког "животног простора".

Рудолф Хес, један од најближих сарадника Хитлерових, био је Хаусхоферов студент. Хес је 1920. награђен за рад на тему "Какав мора бити човек који ће немачкој вратити њену ранију славу?" У њему је писао. "Када више нема никаквог ауторитета, једино човек из народа може поново успоставити ауторитет... Уколико је диктатор дубље повезан с масама, утолико ће боље умети да њима влада". Са оваквим погледом на свет, Хес ће постати Хитлеров секретар.

Келнер, Ројс, Заботендорф, Екарт, Хаусхофер - сви су знали тајну сексуалне магије и тантризма. Они су обликовали фиреров поглед на свет. Али, шта је тантризам?

Често се по новинама писало о "сатанистичким оргијама" и „тантри“. Да, оне заиста постоје, а оно што се у име "просветлења" чини превазилази уобразиљу нормалног човека. Да о томе не бисмо говорили по подацима из друге и треће руке, овраћамо се самим окултним писцима. У свом огледу о "сексуалном окултизму акваријанског доба", под насловом "Љубав под контролом воље", окултиста Ж.М. Славински каже: "Веза између секса и херметизма, која се заснива на идеји да се енергија сексуалног узбуђења и оргазма може усмерити ка остварењу култних и мистичких циљева, изгледа западњацима тешко прихватљива или чак перверзна. При томе се заборавља да сличну изопаченост виде ортодоксни Хиндуси у хришћанском ритуалу причести, у коме се користи за њих богохулна супстанца - вино - као симбол Христове крви. Међутим, репресија полног нагона није била одувек присутна, већ се јавила устоличењем хришћанства као званичне религије". Славински наводи примере из античке Грчке, средњег века и новијег доба који показују како је "лепо бити неспутан". Затим прелази на ОТО и његовог оснивача, који је тврдио да је "кључ за све масонске и херметичке тајне" - "учење сексуалне магије". То што је за полни чин сатаниста Кроули користио речи католичке мисе, Славински сматра "нормалним" у окултном свету, а то што су га због таквих ствари прогласили сатанистом - "плод је морала с почетка века". Сперма са вагиналним секретом за њега је, каже Славински, била сакрамент. За извођење таквих обреда, "жена је најпогоднија током менструације, јер је тада еманација њених енергија најјача". Ове технике сексомагијског лудила могу водити и у смрт. Једно од Кроулијевих упутстава о "еротокоматозној луцидности" налаже да се онај који обред врши полно исцрпљује док не падне у сан од умора, да би се затим из сна опет пробудио полним дражењем, што се наизменично понавља - а циљ је да његов дух разговара са "Богом". "Иницијату се онда може дозволити да заспи, или се поступак може понављати док смрт не прекине све. Најповољнија је смрт која се догађа током оргазма, и названа је mors justi", каже Кроули. Овим су се надахњивали многи протонацисти.

Зашто је Хитлер прогонио хомосексуалце?

Хитлер је уз себе, међу најважнијим људима, имао хомосексуалце; касније их је, на државном нивоу, прогонио. Он је био окружен и окултистима. Кад је дошао на власт, прогонио их је. Затворио је Теозофско друштво, укинуо антропозофске организације, ударио на масоне, забранио Централну астролошку службу. Прогонио је људе од којих је преузимао идеје - и Хаусхофер, оснивач геополитике, и Зеботендорф били су у логору. Зашто? Зато што су били конкуренти. А конкуренте треба жртвовати.

Окултиста Живорад Михајловић Славински с тим у вези каже: "Свако живо биће, а посебно људско, представља батерију психичке енергије. Приликом ритуалног убиства, сва енергија жртве на располагању је оператора. Нацистички злочини, несхватљиви ортодоксним историчарима, у ритуалном убиству имају једноставно и, по мом мишљењу, право објашњење. Геноцид Јевреја, Словена и Цигана био је ритуална жртва у масовним размерама. На то нам указује ова једноставна чињеница: уколико је Хитлер дубље тонуо на фронтовима, утолико је јаче притискао своје потчињене да убрзају "коначно решење јеврејског питања"."

Уместо конкурентских окултних група, Хајнрих Химлер оснива црномагијски ред есесоваца. У замку Вевлсбург опрема собу за састанке са вођством SS-а по узору на двор краља Артура и округли сто за гралске витезове; у просторији испод замка намерава да упали вечну ватру, и да на дванаест стубова око ње стави дванаест урни с пепелом SS генерала, кад погину или умру. Есесовци носе ритуалне бодеже и прстење с мртвачком главом, а њихов знак је "зиг", древна германска "руна моћи". Есесовци су надзорници концлогора, пагани који славе старогерманске празнике, венчавају се по пвсебним обредима и имају право да плоде девојке које се чувају у нарочитим институтима, да би новорођену децу преузела нацистичка држава на абуку за "вишу расу" (око 90 хиљада такве деце рођено је у Немачкој за време Хитлера).

Покрет содомита на Западу знао је да је главни начин да данас стекнеш моћ - претварање себе у жртву. Бивша "жртва", кад се дочепа медија и власти, може да ради шта хоће. Зато се хомосексуалци проглашавају страдалницима попут Јевреја. Међутим, чињенице о судбини хомосексуалаца под влашћу Хитлера говоре другачије. Историчар Гинтер Грау је аутор књиге "Скривени холокауст?" у којој је детаљно изучио све што се хомосексуалцима десило у Немачкој. Чак и часописи попут "Тhe Harvard Gay and Lesbian Rewiev" (лето 1995.) признали су научну озбиљност његових закључака. Према Грау, у Немачкој је убијено највише 5000 хомосексуалаца, а стална пропаганда против њих, пре свега Химлерова, била је само за јавну употребу. Др Џудит Рајсман у свом тексту "Ружичаста свастика и ревизионистичка историја холокауста" каже: "Да су хомосексуалци третирани као Јевреји, 2-3 милиона од 2-3 милиона немачких хомосексуалаца изгубило би своје послове, своја радна места, своју имовину, а већина би остала и без живота. Морали би да носе ружичасте троуглове пришивене на рукав кад су на јавном месту /.../

Да међу немачким хомосексуалцима није било толико нациста, 2-З милиона људи би остало без дома, бачени у гета, било на принудним радовима, затим убијено у гасним коморама, а њихово злостављање детаљно описано." А свега тога није било.

Шта се, у ствари, десило? 

Закон против содомије у Немачкој је постојао много пре нациста. Тачка 175 је налагала затварање ухваћених содомита. Када је дошао на власт, Хитлер је забранио постојање хомосексуалних барова и купатила, као и покрет за њихова права. Али, разлог је био, како кажу историчари, Острајхус и Кенеди, политички: "Хитлер је користио оптужбу за хомосексуализам пре свега као средство да уклони политичке противнике, унутар партије и изван ње".

Познати вођа содомита - десничара Бранд, никад није ухапшен и прогоњен од режима. Хомосексуалци-левичари јесу.

Хитлеровци су кривичном законику додали параграф 175а, који им је давао за право да кажњавају свако "сумњиво понашање" које личи на хомосексуализам, и на стотине нормалних људи су, под том оптужбом, били прогоњени и затварани. Еуген Когон у својој књизи "Теорија и пракса пакла" каже да је Гестапо оптужбу за хомосексуализам користио ако није имао никакву другу основу за прогон непослушних католичких свештеника и критичара режима. Содомисти који су им били потребни остављани су на миру. Једног од њих, јавног изопаченика Густава Грундгенса, лично Геринг је поставио за директора Државног позоришта, а 1937. Химлер је забранио хапшење било ког глумца под оптужбом да је хомосексуалац без његове личне дозволе.

Чак је и наследник Магнуса Хиршфилда на месту челника "покрета за геј права", Курт Химер, био заточен у логору, али ослобођен после девeт месеци. Писац Данке је 1942. послат у логор као хомосексуалац - али зато што је говорио против режима, а не због "сексуалне оријентације".

Историчари су пажњу посветили и "Хитлеровој омладини". У првих шест месеци 1940. било је 10 958 преступа које су направили хитлерјугендовци. Највише (преко 5000) било је крађа; а на другом месту је содомија - 901 случај. Многи ухваћени у преступу нису били кажњени. Најстрожа казна за ухваћене била је само избацивање из покрета.

Још један разлог за прогон хомосексуалаца био је могућност уцењивања од стране изневерених "љубавника", појава веома честа у Вајмарској републици. Јавна компромитација изопачених нациста који су били у додиру са содомитима могла је имати штетне последице по "имиџ" представника "чисте расе". Постоје индиције да је Хајнрих Хофман, званични нацифотограф, позицију стекао тако што је знао у какве се перверзије Хитлер упуштао с његовом ћерком Хени.

Институт за сексуална изучавања Магнуса Хиршфилда затворен је 6. маја 1933. у зениту сукоба "мушкарчина" са "женицама" у оквиру хомосексуалног покрета.

Хиршфилд је имао податке о многим изопаченицима међу нацистима. Из института су однета два камиона документације. Документација је, скупа с књигама Хиршфилдове библиотеке, спаљена 10. маја 1933. То спаљивање је и снимљено, као доказ "моралног препорода" Немачке.

Најпознатији случај који хомосексуалци наводе као доказ Хитлерове "хомофобије" је "ноћ дугих ножева", 28. јуна 1934, када је убијен Ернст Рем, са низом SА вођа, који су били содомисти.

Хитлер је од најранијих дана нацистичке партије знао све о Рему. Ремова изопаченост му никад није сметала. Ствар је у другоме: фирер је добио обавештење да Рем, уз помоћ припадника  SА, спрема пуч против њега. Да би спречио опасност, Хитлер је наредио ликвидацију Рема и око хиљаду других противника. "Смеђе кошуље" су, пре обрачуна, порасле са 300 хиљада 1933. до 3 милиона 1934. Рем је одбијао да се потчини команди Вермахта, па је чак и одредио Јулијуса Ула, који је требало да изврши атентат на Хитлера. У "ноћи дугих ножева" нису убијани само ремовци, него и други политички противници, међу којима и католички политичари попут Клаузнера. Неки од историчара истичу да је један од разлога обрачуна са јавно познатим изопаченицима жеља да се нацисти приближе талијанским фашистима. Приликом нацистичке јунске посете Венецији 1934, Мусолини је упозорио Хитлера да је понашање неких од његових пратилаца недопустиво. Мусолини је био сексуално либералан, али је мрзео "германски порок" - содомију.

Од тринаест  SА официра блиских Рему и хомосексуалаца, само седморица су убијена - остали су и даље били у игри. Ремовци верни покојном вођи убили су око 155 есесоваца у освети 1934. и 1935. Када су и они елиминисани, као верни мртвом вођи, мање се причало о "завери изопачених". Хитлер је у свом најближем окружењу задржао полно изопачене Геринга, Штрајхера, Франка, Шаубу, Емилеа, Вагнера, Брикнера и Вебера, као и Рудолфа Хеса. Знао је да му је и министар економије, Валтер Функ, такав. Есесовски генерал Алберт Ферстер, крвави убица пољског народа, био хомосексуалац - и фиреру није сметало да буде шеф окупиране територије.

Један од разлога због којих је Хитлер наредио убиство аустријског канцелара Енглеберта Долфуса (25. јула 1934.) је чињеница да је Долфус страним дипломатама у Бечу почео да дели полицијске извештаје по којима је Хитлер био мушка проститутка у Бечу од 1907. до 1912. Мусолинијев лист "Народ Рима" је, после убиства Долфуса, објавио гневан текст "Педери и убице владају Берлином". Вођа Долфусових убица био је хомосексуалац Ото Планета.

Што се содомиста у концлогорима тиче, ствари су биле другачије но што "Gay rights movement" тврди.

Маја 1994. "ескурзија" америчких изопаченика посетила је Јад Вашем у Јерусалиму. Група Јевреја који су преживели логоре дочекала их је демонстрацијама пуним гнева. Један старац је узвикнуо: "Мој деда је убијен јер је одбио да има однос са командантом логора. Ви обесвећујете ово место..."

Скот Ливели и Кејвин Ејбрамс у књизи "Ружичаста свастика" не поричу да су хомосексуалци страдали у логорима. Али, они тврде да то уопште није нешто што се може поредити са страдањима Јевреја. Зашто?

1.  Хомосексуалци као целина никад нису подвргнути плану потпуног уништења.

2. Који су страдали, страдали су од злостављања и тешког рада, а не у гасним коморама.

3. Хомосексуализам је био кажњаван и пре Хитлеровог доласка на власт, а Јевреје пре Хитлера нико није дирао.

4. У односу на број хомосексуалаца у Вајмарској републици, мали број њих је био у логорима: од 5 до 15000. Многи од њих су били лажно оптужени. Око 1% хомосексуалаца у окупираној Европи умрло је у логорима, док је 85% европских Јевреја страдало.

5. Многи управници логора и чувари били су содомити. Дакле, хитлеровски став није био начелан.

Многи содомити били су мучитељи логораша. Ели Визел је у Аушвицу имао надзорника који је насртао на децу. Макс Биелас, један од заповедника Треблинке, имао је читав "харем јеврејских дечачића, не старијих од седамнаест година".

Примо Леви, у књизи "Опстанак у Аушвицу", каже да су млади хомосексуалци, спремни на "сарадњу" с чуварима, углавном остајали у животу. "Капои", логораши - повереници управника, старешине барака, масовно су били содомисти. Др Едмунд Берглер је о томе нарочито писао - криминалци хомосексуалне орјентације су били главни мучитељи нормалних заточеника. О томе пише и Раул Хилберг у "Уништењу европског јеврејства".

Хомосексуалци који су злостављани и убијани били су углавном феминизирани. "Мушкарчине" су били мучитељи. Капо Лудвиг Тине је у Аушвицу убијао и по сто дечака дневно, претходно их силујући. У томе је личио на "Плавобрадог", познатог средњовековног кољача деце Жила де Реа, који је такође био содомит и који је осуђен за убиство преко 150 дечака, које је претходно силовао.

Историчар Ректор каже да су есесовци чак снимили и филм о оргијама с дечацима који су бичевани, а затим и убијани.

У студији пољског социолога, Ане Павелчинске, "Вредности и насиље у Аушвицу", говори се о приморавању логораша од стране капоа - хомосексуалаца да удовољавају њиховим жељама, што је доводило до мржње према свима који су у логору на одећи носили "ружичасти троугао". Хомосексуална проституција је била један од начина за преживљавање.

Еуген Цукерман, Јеврејин који је преживео боравак у шест логора, изразито се успротивио изједначавању хомосексуалаца са осталим жртвама логора. Не треба заборавити, говорио је он, да су први логораши из редова хомосексуалаца били Ремови јуришници, које је Химлер послао у заточење да би се обрачунао са SA трупама. И Хилберг је тврдио да је виктимизација хомосексуалаца који се пореде с Јеврејима - "травестија". Али у доба медијске моћи содомита, та травестија се издаје за истину.

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=16106:vidovdan-feljton-nacizam-za-neupuene&catid=50:istorija&Itemid=82