Руска Православна Црква званично добија могућност да пружа помоћ здравственим установама. У скорије време биће потписан споразум између Министарства здравља и РПЦ. За сада рад патронажних сестара, које обилазе тешке болеснике финансирају разни добротворни фондови.

- Сестре које пружају негу, веома добро раде свој посао. Мислим, да то за њих није посао, него потреба.

Нела Аркадјевна је прикована за постељу неколико година. Њена кћерка Ирина не може да напусти посао. Пет дана недељно дежура у болници, а два дана држи предавања из права на Институту за туризам. У њеном одсуству о мами, као и о другим људима, које не посећују рођаци, брину патронажне сестре.

"Постоји фраза, да је сестра адвокат болесника. Она је стално уз њега. Она зна све његове потребе. Управо квалитетна нега, коју пружају патронажне сестре, помаже том пацијенту да оздрави", каже главни лекар Пете градске болнице која носи име светитеља Алексија митрополита Московског, Јекатерина Богданова.

У Градској болници Светитеља Алексија, осим запослених медицинских сестара, ради 25 патронажних, које се баве негом тешко оболелих. Њихов рад финансира Добротворни фонд православне службе "Милосрђе". По потписивању Споразума између Министарства здравља и Руске Православне Цркве, православне социјалне службе ће добити званичну могућност да пружају помоћ у здравственим установама.

"Ако такав споразум буде остварен, многи људи, независно од вероисповести,  добиће могућност да се у животу остваре кроз помоћ ближњем", уверен је клирик Храма царевића Димитрија отац Јован Захаров.

Соба за молитву, стаклена башта, идеално подешен клавир, на којем, међутим, нерадо свирају. Стационар није најбоље место за концерте. Велики део слушалаца је прикован за постељу, коју напуштају у просеку за три недеље.

"Наш задатак је да људима дамо могућност да оду из овог живота спокојно: без бола, без тешких психо-емоционалних стања", говори лекар-онколог стационара N5 Олга Шорина.

Овде радо примају помоћ добровољаца које упућује Православна црква, али непосредна нега пацијената и посебно медицинске активности, нису им допуштене, то је врло висока одговорност.

"При побољшању квалитета живота, по указаној помоћи код нас, после неког времена, код пацијената у први план долази духовно питање. Управо би добровољци могли преузети на себе тај део посла", сматра главни лекар стационара N5 Михаил Јефимов.

Лариса је спокојна: о њеној мајци се стално брину. Помоћ лекара или медицинске сестре има у сваком моменту. Може чак и да разговара са психологом или свештеником. И Лариса нема ништа против да код њене мајке долази и волонтер, да са њом поразговара, утеши или се само нађе у близини.

Неравнодушних, добрих људи, данас нема много.

аутор: Олга Глушченко

http://www.vesti.ru/doc.html?id=499980&cid=7

http://www.rusija.rs/drustvo/ruski-zivot/1378-pravoslavna-crkva-salje-dobrovoljce-u-bolnice.html